Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Don Kihot danas jednako aktuelan kao i pre pet vekova

Otvaranjem izložbe crteža i skulptura umetnika Dušana Rajšića, pod nazivom „Crteži za tri bronze”, koje je zakazano za sredu, 15. januar (19 sati), počeće nova izlagačka sezona u Galeriji Kulturnog centra.

Foto 37165 Dela Dušana Rajšića koja će biti izložena u Somboru inspirisana su večito aktuelnim likom Don Kihota, protagoniste istoimenog remek-dela španske i svetske književnosti sa početka XVI veka, koje je napisao Migel de Servantes. Već duže od 13 godina, umetnik u svojim slikama, crtežima i skulpturama pokušava na svoj, likovni način, da pronađe odgovore na brojna pitanja koja proizilaze iz knjige. Dušan Rajšić pokazuje da je Don Kihot danas jednako aktuelan kao i pre pet vekova.
Dušan Rajšić rođen je 1970. godine u Gospiću. Studije vajarstva započeo je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu - 1990. godine, a diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1996. godine. Član je ULUS-a i urednik likovnih programa Centra za kulturu u Lazarevcu. Izložba će biti aktuelna do 1. februara.
tam @ Pon, 13.01.2020. 01:13
crteži don kihot dušan rajšić izložba kultura skulpture sombor umetnost
• Preko pedeset miliona za javne nabavke

Grad Sombor je prethodnih dana raspisao nekoliko javnih nabavki za izradu projektno - tehničke dokumentacije i opremanje prostora u Grašalkovićevoj palati i Kulturnom centru, te za projekat rekonstrukcije Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru.

Foto 995Foto 29358Vrednost javnih nabavki objavljenih između 10. i 13 decembra meri se desetinama miliona dinara i čini se da će se Grad Sombor uhvatiti u koštac sa dugogodišnjim problemima u infrastrukturi.
Najvrednija javna nabavka je ona za izradu projektno - tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i sanaciju Gerontološkog centra na Prvomajskom bulevaru. Ukupno predviđena sredstva iznose čak 31 milion dinara. Konkursni zadatak je da se napravi projekat sveobuhvatne rekonstrukcije objekta za smeštaj penzionera na Novoj Selenči, kojim je predviđeno poboljšanje energetske efikasnosti, ugradnja novih liftova, rušenje nikada završenog dograđenog dela, uređenje zelenih površina, poboljšanje sistema grejanja, poboljšanje tople veze između objekata, rekonstrukcija kuhinje, zamena podova, itd. Dakle, radi se o projektu koji je priprema za sveobuhvatnu rekonstrukciju objekta izgrađenog osamdesetih godina 20. veka, u koji jeste ulagano, ali uprkos tome ne odgovara savremenim zahtevima i zakonskim rešenjima u oblasti socijalne zaštite starih osoba.
Ostale javne nabavke tiču se uređenja Grašalkovićeve palate i Kulturnog centra. Objekat u srcu centra grada, Grašalkovićeva palata, nosi neprocenjivu istorijsku vrednost, a danas se nalazi u prilično lošem stanju. Nedavno je okončan arhitektonski konkurs, koji bi toj zgradi trebalo da udahne sasvim novi život, a već se izvode radovi na uređenju prostorija za Muzej podunavskih Švaba, čije je naseljavanje pre više od dva veka koordinisano upravo iz Grašalkovićeve palate. Objavljeni su javni pozivi za javnu nabavku za mašinske radove u okviru 3. faze radova na rekonstrukciji (5.000.000 dinara); postavljanje šinske rasvete i opreme niskog napona (5.000.000 dinara); ugradnju elektroenergetske opreme - rasvete (3.200.000 dinara), te izradu tehničke dokumentacije enterijera i oblikovanja prostora sa potrebnim instalacijama iz 2. faze radova na galerijskom prostoru u Grašalkovićevoj palati (5.000.000 dinara).
Rekonstrukcija objekta Kulturnog centra nije ništa manje ambiciozna. Javna nabavka za izradu projekta dizajna i platforme multimedijalnog, interaktivnog i analognog sadržaja uz instalaciju vredna je pet miliona dinara. Očekuje se izrada projekta svojevrsnog istorijskog putovanja kroz somborsku književnost, filmsku umetnost, slikarstvo, arhitekturu, pozorišnu i muzičku umetnost.
Ukupna vrednost navedenih javnih nabavki 54.200.000 dinara, odnosno oko 463 hiljada evra.
triletrip @ Sre, 18.12.2019. 10:00
dom omladine društvo gerontološki centar grad sombor gradska uprava grašalkovićeva palata infrastruktura javna nabavka kultura kulturni centar “laza kostić” projekat projektno tehnička dokumentacija radovi rekonstrukcija sombor
• Božićni koncert u crkvi Svetog Stjepana Kralja

Tradicionalni Božićni koncert održaće se 23. decembra sa početkom u 19:30.

Foto 37063 Koncert će biti upriličen u crkvi Svetog Stjepana kralja u parku. Tom prilikom nastupiće veliki tamburaški orkestar Vasa Jovanović iz Novog Sada, mešoviti omladski hor Somborskog pevačkog društva, solisti i orguljaši. U solo izvođenju posetioci će moći da čuju Aleksandru Krstić, Jadranku Gojić, Vuka Popovića, Viktora Tumbasa, Anu Parčelić, Ivu Čičovački i Hedvig Oršovai. Orguljaška pratnja će biti u izvođenju Endre Oršovaia i Predraga Ivanića.
Ova manifestacija održaće se u organizaciji Skupštine grada Sombora, Somborskog pevačkog društva i Karmelićanskog samostana.
Mara Sikic @ Sre, 18.12.2019. 02:47
aleksandra krstić ana parčelić božićni koncert endre oršovai hedvig oršovai iva čičovački jadranka gojić karmelićanski samostan kultura predrag ivanić skupština grada sombora sombor somborsko pevačko društvo tamburaški orkestar vasa jovanović viktor tumbas vuk popović
• Vesni Šašić direktorski mandat i 30 miliona dinara

Dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora KC Laza Kostić će na narednoj sednici Skupštine grada najverovatnije biti izabrana za direktorku ustanove. Četvorogodišnji mandat počeće sa gotovo udvostručenim budžetom, koji će iznositi 66,5 miliona dinara.

Foto 36080Nacrtom Budžeta grada Sombora za 2020. godinu izdvajanja za Kulturni centar Laza Kostić trebalo bi da budu uvećana za skoro 30 miliona dinara ili po današnjem kursu nešto preko 255.000 evra. Sredstva za zarade zaposlenih biće veća za oko 70 odsto, pa će umesto dosadašnjih 5,71 miliona dinara, na plate biti izdvajano preko 8,2 miliona dinara. Vršiteljka dužnosti direktora Vesna Šašić, u planu rada i poslovanja za narednu godinu, koji je inače dostavljen i odbornicima Skupštine grada, nije navela da li su sredstva uvećana zbog novih zapošljavanja (i kojih) u KC Laza Kostić, ili je ipak u pitanju drastično povećanju zarada za trenutno zaposlene. Kulturnom centru će u 2020. godini, na ime usluga po ugovoru, iz budžeta grada Sombora pripasti 36 osto više novca nego do sada. Kako je predviđeno rashodnom stranom, ova budžetska stavka u kulturnom centru, premašiće 41 milion dinara i biće veća za gotovo 130.000 evra nego u 2019. godini. Novoimenovana direktorka će u narednoj budžetskoj godini imati i dodatnih 100.000 evra (12 miliona dinara) za mašine i opremu. Ozbiljan rast budžeta KC Laza Kostić nedovoljno je obrazložen u planu poslovanja ustanove, a zabrinjava i činjenica da bi kulturni centar trebalo da „ispada” iz svoje delatnosti. Tako je zamišljeno da se, i pored postojanja turističke organizacije, bave somborskim suvenirima i kulturom življenja, koja podrazumeva kuvanje ručkova, pripremu svadbenih svečanosti... Takođe, KC Laza Kostić najavljuje, da planira ustanovljavanje dečijeg pozorišta, realizaciju „humanitarnog novogodišnjeg bala” za koji bi se naplaćivale ulaznice, te programa „Umetnost trećeg doba”, u koji bi bile između ostalih bile uključene i balerine „u najboljim godinama”. Jedan od novih programa trebalo bi da bude i „Galerija na otvorenom” koju bi u četiri godišnja termina, počev od marta, trebalo da okupi 10.000 posetilaca. Najavljuje se i izrada onlajn kataloga lokacija pogodnih za snimanje filmova koje bi bile fotografisane četiri puta godišnje. Listi poduhvata u 2020. godini mora se dodati i konstantna edukacija zaposlenih za PR i marketing. Buduća direktorka Šašić je u programu poslovanja navela da će beogradska agencija „New moment” vršiti besplatnu obuku radnika centra. Inače, KC Laza Kostić bi u 2020. godini trebalo da inkasira dodatnih 29 miliona dinara iz ostalih izvora. Planirano je sedam miliona za usluge po ugovoru, pet za tekuće održavanje, a 17 miliona za mašine i alate.
SOinfo.org ovom prilikom ukazuje da Vesna Šašić, iako je od Filmskog festivala prošlo više meseci, još uvek nije obrazložila svoju poziciju izvršnog producenta festivala i koliko je za to bila plaćena. Nije odgovorila ni na pitanja iz kojih su se izvora finansirali nastupi didžejeva Marka Nastića i Vladimira Dragaša, odnosno zašto se ovaj događaj reklamirao kao „rođendanski poklon kulturnog centra građanima Sombora”.
Rast budžeta KC Laza Kostić daleko je progresivniji u poređenju sa ostalim lokalnim ustanovama kulture koje imaju ozbiljniji značaj i veću istorijsku vrednost. Tako će gradska izdvajanja za Biblioteku „Karlo Bijelicki” u 2020. godini biti niža za oko deset miliona dinara. Jednoj od najstarijih institucija u gradu pripašće nepunih 47 miliona dinara. Doduše, očekuje se da će Biblioteka tokom naredne godine iz ostalih izvora dobiti oko 120 miliona dinara za radove na zgradama/objektima i nabavku mašina i opreme. Novim budžetom sredstva za Narodno pozorište uvećana su za nepunih pet odsto. Najveći deo „dodatnog novca”, 3,2 miliona dinara, biće usmeren na zarade. Očekuje se i da će NPS ove godine uvećati sopstvene prihode za gotovo četiri miliona dinara. Preostalim ustanovama kulture, Galeriji Milan Konjović, Gradskom muzeju, odnosno Istorijskom arhivu sleduje neznatan rast budžetskih primanja. Uvećana davanja za GMS uglavnom su namenjena za zarade, u Istorijskom arhivu se mahom tiču zgrada i objekata, dok je u Galeriji Milan Konjović primetan rast izdvajanja za usluge po ugovoru. Grad Sombor će u 2020. ra razvoj kulture i informisanja opredeliti 257 miliona dinara ili 8,1 odsto ukupnog budžeta - piše u obrazloženju Budžeta grada Sombora za narednu godinu. 
savamajstor @ Pet, 13.12.2019. 09:00
društvo galerija milan konjović galerija na otvorenom gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor humanitarni novogodišnji bal istorijski arhiv sombor kultura kulturni centar laza kostić marko nastić narodno pozorište sombor - nps new moment sombor somborski suvenir umetnost trećeg doba vesna šašić (rođ paštrović) vladimir dragaš
• Tragom Podunavskih Švaba

Otvaranje izložbe Tragom Podunavskih Švaba zakazano je za petak, 13. decembar.

Foto 37000 Nakon uspešne turneje koju je posetilo nekoliko hiljada ljudi, postavka iz Muzeja Podunavskih Nemaca seli se u apatinsku galeriju Meander. Kada i zašto su karavani kamila krstarili Bačkom, po čemu je posebna apatinska rimokatolička crkva Uznesenje Marijino, kako je Apatin postao jedan od centara nemačkog otpora Hitleru, samo su neka od pitanja na koje će ova izložba pokušati da da odgovore. Ovom prilikom posetioci će moći da saznaju i kako su žene iz Čelareva naterale austrijskog cara da izmeni jednu sudsku presudu, za kojeg se kompozitora iz Apatina tražila karta više tridesetih godina u Evropi, kao i zašto je Kosta Vujić prikupljao apatinsku ciglu. 
Izložba je u potpunosti selektirana iz zbirke Muzeja Podunavskih Nemaca u Apatinu a projekat su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Lokalna samouprava opštine Apatin
Mara Sikic @ Uto, 10.12.2019. 02:44
apatin izložba kultura muzej podunavskih nemaca tragom podunavskih švaba
>>
1234
. . .
480