Turizam > Znamenitosti

Ustanove Značajni objekti Spomenici i spomen ploče Crkve i kapele Krstovi

Ustanove


Dom kulture

Adresa: Oktobarske revolucije, Telečka

Zgrada Mesne zajednice Gakovo

Adresa: Gakovo, ulica Kralja Petra I 68
- pod prethodnom zaštitom -

Županija

Adresa: Trg cara Uroša 1, Sombor
Datum: 1882. godina
Izgradnja zgrade Županije dovršena je 1882. godine. Zgrada je služila kao centar administracije Bačko-bodroške županije, pod čijom nadležnošću je bila cela Bačka. Granicu županije činile su reke Dunav i Tisa na zapadu, jugu i istoku, a prema severu se prostirala do Kaloče u današnjoj Mađarskoj.
Na tavanici Svečane sale Županije su grbovi koji predstavljaju istorijsku prošlost zemalja koje su bile pod jurisdikcijom Ugarske monarhije. U sredini je grb slobodnog i kraljevskog grada Sombora koju je naslikao Eugen Kočiš po originalnoj povelji carice Marije Terezije iz 1749. godine. U sali su postavljeni u drvetu izrađeni kipovi boginje Atine (zaštitnice mudrosti, gradova i vojnih utvrđenja) i boginja Justicia (boginja pravde). U sali se nalazi i najveća slika bivše SFRJ i današnje Srbije, „Bitka kod Sente” Ferenca Ajzenhuta.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”

Adresa: Ulica Kralja Petra I 11, Sombor
Telefon: 025/431-011
Web: www.biblioso.org.rs
E-mail: biblioso@eunet.rs
Datum: 1877. godina
Zgrada Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” građena je u stilu neorenesanse 1877. godine za potrebe prve Somborske štedionice, osnovane 1868. godine. Karlo Bijelicki, glavni knjigovođa prve Somborske štedionice, postavio je temelje gradske biblioteke na Generalnoj skupštini Udruženja (02. januara 1859. god.) u Gradskoj kući, a biblioteka od tada neprekidno funkcioniše. U neprocenjivom knjižnom blagu (preko 300.000 primeraka) izdvaja se Zbirka rariteta od 309 knjiga, među kojima je najstarija Zbornik Božidara Vukovića, štampan u Veneciji 1538. godine. Tu su i vredne zbirke Zavičajnog odeljenja sa preko 4.000 svezaka i primerci brojnih listova i časopisa koji su izlazili u Somboru. Biblioteka je 1994. godine postala matična biblioteka Zapadnobačkog okruga, a sastoji se od odeljenja za odrasle, naučnog odeljenja sa čitaonicom, referalnog Internet centra, Internet caffea sa čitaonicom za štampu, dečijeg odeljenja sa čitaonicom, knjigoveznice, knjižare, digitalne galerije...
Celinu svoje delatnosti biblioteka kruniše izdavaštvom koje čine: časopis za kulturu Dometi, list za mlade Novi Pokret i književne edicije Golub, Laza Kostić i Seme.

Gradska kuća - Varoška kuća, Magistrat

Predstavlja centralni arhitektonski simbol grada. Nastala je na temeljima nekadašnjeg kaštela grofa i kapetana Jovana Brankovića (sinovca i zakonitog naslednika nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa Brankovića). Grof Jovan Branković je 1717. godine imenovan za kapetana somborskog vojnog šanca. Svoj kaštel gradi 1718. godine. Čeoni deo zgrade bio je okrenut ka Svetođurđevskoj crkvi, a ispred zapadne strane zgrade (prostor današnjeg Trga Svetog Trojstva) tekao je rukavac rečice Mostonge, preko koje je most vodio na livadu. Nakon smrti grofa Jovana Brankovića 1734. godine, zgrada je prodata upravi tek proglašenog slobodnog i kraljevskog grada za potrebe smeštaja magistrata (1749. godina). Na temeljima kaštela 1842. godine sagrađena je današnja Gradska kuća u stilu neoklasicizma. U zgradi je bila smeštena gradska uprava i činovništvo, u Svečanoj sali su održavane sednice gradskog Magistrata, u prizemlju su se nalazili dućani, a neko vreme ovde je bio smešten arhiv grada i gradska biblioteka. U Gradskoj kući je novembra 1918. i oktobra 1944. godine izvršena primopredaja grada između okupatorske i oslobodilačke vojske.

Grašalkovićeva palata

Adresa: Trg Svetog Trojstva, Sombor
Upravnik komorskih carskih dobara grof Antun Grašalković 1763. godine gradi zgradu u baroknom stilu koja je služila kao imigracioni centar i karantin za doseljeno nemačko stanovništvo. U zgradi se do 1863. godine nalazila somborska telegrafska stanica, između dva rata poreska uprava, a u posleratnom periodu neko vreme ovde je bilo sedište policijske službe. Konačni izgled Grašalkovićeva palata dobila je krajem XIX veka, kada je dozidan bočni deo (iz Zmaj Jovine ulice).

Istorijski arhiv - Pašina kula i Krušperova kuća

Adresa: Trg cara Lazara, Sombor
Datum: od 16. do 18. veka
Pašina kula predstavlja trag nekadašnjeg boravka Turaka u Somboru i najstarije je sačuvano gradsko zdanje koje potiče s kraja XVI ili početka XVII veka. Pretpostavlja se da su Turci nakon osvajanja Sombora 1541. godine nekadašnju coborsentmihaljsku trvđavu samo prepravili i dogradili za potrebe varoškog zapovednika. Kula kvadratne osnove sa prizemljem i dva sprata, sačuvala je svoj nekadašnji izgled i sa Krušperovom kućom predstavlja jedinstvenu celinu.
Paul Krušper od Varboa, upravnik carskih dobara, gradi 1771. godine jednospratnu pravougaonu porodičnu palatu u kasnobaroknom stilu na mestu koje je bilo predviđeno za izgradnju zgrade Županije. Krajem XIX veka ovde je smeštena gradska pošta, a kasnije i telefonska centrala. Danas je u ovoj zgradi sedište Istorijskog arhiva Sombora, koji čuva arhivsku građu staru više od tri veka.

Preparandija - Učiteljska škola

Adresa: Venac vojvode Radomira Putnika, Sombor
Datum: 1895. godina
Zgrada je zadužbina Njegove svetosti Georgija Brankovića, patrijarha srpskog, somborskog prote i nekadašnjeg upravnika Učiteljske škole. Zgrada je izgrađena je 1895. godine u stilu neorenesanse za potrebe održavanja nastave za muška odeljenja Učiteljske škole koja su ovde bila do 1948. godine. Mrazovićeva „Norma” je 1812. godine preseljena u Sentandreju gde je uzdignuta u Preparandiju i 1816. godine vraćena u Sombor kao prva Srpska učiteljska škola. 1973. godine učiteljska škola prerasta u Pedagošku akademiju, 1993. u Učiteljski fakultet, a kasnije Pedagoški fakultet. Danas je u zgradi Preparandije smeštena Galerija Stojkov, te stalne postavke slikara Pavla Blesića i Zorana Stošića Vranjskog

Značajni objekti


Etno soba Stapar

Adresa: Vuka Karadžića, Stapar
Datum: renovirana 2008. godine

Muzej duvana

Adresa: Put 105, Telečka
Datum: 2009. godina

Muzej Batinske bitke

Adresa: Bezdan, obala reke Dunav
Datum: 1975. god. počeli radovi, završeni 1982. godine
Znamenito mesto. Gradnja muzeja je započela 1975. godine, urađen je od stakla, drveta, betona i kamena, a danas je smešten unutar uređenog prostora. Između muzeja i Dunava prostiru se dva memorijalna platoa sa strukturnim kompozicijama od kamena i betona. Memorijalni ambijent upotpunjuje i pogled na spomenik vajara Antuna Augustinčića, podignut u znak sećanja na isti događaja na suprotnoj, hrvatskoj obali Dunava.

Zgrada Doma zdravlja

Adresa: Kolut, Trg boraca 14 (put E-662)
Datum: nepoznato
Natpis: Johann Herold - Katarina Kesler
Objekat pod prethodnom zaštitom

Kuća u Bačkom Bregu

Adresa: Bački Breg, Rade Končara 31
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Kaštel porodice Kovač

Adresa: Riđica, ulica Svetog Save
Datum: 1806. godina
Imre Kovač je 1801. godine kupio vlastelinstvo Riđicu, čime je dobio plemićki status i predikt "od Riđice". Zidao ga je graditelj iz Baje, Bišof, uz kuluk (prisilni rad) svih podanika na imanju, a završen je i useljen 1806. godine. Dvorac se nalazi na uzvišici sela uz potok Plazović, a oko njega je formiran engleski park po projektu pejzažiste Franje Hitera iz Češke. Dvorac je zidan kao slobodno stojeći spratni objekat. Zgrada je koncipirana u duhu poznog baroka kao kompaktan spratni objekat pravougaone osnove, sa naglašenim centralnim rizalitom u kome je smešten reprezentativni ulaz sa altanom u prizemlju. Kordonski i potkrovni venac horizontalno dele sprat i prizemlje, a peta fasada je naglašena trougaonim rizalitom i posebnim krovištem centralnog rizalita (ovaj deo je naknadno porušen). U dokumentima je zabeleženo da je vlasnik imao zamisao da stvori jedan raskošan vlastelinski zamak koji će biti nadaleko čuven i poznat, i koji će posećivati ne samo vlastela nego i ugledni politički i kulturni poslenici, što se kroz njegovu istoriju i događalo. Dvorac je početkom 2014. pretrpeo požar u kojem je izgorelo celo prizemlje.

Pravoslavno groblje

Adresa: Riđica, ulica Nikole Tesle

Ciglana

Adresa: Stanišić, Gakovački put
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Železnička stanica

Adresa: Stanišić, ulica Cara Dušana
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Seosko groblje (Veliko groblje)

Adresa: Stanišič, put 105-1

Stara zgrada Osnovne škole - 1

Adresa: Stanišić, Kralja Petra I 60
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Stara zgrada Osnovne škole - 2

Adresa: Gakovo, ulica Kralja Petra I 56
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Kuća u Aleksa Šantiću

Adresa: Aleksa Šantić, ulica Solunskih dobrovoljaca 2
Datum: nepoznat
Objekat pod prethodnom zaštitom

Groblje u Kljajićevu

Adresa: Kljajićevo
Datum: nepoznat

Švapsko groblje sa kapelom porodice Stockl izgrađenom 1927. godine

Adresa: Kljajićevo
Datum: nepoznat

Kaštel porodice barona Redla

Adresa: Rastina
Datum: 1900. godina
Baron Redl Lajoš sagradio je dvorac na svom posedu oko 1900. godine, na mestu stare katoličke gotske crkve. Objekat je sagrađen u gotskom stilu i predstavlja jedinstven primer arhitektonskog spoja dela sakralne građevine i dvorca u Vojvodini. Danas su u objektu smeštene osnovna škola „Laza Kostić”, vrtić i fudbalski klub. Dvorac je proglašen za kulturno dobro i nije otvoren za posetioce.

Rodna kuća Radivoja Koraća

Adresa: Ulica 12. Vojvođanske udarne brigade
Datum: 2009. godina
Natpis: U ovoj kući je 5. novembra 1938. godine rođen Radivoj Korać Žućko (1938-1969) košarkaš. Udruženje građana Ravangradske ajkule Sombor, proleće 2009.

Osnovna škola Nikola Vukićević

Adresa: Ulica Veljka Petrovića, Sombor
Datum: 1903. godina
Škola je osnovana 06. septembra 1903. godine, kada je nakon svečanog čina osveštenja i svečane besede povodom otvaranja škole somborski građanin, Nikola Vukićević, postavljen za prvog upravitelja škole u zadužbini Braće Mihajlović. Škola nosi ime svog prvog direktora Nikole Vukićevića, istaknutog prosvetnog radnika druge polovine 19. veka i početka 20. U prvoj fazi svog postojanja, od 1903. do 1920. godine, škola je bila pod direktnom upravom Srpske pravoslavne crkvene opštine. Prolazeći kroz burna vremena škola je menjala svoja zvanična imena. U periodu dok se crkva starala o školi, ona se zvala Centralna srpska pravoslavna veroispovedna škola, zatim Centralna ženska narodna osnovna škola, Narodna osnovna škola Braće Mihajlović, pa Osnovna škola broj jedan, Osmoljetka broj 1 Nikola Vukićević, da bi na kraju dobila današnji naziv - Osnovna škola „Nikola Vukićević”. Škola ima područno, kombinovano odeljenje u Rančevu od 1. do 4. razreda.

Kuća Čihaš Benea

Adresa: Ugao Venca Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića, Sombor
Datum: oko 1900. godine
U ovoj kući je živeo gradonačelnik Sombora Čihaš Bene, jedan od najzaslužnijih za ozelenjavanje Sombora

Somborsko pevačko društvo

Adresa: Ulica Kralja Petra I, Sombor
Datum: 1870. godina
Somborsko pevačko društvo osnovano je 1870. godine kao Somborska srpska pevačka družina koje deluje do današnjih dana. Poslednje veće izmene Srpsko pevačko društvo trpi 1957. godine kada je osnovano Somborsko pevačko društvo okupljanjem nekoliko horova. Zа sve vreme trаjаnjа, Društvo je ostаvilo dubok trаg u somborskoj i svetskoj kulturnoj bаštini. Danas pod krovom somborske kuće muzike deluju MOH Iuventus Cantat i Gradski dečji hor Šareni vokali.

Rodna kuća Jožefa Švajdla

Adresa: Trg cara Lazara, Sombor
Datum: nepoznat
Kuća u kojoj je 18. maja 1796. godine mađarski general Jožef Švajdl nalazila se između današnje OŠ Bratstvo jedinstvo i Pašine kule. Jožef Švajdl bio je jedan od 13 mađarskih generala, vojskovođa u građanskoj revoluciji 1848-49. godine, koji su pogubljeni u Aradu 1849. godine. Spomen ploča koja je obeležavala kuću danas se nalazi u dvorištu Mađarske građanske kasine.

Park heroja

Adresa: Trg Cara Uroša
Datum: 1898. godina
Današnji Park heroja zasnovan je 1898. godine, kada je po nalogu gradonačelnika dr Benea Čihaša svuda po gradu sađen bođoš. U Parku heroja danas se nalaze biste narodnih heroja Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu: dr Vera Vrebalov-Gucunja, Bane Sekulić, Ivan Parčetić, Kiš Erne, Kamenko Gagrčin. Pored bisti tu je i spomen ploča Banetu Sekuliću na zgradi Županije. U Parku heroja postavljena je i izložba na otvorenom skulptura somborskog likovnog umetnika Pavla Blesića, a tu se nalazi i Spomenik borcima palim u ratovima od 1990. do 1999. godine.

Gimnazija "Veljko Petrović"

Adresa: Dositejeva ulica, Sombor
Datum: 1886. godina (zgrada)
Sombroci su, istina, od poslednje decenije XVIII veka pokušavali da otvore Gimnaziju, no tek za Bahovog apsolutizma 1853. godine stvorena je, na nemačkom jeziku, niža realna škola sa tri razreda, koju je grad izdržavao. Nastojanje grada da otvori četvororazrednu nižu gimnaziju, umesto niže realne škole, ostvarilo se 1869. godine. Ova četvororazredna niža gimnazija ukinuta je već 3. oktobra 1871. godine zbog spora pravoslavnih i katolika oko sredstava školskog fonda. Gradske vlasti su se i pored toga borile da u gradu ostane Gimnazija. Somborski gradonačelnik Petar Vukićević je u skupštini grada pokrenuo zahtev Budimpešti da se u gradu osnuje državna gimnazija sa srpskim nastavnim jezikom pošto u gradu sa 24.000 stanovnika, njih 20.000 govori srpski, a u okolini 60.000. Dekretom Ministarstva vere i prosvete Ugarske od 09.09.1872. godine osnovana je Državna gimnazija u Somboru. Zbog kašnjenja sa ukupnim pripremana Škola nije počela da radi 15. oktobra, kako se predviđalo, nego 11. novembra 1872. godine i to na srpskom i mađarskom jeziku. Prve nastavne godine Gimnazija je imala četiri niža razreda i 86 učenika. Sledeće godine otvarani su i viši razredi tako da je školske 1876/77. dobila i osmi razred. Od školske 1877/78. nastavni jezik bio je mađarski, učenici sa srpskim maternjim jezikom imali su svoj jezik samo kao nastavni predmet i tako je ostalo do propasti Austro-Ugarske 1918. Gimnazija je smeštena u zgradu bivše Niže gimnazije, na mestu gde je još sredinom XVIII veka ustanovljena Gramatikalna (Latinska) škola. Pošto zgrada nekadašnje niže Gimnazije nije udovoljavala potrebama, zakupljene su privatne prostorije u blizini. Takvo stanje podstaklo je izgradnju nove zgrade na istom mestu. Za izgradnju najzaslužniji je tadašnji direktor Đerđ Radič i aprila 1886. godine jednospratna zgrada sa fasadnom ciglom, u stilu romantizma, predata je na korišćenje Školi. Gimnazijski nastavnik gimnastike Aleksandar-Šana Demetrović, pionir sporta i fizičke kulture u Somboru, založio se za izgradnju fiskulturne dvorane, pa je prva somborska gimnastička dvorana nastala uz novu gimnazijsku zgradu. Gimnazija traje u ovoj zgradi i posle propasti Austro-Ugarske, ali je početkom 1919. osnovana Državna gimnazija u Somboru, kao nastavni jezik imala srpskohrvatski, a dozvoljen mađarski nastavni jezik u istoj zgradi prestao je da se koristi 1923. zbog malog broja učenika. Za povećane školske potrebe jednospratna zgrada je bila tesna i direktor Gimnazije Miloje Stojadinović uspeo je da se dogradi drugi sprat u jesen 1940. godine. Od maja 1941. godine do oslobođenja Sombora oktobra 1944. godine, Gimnazija je radila jedino na mađarskom jeziku. Januara 1945. godine Gimnazija je obnovila rad i uz razne nazive postojala do 1978, do reforme srednjeg stepena obrazovanja, koja je ukinula gimnazije. Neuspeh reformi doveo je do oživljavanja gimnazija, oživela je i somborska i vraćena u svoju staru zgradu, zadržavši naziv koji nosi od oktobra 1967. godine u znak sećanja na svog učenika, proslavljenog srpskog pisca i javnog radnika. U obnovljenoj školi ustanovljene su kasnije i dve godišnje nagrade. Nagradu Prodanović za srpski jezik i književnost i hemiju ustanovio je profesor dr Dragoljub Prodanović. Nastavničko veće Gimnazije dodeljuje za najviša dostignuća u književnosti literarnu nagradu Natalija-Natka Ćatović.

Vajdingerova palata

Adresa: Ugao ulice Laze Kostića i venca vojvode Radomira Putnika, Sombor
Datum: nepoznata
Vajdingerova palata je impozantna dvospratnica, koju je izgradila trgovačka porodica Vajdinger. Zbog brojnih poslovnih ustanova prostor oko Vajdingerova palate Somborci su nazivali Siti. Celokupno prizemlje zgrade je, pored Vajdingerove radnje bilo sedište i drugih poslovnih kuća, među kojima se izdvajala firma za trgovinu žitom Oskara Adlera, sa godišnjimprometom od 20.000 vagona žitarica. Ispred ovog zdanja je 1923. godine uspostavljena taksi-stanica. Sa taksistima su došle i prve benzinske pumpe u gradu. Eugen Altman točio je gorivo američke ispostave Vacuum Standard Oil Company, a pridružuje mu se i Đorđe Sekelj, kao zastupnik britanskog Shell-a. Obe su demontirane 1947. godine, a na tom mestu je i danas taksi-stanica, kao i benzinska pumpa.

Jevrejsko groblje

Adresa: Šikarski put, Sombor
Datum: nepoznat

Spomen kuća Ferenca Fehera

Adresa: Zmaj Jovina 3, Doroslovo
Datum: 1992. godina
Natpis: Fehér Ferenc emlékház, Doroslovo 4. IX 1992. (Spomen kuća Ferenca Fehera)

Spomen kuća Janoša Hercega

Adresa: Žarka Zrenjanina 54, Doroslovo
Natpis: Spomen kuća Janoša Hercega

Slika „Bitka kod Sente” Ferenca Ajzenhuta

Adresa: Trg cara Uroša 1, Sombor
Monumentalna i realistična slika Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente” naručena je 1896. godine za proslavu milenijuma od dolaska Mađara u ove krajeve. Slika dimenzija 7 x 4 m predstavlja najveće ulje na platnu u našoj zemlji. Postavljena je u Svečanu salu Županije 1898. godine. Bitka se odigrala 11. septembra 1697. godine u Bačkoj, kod Sente. U prvom planu slike su austrijski vojnici koji prelaze preko grudobrana Turaka. U srednjem delu slike je austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom kojima vojnici privode zarobljenog turskog Kisig Džafer Pašu. U pozadini se nazire silovitost bitke. Kada se slika posmatra sa raznih strana, stiče se utisak da se i slika kreće.
Somborci su se opredelili za ovaj motiv zbog velikog istorijskog značaja bitke. Pored Mađara u bici je učestvovalo i oko 500 Somboraca (Srba i Bunjevaca). Austrijske regimente su strahovito potukle tursku vojsku i nakon bitke dolazi do promene odnosa snaga – Turci se povlače sa ovih prosora, a 1699. godine potpisan je Karlovački mir. Ram slike je, takođe, malo umetničko delo veštačke pozlate. Na njegovoj gornjoj strani je prikaz oružja i ratničkih zastava toga vremena uz lik apostola Pavla (zaštitnika Bačko-bodroške županije) i zastavu plavo-crvene boje kao znamenje županije.

Crtež „Sombor viđen očima ptice” arhitekte Branislava Jovina

Adresa: Trg cara Uroša 1, Sombor
Arhitekta Branislav Jovin je više od godinu dana intenzivnog rada stvarao svoje umetničko remek delo, dosad neviđeno. Delo „Sombor viđen očima ptice” predstavlja sintezu urbanizma, inženjerstva i umetnosti. Arhitekta je u radu koristio geodetske karte, avio snimke i preko 600 fotosa značajnih objekata grada koje je sam snimio. Nacrtao je 15.000 objekata grada Sombora. Prethodno je izveo precizne proračune i grad smestio na pravougaoni hamer dimenzija 2.70 x 1.60 m. Crtež je rađen u kombinovanoj perspektivi sa tri nedogleda u razmeri približno 1:2000. Oko godinu dana trajala je izrada crteža olovkom na hartiji širine oko 50 cm u tri trake koje su činile horizontalne delove crteža preko kojih je stavljeno staklo, na staklo zategnuti hamer, a ispod svega toga izvor svetlosti da bi se moglo pristupiti tuširanju, pri čemu je arhitekta Jovin povukao preko milion poteza rapidografom. Obavio je filigransko senčenje i farbanje uljanim bojama predstavljajući grad u jesenjem koloritu. Da bi realizovao i poslednju fazu rada, samo njemu svojstvene metode, morao je zalepiti više hiljada metara lepljive trake. Na crtežu se vidi bogatstvo somborskog zelenila. Crtež je postavljen u zgradi Županije. Ideja je realizovana, a crtež čuva izgled grada za buduće vekove.

Gradski muzej Sombor

Adresa: Trg Republike 4, Sombor
Telefon: 025/22-728
Web: www.gms.rs
E-mail: gmso@ptt.rs
Datum: 1884. godina
Nakon elibertacije dolazi do ekonomskog jačanja grada i u njega dolazi sve veći broj inteligencije što dovodi do stvaranja svojevrsne kulturne klime. Sombor dobija pozorište i biblioteku, a jedan broj građana sve više razmišlja o formiranju Istorijskog društva. Prve inicijative javljaju se 1880. godine, kada Ištvan Ivanji izdaje proglas za osnivanje Istorijskog društva županije. Osnivačka skupština Istorijskog društva Bač-bodroške županije održana je 11. maja 1883. godine. Cilj Društva bio je da radi na prikupljanju i sređivanju starina putem iskopavanja, poklona ili kupovinom za potrebe Muzeja društva u osnivanju. Društvo traži poklone za budući muzej koji bi imao sledeće zbirke: numizmatičku i zbirku medalja; arheološku; zbirku dokumenata, pečata i grbova; zbirku štampanih knjiga, rukopisa i monografija, rasprava i geografskih karata koje se odnose na istoriju županije te zbirku listova, letaka i drugih štampanih stvari. Godine 1887. Društvo dobija jednu prostoriju u prizemlju Županije za potrebe Muzeja, a 1906. godine proširuje svoju delatnost na prikupljanje etnografske građe. Rad Društva u narednim godinama, zaključno sa završetkom Drugog svetskog rata, bio je već prema prilikama i vremenu manje ili više uspešan. Gradski muzej Sombor danas je regionalni muzej kompleksnog tipa i poseduje odeljenja: arheološko, numizmatičko, etnološko, istorijsko, zavičajne istorije umetnosti i zbirku savremene jugoslovenske umetnosti. Muzej poseduje i stručnu biblioteku sa vrednjim izdanjima 18-20. veka. Galerija savremene jugoslovenske umetnosti Gradskog muzeja u Somboru poseduje zbirku umetničkih dela otkupljivanih na godišnjim izložbama Likovne jeseni. Ovu manifestaciju je pokrenuo 1961. godine tadašnji upravnik Gradskog muzeja i slavni slikar Milan Konjović. Umetnička dela (slike, crteže, grafike i nekoliko skulptura i tapiserija) sistematski su otkupljivana. Kroz trideset i četiri godine postojanja manifestacije sakupljena umetnička dela pokazuju razvoj umetnosti u bivšoj Jugoslaviji – od šezdesetih (enformel i apstraktno slikarstvo, te radovi u tradiciji moderne slike), preko sedamdesetih (slikarstvo pod uticajem pop-arta, konceptualne umetnosti, geometrijske apstrakcije i hiperrealizma) i osamdesetih (slikarstvo „obnovljene slike” pod uticajem neoekspresionizma i postmodernog kolažiranja detalja iz tradicije klasičnog i modernog slikarstva, te ironičan odgovor na tadašnja zbivanja u društvu i umetnosti), do početka devedesetih, kada postaje jasno da jugoslovenska umetnost zauzima dva paralelna pravca: tradicionalnog slikarstva i umetnosti koja prihvata promene nastale razvojem informatičkih sistema i novih tehnologija. Likovna jesen je obnovljena 2008. godine.

Trg Svetog Trojstva

Dobio je ime po kamenom spomeniku Svetom Trojstvu koji je postavljen 1774. godine na centralnom delu trga u znak zahvalnosti za prestanak jedne od brojnih epidemija kuge toga vremena. Spomenik je bio klasično barokno vajarsko delo elegantnog, gracioznog, visoko uzdignutog stuba na čijem vrhu je stajao kip Svete Trojice. Spomenik je uklonjen 1947. godine i tom prilikom je uništen. Danas ovaj trg Somborci nazivaju „Ćelavi trg”.

Kronić palata

Adresa: Venac vojvode Živojina Mišića, Sombor
Datum: 1906. godina
Izgrađena je 1906. godine u stilu eklektizma i jedno je od najlepših somborskih zdanja. Zgradu je izgradio bogati somborski advokat i veleposednik dr Stevan Kronić. Naslednici dr Stevana Kronića su zbog finansijskih problema 1938. godine zgradu prodali apotekaru mr Đorđu Antiću. Nakon završetka Drugog svetskog rata zgrada postaje državno vlasništvo. Danas je u njoj smešten Privredni sud. Ispred zgrade nalazio se pravoslavni krst od crvenkastog mermera, podignut 1856. godine, a u posleratnom periodu premešten je u portu Velike pravoslavne crkve.

Sunčani sat

Adresa: Zgrada Plebanije – cvetna pijaca, Sombor
Datum: 1852. godina
Natpis: Jedan ti je od ovih poslednji. Egy ezek közül végórád.
Na južnoj fasadi Plebanije nalazi se jedna od somborskih atrakcija: sunčani sat koji je načinjen 1852. godine na inicijativu tadašnjeg profesora i upravnika Učiteljske škole Jovana Čokora, obrazovanog čoveka teške naravi. Učenike je surovo kažnjavao, što je izazivalo đačke pobune zbog čega je morao da napusti Sombor. Za sobom je ostavio vidan trag. Pošto se bavio astronomijom, dao je da se sačini sunčani sat sa sarkastično-duhovitim natpisom: „Jedan ti je od ovih poslednji” koji i danas privlači pažnju. Sunčani sat je 2013. godine skinut sa zida Plebanije, restauriran je pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i izložen je u Gradskom muzeju. Na zidu Plebanije naslikana je replika originalne slike.

Srpska čitaonica

Adresa: Kralja Petra I, Sombor
Datum: 1882. godina
Zgrada je izgrađena 1882. godine u stilu eklektizma za potrebe Srpske čitaonice koja je osnovana 1845. godine na inicijativu 72 najučenija i najuglednija Srbina. Pesnik Laza Kostić, nakon ženidbe sa Julijanom Palanački, postaje član Srpske čitaonice 1897. godine, a 1901. godine izabran je za nejnog predsednika. Dužnost predsednika Laza Kostić će obavljati do smrti 1910. godine. U znak pijeteta prema svom dugogodišnjem predsedniku, Srpska čitaonica je narednih godinu dana bila bez predsednika. Uz biblioteku Srpske učiteljske škole, Srpska čitaonica bila je do 1918. glavna srpska knjižnica u gradu, nakon čega tu ulogu preuzima Gradska biblioteka.

Trg Svetog Đorđa

Svoj najviši estetski domašaj trg je dosegao kada je 1940. godine otkriven spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću - rad Antuna Augustinčića. Ubrzo nakon otkrivanja, po dolasku mađarskih okupatora, 1941. godine spomenik je uklonjen. Spomenik je činio jedinstvenu celinu sa pravoslavnim krstom iz 1795. godine, koji se danas nalazi u porti Crkve svetog Đorđa. Na mestu današnje Robne kuće do 1968. nalazila se jednospratna zgrada In foro podignuta 1804. godine. U zgradi je bila smeštena đačka trpeza, kasnije internat Učiteljske škole i brojne trgovinske radnje. Na trgu je u to veme postojao i prvi arteski bunar iskopan 1887. godine.

Topovska đulad

Adresa: Staparski put 6, Sombor
Datum: 1848. godina
Topovska đulad koja se nalaze u zidu kuće na Staparskom putu broj 6 ostala su kao uspomena na revoluciju 1848/49. godine u austrijskoj carevini. Nemiri u Beču počeli su 13. marta 1848. godine, da bi se dva dana kasnije revolucija prenela i u Budimpeštu. Vest o nemirima dospela je u Sombor 20. marta 1848, u trenutku kada je zasedala županijska skupština. Vest nije ostavila dubljeg traga na život Sombora, koji je uglavnom tekao u svojim tokovima. Za sve vreme trajanja revolucije, prelaska grada iz jednih u druge ruke, za razliku od brojnih vojvođanskih mesta, Sombor nije postradao. Na grad su ispaljena svega tri topovska đuleta koja ne pričinivši nikakvo oštećenje i danas vidljivo stoje na zgradi Staparski put br. 6.

Kafana „Lončić”

Adresa: Miloša Obilića 8, Sombor
Najstarija kafana u Somboru. Otvorena je 1884. godine i od tada neprekidno radi. Enterijer kafane „Lončić” gotovo da je identičan onome iz vremena otvaranja. Ranije je služila kao svratište za ljude sa sela koji su dolazili u Sombor da prodaju ili kupuju na pijaci. Danas je kafana u kojoj vreme ubijaju Somborci, ali i oni koji čekaju autobus za Čonoplju.

Zelenilo

Josip Marković, nekadašnji gradonačelnik Sombora, u drugoj polovini XVIII veka započeo je ozelenjavanje sađenjem slavonskog hrasta na 900 jutara zemlje u Bukovcu i 140 jutara u Šikari. Tokom XIX veka vršeni su brojni sporadični pokušaji ozelenjavanja samog grada. U to vreme, u Somboru je postojao rasadnik prvenstveno drveta duda, ali i drugih vrsta drveća kojima su se ozelenjavale ulice. Da bi se obezbedila sredstva za kaldrmisanje gradskih ulica sedamdesetih godina XIX veka započinje krčenje Bukovačke šume. Istovremeno se zasnivaju tri gradska parka angažovanjem tadašnjeg gradonačelnika Petra Vukičevića. Dr Čihaš Bene, novi gradonačelnik, nastavlja da se brine o ozelenjavanju grada nabavkom i sađenjem sadnica celtisa (koji jedino u Somboru zovu „bođoš”) iz doline Misisipija, po čemu će Sombor postati nadaleko poznat. Sadnjom bođoša zasnovan je 1898. godine park ispred Županije. U Somboru danas postoje tri parka: dva manja su Park heroja kod Županije i parkić na Prvomajskom bulevaru, a veći je Park „Ivo Lola Ribar” kod Železničke stanice. Pored toga u Somboru gotovo da nema ulice bez zelenila. Apatinski i Staparski put, Vojvođanska i Konjovićeva ulica leti izgledaju kao dugački zeleni tunel zbog preplitanja grana drveća. Pogled na Sombor iz vazduha posmatrača ostavlja u nedoumici: da li je to grad iznikao u šumi?

Prevodnica u Bezdanu

Izgradnja prevodnice počela je 1846, a završena je 1856. godine na spoju kanala Bezdan – Bečej sa Dunavom, što je bilo označeno postavljenjem spomen ploče na centralnom delu južnog zida komore prevodnice. Tekst je napisan na latinskom, a u prevodu znači: „Za vreme vladavine cara Franje Josefa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga I guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine”
Bila je u to vreme prva građevina u Evropi kod koje je primenjeno podvodno betoniranje. Izgrađena je za 500 tonska plovila (šlepove). Dužine 70 m i širine 9,4 metara. Dubina vode nad pragom iznosi 2,5 metra. U njenom najboljem periodu kroz bezdansku prevodnicu prevođeno je 500-600 plovila. Prevodnica Bezdan nije u upotrebi od 1995. godine, već služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava. U vreme kada je bila napravljena, predstavljala je prodor na polju nauke i tehnike tog vremena i, kao takva, bila je uvrštena u glavne svetske inženjerske enciklopedije.

Turska kuća

Adresa: Ernesta Kiša 1, Sombor
Datum: 17. vek
Spomenik kulture od velikog značaja! Jedna od dve preostale građevine iz doba vladavine Osmanlijskog carstva u Somboru. Sagrađena je u 17. veku. U njoj je 1. septembra 1789. otvorena prva pošta u gradu.

Fijaker

Tačan datum početka fijakerske službe u Somboru se ne zna, ali je grad 1885. godine dobio pravilnik o fijakerskoj službi i to je prvi pisani dokument u kojem se spominje ova vrsta prevoza. Mesta u gradu koja su bila posebno održavana, a na kojima su fijakeri bili smešteni zvala su se „placevi” dok su fijakeristi bili podeljeni u bande. Svaki član bande je znao kad i na kojem placu ima redolsed dežuranja i iščekivanja mušterija. Najznačajniji plac se do 1945. godine nalazio kod današnjeg Gradskog muzeja na kojem je, radi hladovine, tada bilo zasađeno tačno onoliko bođoša koliko je bilo konja. Dugo je odelo fijakeriste bilo propisano, a činile su ga čizme, koje su kasnije zamenjene papučama, cipelama, klompama i drvenjakama, zatim, zimi, kožne čakšire sa ovčijim runom, pršnjak od istog materijala, bluza i na to velika topla bunda. Bilo je raznih vrsta fijakera u zavisnosti od prilike, njima se odlazilo do klizališta, na kupanje, trkališta, na groblja, do obližnje stočne pijace i na druga mesta, i sve po ranije određenim cenama. Mnogi fijakeristi su proveli na baku po 30, 40 i 50 godina.
Pre Drugog svetskog rata, u periodu između 1938-1941, grad Sombor je brojao čak 70 registrovanih fijakerista. Usled razvoja železnice i sve masovnije pojave automobila, vremenom se ovaj broj smanjivao. Godine 1975. Sombor je sa svojih 19 fijakerista još uvek držao primat u Srednjoj Evropi po broju ovih neobičnih prevoznih sredstava. Danas grad ima jednog zvaničnog fijakeristu, Iliju Mirkovića, koji dežura ispred Gradskog muzeja. Ako je potrebno, lako i brzo može da se organizuje mnogo veći broj fijakera. Ovo prevozno sredstvo opevano je u mnogim pesmama Zvonka Bogdana, a verovatno najpoznatija je ona „Fijaker stari ulicama luta...”

Narodno pozorište Sombor

Adresa: Trg Koste Trifkovića 2, Sombor
Telefon: 025/436-373
Web: www.npozoristeso.co.rs
E-mail: nps.organizacija@sbb.rs
Datum: 1882. godina
Zdanje je sagrađeno na inicijativu Deoničarskog društva somborskog pozorišta, formiranog 1879. koje su činili građani Sombora. 25. novembra 1882. godine održana je prva predstava u zgradi pozorišta u Somboru. Od tada, pozorište u Somboru radi kontinuirano. Stalno profesionalno pozorište deluje od 1946. godine, a 1952. prerasta u Narodno pozorište.
U Somboru su režirali najistaknutiji reditelji svoje generacije: Mata Milošević, Marko Fotez, Jovan Putnik, Slavoljub Stefanović Ravasi, Ljubomir Draškić, Dejan Mijac, Želimir Orešković, Vida Ognjenović, Paolo Madeli, Slavenko Saletović, Dimitrije Jovanović, Miloš Lazin, Stevo Žigon, Petar Veček, Zoran Ratković, Ljuboslav Majera, Jagoš Marković, Dušan Petrović, Kokan Mladenović. Na somborskoj sceni su izvođeni najznačajniji domaći i svetski pozorišni klasici, ali smo takode pratili novu i avangardnu dramsku literaturu.
Deo istorije Narodnog pozorišta Sombor su i dva njegova upravnika, Žiga Jasenović i Nikola Peca Petrović koji su ga smestili u red najznačajnijih teatarskih kuća u zemlji, čije je granice često prelazilo.
U poslednjih jedanaest godina, Narodno Pozorište Sombor je bilo jedno od najmobilnijih u Jugoslaviji. Predstave „Slučajna smrt jednog anarhiste”, „Kate Kapuralica”, „Dekameron - dan ranije”, „Putovanje za Nant” gostovale su u Mađarskoj, Austriji, Makedoniji, Slovačkoj, Bugarskoj i na Kipru. U istom periodu, na preko sedamdeset festivalskom nastupu, sa predstavama „Ukroćena goropad”, „Figarova ženidba”, „Fiškal galantom”, „Afera nedužne Anabele”, „Zla žena”, „Ruženje naroda u dva dela”, „Bogojavljenska noć”, „Buđenje proleća”, „Opsada crkve Svetog Spasa”, „Paradoks”, „Mračna komedija”, „Projekcija” Narodno Pozorište osvaja više od stotinu nagrada.
Od 1993. godine sezonu završava festivalom Pozorišni maraton. Tokom tri dana i noći, jedna za drugom, smenjuju se sve predstave našeg Pozorišta koje su premijerno izvedene u prethodnoj sezoni i predstave gostujucih pozorišta, pozorišnih grupa i studenata dramskih fakulteta.
Narodno pozorište Sombor ima Veliku scenu i Studio 99. Gledalište Velike scene ima trista dvadeset mesta, a predstave u Studiu 99 može da prati devedesetdevet gledalaca.

Spomenici i spomen ploče


Spomenik pored crkve

Adresa: Nikole Tesle, Doroslovo
Datum: 1902. godina
Natpis: Isten dícsőségére állíttatta id. Samu István, id. Samu János és Tancsik Katalin 1902. (U slavu Boga podigli Ištvan Šamu st., Janoš Šamu st. i Katalin Tancsik)

Spomen ploča palim borcima NOR-a iz Stapara

Adresa: Karađorđev plac, Stapar
Datum: 2.7.1951. godine
Natpis: Spomen ploča palim borcima iz Stapara koji su dali svoje živote u NOR od 1941 - 1945 godina. Za novu i nezavisnu Socijalističku Jugoslaviju. (Nabrojana imena) Ova imena neka služe kao svetao primer pokoljenjima kako treba voleti, braniti svoju domovinu. U znak zahvalnosti građani Stapara.

Spomenik palim borcima iz Stapara

Adresa: Karađorđev plac, Stapar
Datum: 21.10.1966. godine
Natpis: Spomenik palim borcima - građani Stapara 1941 - 1945

Drveni spomenik

Adresa: Put 105, Telečka
Datum: 2011. godina
Natpis: Egy fa gyümölcsei vagytok és egy ág levelei. A “szögedi nemzet” összetartozás fája. Ültettük a szögedi kirajzás emlékére. 2011.10.23-án

Spomenik Kiš Ferenc

Adresa: Put 105, Telečka
Natpis: Kis Ferenc 1905 - 1945

Drveni krst na groblju

Adresa: Put 105, Telečka

Grob prvog učitelja - Nađ Jožef

Adresa: Put 105, Telečka
Natpis: Nagy József falunk első tanítója, élt 72 évet, béke hamvaira. Felújítatta Bácsgyulafalva Helyi Közössége (Jožef Nađ prvi učitelj u selu, živeo 72 godine, slava mu. Obnovila Mesna zajednica Telečka)

Grob osnivača sela - Šipoš Đerđ

Adresa: Put 105, Telečka
Natpis: Itt nyugszik Sipos György B.Gyulafalva telepítője, élt 75 évet, meghalt 1912. maj 12. Sipos Györgyné sz. Kabok Katalin, élt 81 évet, meghalt 1917. dec 16. Béke hamvaikra (Ovde počiva Đerđ Šipoš, osnivač Telečke, živeo 75 godina, preminuo 12. maja 1912. Gđa Đerđa Šipoša, rođ. Katalin Kabok, živela 81 godinu, preminula 16. dec 1917. Slava im)

Spomenik NOB

Adresa: Put 105, Telečka
Datum: 1959. godina

Spomenik Sveti Florijan

Adresa: Ugao ulica Oslobođenja i Baštovanske, Bački Monoštor
Datum: 1932. godina
Natpis: Zdravo Sveti Florianu slavni Kristov mučeniče od požara nas odbrani i gromove ti otstrani. Gott zu Ehren diesen Hlg. Florian Gewidment zu cunsten des freiwilligen veuerwehreines. Martin Ufholz - weib und kinder im jahre 1932. Ponavljan 1978. Obnovila Eva Forgić - 28.9.2002.

Spomenik ispred crkve

Adresa: Bački Monoštor, ugao ulica Oslobođenja i Ivana Gorana Kovačića
Datum: 1859. godna
Natpis: Errichtet von Magdalena Antreder 1859

Sveti Jovan Nepomuk

Adresa: Ugao Dolske i Ivana Gorana Kovačića, Bački Monoštor
Datum: 1897. godina
Natpis: S. Joannes Nep

Spomenik Svetog Trojstva

Adresa: Bezdan, Ulica Oslobođenja
Datum: 1829. godina
Natpis: Nečitak natpis

Spomenik Jovana Nepomuka

Adresa: Bezdan, ugao ulica Kanalska obala i Žrtava fašizma
Datum: 1814. godine
Natpis: Nečitak većim delom - vidljivi fragment: Socclis A 1814

Spomenik - U slavu Boga

Adresa: Bezdan, ugao Nove ulice i Somborskog puta
Datum: 1913. godina
Natpis: Isten dicsőségére a Szent család tiszteletére fogadalomból emeltették ifj. Bosnyák János kőmives mester és szülei Bosnyák János és Major Erzsébet 1913. (U slavu Boga i poštovanja Svete porodice po zavetu podigli Janoš Bošnjak mlađi zidar i roditelji Janoš Bošnjak i Eržebet Major 1913)

Spomenik Svete Device Marije sa Hristom

Adresa: Bezdan, Kolutska ulica
Datum: Nepoznata godina - obnavljan
Natpis: Nema natpis

Borcima N.O.V.-a i Crvene armije

Adresa: Put Sombor - Bezdan
Datum: 1961. godina
Natpis: Ovde su sahranjeni vojnici N.O.V. i Crvene armije koji su dali svoje živote za oslobođenje naše zemlje u 1944 god. Spomenik podiže OO Saveza boraca Bezdan.

Spomenik - Borcima N.O.V.-a i Crvene armije

Adresa: Trg boraca (put E-662)
Datum: 1961. godina
Natpis: Ovde su sahranjeni vojnici N.O.V. i Crvene armije koji su dali svoje živote za oslobođenje naše zemlje u 1944 god. Spomenik podiže OO Saveza boraca Kolut - 1961.

Spomen bista Marko Orešković

Adresa: Kolut, Trg boraca (put E-662)
Datum: nepoznato
Natpis: Narodni heroj Marko Orešković Krntija 1896 - 1941

Spomenik sa natpisom na nemačkom

Adresa: Bački Breg, katoličko groblje
Datum: 1937. godina
Natpis: Zu Ehren Gottes und Maria, der unbefleckten Mutter Gottes gewidmet von Franz Pfeiffenroth und seine Gattin geborene Theresia Metz?

Kalvarija

Adresa: Bački Breg, katoličko groblje
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Spomenik Sveti Roka

Adresa: Bački Breg, ulica Rade Končara
Datum: 1833. godina
Natpis: Od berbskioh oci pobožni dušha podignut 1833

Spomenik palim borcima za oslobođenje

Adresa: Bački Breg, ulica Heroja Lapčevića
Datum: oko 1960. godine
Natpis: Spisak imena poginulih

Spomenik Adam

Adresa: Riđica, ulica Svetog Save, u dvorištu crkve
Datum: 1924. godina
Natpis: Eroenert von der familie Adam Pfan und Elizabetha Frei im Jahr 1924

Kalvarija

Adresa: Riđica
Datum: 1905. godina
Natpis: natpis na nemačkoj gotici

Spomenik Bogorodice

Adresa: Stanišić, ulica Cara Lazara
Datum: 1898. godina
Natpis: Gewidmet durch Martin Bock 1898

Kalvarija

Adresa: Gakovo, Kralja Petra I, seosko groblje
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Spomenik Solunskim dobrovoljcima

Adresa: Aleksa Šantić, put E-662
Datum: Vidovdan 1998. godine
Natpis: Slavnim precima zahvalni potomci. Solunski dobrovoljci osnivači sela Aleksa Šantić (spisak imena).

Spomen ploča Lazar Bešlić

Adresa: Aleksa Šantić, zgrada MZ, ulica Solunskih dobrovoljaca
Datum: 2005. godina
Natpis: Velikom narodnom dobrotvoru, veleposedniku, gospodinu Lazaru Bešliću u znak velike zahvalnosti Udruženje Solunskih dobrovoljaca i njihovih potomaka juna 2005.

Spomen ploča žrtvama fašizma

Adresa: Aleksa Šantić, zgrada MZ Aleksa Šantić, ulica Solunskih dobrovoljaca
Datum: 1994. godina
Natpis: Sa ovoga mesta dana 14. juna 1941. godine mađarski fašisti oteraše 480 duša u logore Barča i Šarvara. Svome domu i rodu svome nikad se ne vrati 101. Neka ovaj skromni znamen bude njima večni pomen, a njihova zla sudbina, svima večna opomena! U tuđini, na vašim graobovima ne cveta cveće, mi u otadžbini za pokoj duše vaše palimo sveće. Dana 14. juna 1994. godine meštani Aleksa Šantića. Uz natpis su navedena imena.

Spomen ploča poginulim borcima NOR-a

Adresa: Svetozar Miletić, put 105-1
Datum: jul 1972. godine
Natpis: Borcima iz našeg mesta koji su dali svoje živote u Narodnooslobodilačkoj borbi 1941 - 1945 g. Za slobodu bratstvo i jedinstvo naših naroda. (spisak imena). Poginulim u aprilskom ratu 1941 g. - Firanj F Ištvan, Ivanković M Josip i Kanjo M Janoš. Meštani i Udruženje boraca NOR-a Svetozar Miletić - A mi helységünk harcosainak akik életüket áldozták népeink szabadságáért, a testvériség-egységért a Népfelszabadító harcban 1941 - 1945-ig: (felsorolva a nevek) Akik az áprilisi háborúban estek el 1941-ben: Firány F. István, Ivankovic M. Josip, Kanyó M. János. Nemesmilitics polgárai és a Népfelszabadító háború harcosainak helyi szervezete.

Postament mađarskog spomenika

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662, ispred Katoličke crkve
Datum: 1942. godina
Natpis: Felállítatta Nemesmilitics község lakossága 1942. év Nagyasszony ünnepén (Podigli stanovnici opštine Svetozar Miletić, na Veliku Gospojinu 1942. godine)

Spomenik Svetom trojstvu

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662
Datum: 1923. godina
Natpis: A teljes Szt. Háromság dicsőségére emelte özv. Vujevic Simonné szül. Horváth Karolina 1923. (U slavu Svetog trojstva podigla udova Šime Vujevića, rođena Karolina Horvat 1923.)

Spomenik žrtvama fašizma

Adresa: Čonopljaput, put 105-1
Natpis: Pali su da naš san jednom zauvek procveta i ovde, na ovoj stopi sveta. U znak sećanja na 259 poginulih boraca NOR-a i 291 žrtvu fašističkog terora. Građani Čonoplje - Elestek, hogy álmunk egyszer és mindenkorra virágba szökkenjen itt is, a világnak e talpalatnyi részén. A NFH. 259 elesett harcosának és a fasizmus 291 áldozatának emlékére állították Csonoplya polgárai.

Spomen ploča bratske mesne zajednice

Adresa: Čonoplja, put 105-1
Datum: 1984. godina
Natpis: Zbratimljene mesne zajednice Dubrave - Čonoplja 12. V 1984.

Bista Miloš Kljajić

Adresa: Kljajićevo
Datum: 1958. godina
Natpis: Narodni heroj Kljajić Miloš 1916 - 1944 Spomen ploča 1: Stanovnici Kljajićeva trajno će čuvati uspomenu na narodnu revoluciju i na svoja 442 poginula borca Narodnooslobodialčke vojske Jugoslavije i na svojih 436 žrtava fašističkog terora! Opštinski odbor Saveza boraca NOR - Kljajićevo 4. jula 1958. godine. Spomen ploča 2: Narod Kljajićeva doseljen krajem 1945. godine iz Korduna, Like, Žumberka i Banije. Nikada neće zaboraviti svoje voljene i hrabre sinove i kćeri koji su poginuli u narodnooslobodilačkom ratom od 1941. do 1945. godine boreći se protiv fašizma i za slobodu svih jugoslovenskih naroda! 4. juli 1958. godine Opšt. odbor Saveza boraca NOR - Kljajićevo

Spomenik solunskim borcima osnivačima sela

Adresa: Rastina
Datum: 1997. godina
Natpis: Solunski dobrovoljci osnivači sela Rastine (slede imena) Padali od zrna, od gladi i žeđi, raspinjani na krst, na golgote visu, ali čvrstu veru u pobedu krajnju nikad ni za časak izgubili nisu! Vojislav Ilić mlađi

Spomenik žrtvama logora u Šarvaru

Adresa: Rastina
Datum: nepoznat
Natpis: Da više nema groba do groba, da nema tame, da nema roba, da bude toplo, od života. Iz Kadinjače S. Vukosavljevića. natpis na ploči: Poginuli borci u Narodnooslobodilačkom ratu 1941 - 1945 (slede imena) Žrtve fašističkog terora 1941 - 1945 (slede imena).

Spomenik NOR na kružnom toku

Adresa: Vidovdanski trg, Sombor
Datum: 2. jul 1953. godine
Natpis: Vi niste uzalud pali, divni junaci! Imena vaša lebde pred nama kao bodreći znaci. Neutešivo srce vaše pod nama bije dajući našim srcima snagu čelika. Iz svakog živog stražara po jedan mrtvi bije. O, zemljo naša, kako si postala moćna i velika! (J. Popović) Palim borcima Narodnooslobodilačkog rata i žrtvama fašističkog terora IIIeg rejona (Prnjavora i Crvenke) od 1941. do 1945. 2. jula 1953. Građani grada Sombora.

Spomen ploča dr Radivoj Simonović

Adresa: Ulica Veljka Petrovića 23, Sombor
Datum: 1996. godina
Natpis: U ovoj kući je od 1896. do 1950. godine živeo i radio dr Radivoj Simonović 1858 - 1950 znameniti lekar, planinar i publicista. 1996. KVD. DLV.

Rodna kuća Veljka Petrovića - spomen ploča

Adresa: Ulica Veljka Petrovića 18, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: U ovoj kući 5. februara 1884. godine rođen književnik i akademik Veljko Petrović.

Rodna kuća Milana Konjovića - spomen ploča

Adresa: Ulica Veljka Petrovića 11, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: U ovoj kući rođen je slikar Milan Konjović 28. januara 1898.

Prva učiteljska škola u Srba - Norma i spomen ploča - Josif Marinković

Adresa: Ulica Veljka Petrovića, Sombor
Datum: 1863. godina
Natpis: Ploča 1: Ovde je 1. maja 1778. godine počela sa radom Norma Avrama Mrazovića, prva škola za obrazovanje učitelja u južnoslovenskih naroda. Srpska učiteljska škola podignuta je na njenim temeljima. Radila je u ovoj zgradi od 1863. do 1921. godine. U Somboru, oktobra 1988. Povodom 210 godišnjice. Pedagoška akademija “Žarko Zrenjanin” Sombor. Ploča 2: U ovoj zgradi pohađao je 1870 - 1873 Učiteljsku školu i stvarao svoje prve muzičke radove Josif Marinković, veliki srpski kompozitor. Ceneći kulturno nasleđe našeg naroda izvršni odbor grada Sombora u ime novih generacija postavlja ovu ploču o stogodišnjici umetnikovog rođenja. Sombor, 1951.
Za obrazovanje Srba u Austrijskoj carevini izuzetno je značajna 1778. godina: najpre Sombor postaje sedište vrhovnog direktora svih srpskih škola Bačke, Bodroške, Baranjske i Tolnajske županije, a 1. maja Avram Mrazović osniva srpsku osnovnu školu - „Normu”, najstariju ustanovu za obrazovanje učitelja za slovenski živalj na jugoistoku Evrope, preteču današnjeg Pedagoškog fakulteta.

Mađarska građanska kasina - spomen ploča

Adresa: Ugao Apatinskog puta i Venca vojvode Petra Bojovića
Datum: Spomen ploča 1 2004. godina, ostale nepoznato
Natpis: Spomen ploča 1: Az 1956-os Magyar forradalom és szabadságharc menekültjeit itt fogadták be Zombor polgárai. Nyitott távlatok - Délvidéki 56-os műhely, Magyar Polgári Kaszinó. U ovoj zgradi su građani Sombora zbrinuli izbeglice iz Mađarske nakon revolucije 1956. godine. Otvorene perspektive - Klub 56, Subotica. Mađarska građanska kasina. 2004.XI.6. - 6.XI 2004. Spomen ploča 2: Zomborban született 1796. évi május 18-án Schweidel József honvédtábornok, az 1848/49 évi magyar szabadságharcnak az aradi golgotán megdicsőült vértanúja. Ovde je 18. maja 1796. rođen Jožef Švajdl, general mađ. revolucije 1848/49 Spomen ploča 3: tekst nečitak

Spomen ploča - KPJ

Adresa: Venac vojvode Petra Bojovića 5, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: “Sreća je nositi istinu, imati veru i kazati staze” Jovan J. Popović. Ovde je u proleće 1920. godine osnovana organizacija KPJ u Somboru.

Kuća Laze Kostića sa spomen pločom

Adresa: Trg Svetog Đorđa, Sombor
Datum: 1873. godina
Natpis: Ploča 1: Zvezdama ćemo pomerit pute,/ suncima zasut seljenske stude,/ da u sve kute zore zarude. Laza Kostić živeo je i stvarao u ovoj kući 1895 - 1910. Ploča 2: Zadužbina Julijane dra Laze Kostića rođ. Palanački.
Kuću je izgradio somborski trgovac Stevan Popić. Kuću su posle njegove smrti nasledile njegova sestra Marija Palanački i njena kćerka Julijana Palanački. U toj kući je živeo i stvarao i pesnik Laza Kostić, nakon ženidbe sa Julijanom Palanački. Nakon smrti Laze Kostića, prema zaveštanju, kuća je pripala Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini Sombor. Na kući se nalaze dve spomen ploče, a ispred kuće je 2012. godine postavljen spomenik Lazi Kostiću.

Spomen ploča na Vencu na kući kod Stare kasarne

Adresa: Venac vojvode Radomira Putnika 3, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: Haec domus est fundatio Julii Fejér Abb Parochi Zomboriensis ad colendam sacram musicam ad majorem Dei gloriam. Ezen ház Fejér Gyula zombori apát plébános alapítványa az egyházi ének és egyházi zene művelésére s Isten nagyobb dicsőségére. (Ova kuća je zadužbina župnika opata Đule Fejera za negovanje crkvene muzike i crkvene pesme i za veću slavu Boga)

Spomen ploča David Janković

Adresa: Venac vojvode Radomira Putnika 6
Datum: 1897. godina
Natpis: David Janković (proz: Buljoka) građanin somborski iz pobude svoje podigao je ovaj parohijalni dom 1897. godine.

Spomen ploča - NOR

Adresa: Ulica Filipa Kljajića 16
Datum: nepoznat
Natpis: U ovoj kući je u jesen 1940. godine održana Druga okružna konferencija KPJ za Sombor, a 25. maja 1941. godine sednica Okružnog komiteta KPJ kojoj je prisustvovao narodni heroj Radivoj Ćirpanov, član Oblasnog komiteta KPJ za Vojvodinu. Opštinski odbor Saveza boraca NOR-a Sombor.

Spomenik borcima Prvog svetskog rata

Adresa: Blagojevićeva ulica, kod Velikog pravoslavnog groblja, Sombor
Datum: 1918. godina
Natpis: zajednička grobnica 544 ratnika Svetskog rata 1914-18. g. Slava im! Prolazniče stani! Pomoli se Bogu za pokoj duše ovih neznanih junaka, jer oni su naši i nemaju svojih rođenih koji mogu grob da im posete! Spomenik srpskim, ruskim i rumunskim borcima iz Prvog svetskog rata obnovili su i krst postavili leta 2007. Opština Sombor i JKP “Čistoća”. Rezervne vojne starešine Sombor.
Spomenik je napravljen od postamenta spomenika Jožefa Švajdla, generala mađarske revolucionarne vojske, koji je stajao na kraju današnje ulice Kralja Petra Prvog prema Županiji.

Spomenik Svetom Florijanu

Adresa: Batinska, Sombor
Datum: 1781. godina
Natpis: nečitak
4. marta 1781. godine u somborskoj četvrti Gornja Varoš otkriven je izuzetno lep spomenik Svetom Florijanu, zaštitniku od požara, podignut prilozima vernika nemačke narodnosti. Na svečanosti, koja je tim povodom organizovana, učestvovao je veliki broj građana koji su se u procesiji kretali somborskim ulicama, praćeni dobošima i muzikom. Kako je protokom vreme učinilo svoje, to je spomenik temeljno prerađen 1919. godine. Vreme je ponovo bilo nemilosrdno, tako da je spomenik u današnjoj Batinskoj ulici do 2004. godine bio gotovo uništen. 24. septembra 2004. godine, povodom Dana evropske baštine, zahvaljujući donaciji Dušana Brbaklića otkrivena je rekonstruisana skulptura koju je uradila Ljiljana Balović, akademski vajar iz Beograda.

Crkve i kapele


Rimokatolička crkva Princ Sveti Imre

Adresa: Nikole Tesle, Doroslovo
Datum: 1803. godina
Izgradnja crkve u neorenesansnom stilu sa tri kupole trajala je od 1796. do 1803. godine. Zgrada je dugačka 30 m, široka 16 m, a visina je 20 m. Krst na vrhu tornja je na 30 metara. Iza glavnog oltara nalazi se oltarska slika Svetog princa Imrea, koju je u 18. veku naslikao Mathius Hanisch Pirius.

Pravoslavna Crkva Vavedenja presvete Bogorodice

Adresa: Karađorđev plac, Stapar
Datum: 1776. godina
Na mestu stare crkve od naboja 1776. godine sazidana je današnja staparska crkva. Ikonostas je radio Jakov Orfelin 1790. godine. Tog leta crkvu je osveštao tadašnji episkop Bački Vićentije Jovan - Vidak. Raskošnu ikonostasnu rezbariju uradio je anonimni umetnik. Crkva Vavedenja presvete Bogorodice ima jednobrodnu osnovu sa poligonalnom oltarskom apsidom i tek naglašenim pevničkim prostorima. Crkva je obnovljena 1898. godine. Prilikom renoviranja objekta urađena je reparacija ikona za šta je bio zadužen Ljudevit Štajner. Konzervatori Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture su 1956. godine skinuli Štajnerove premaze i otkrili Orfelinov original. Ikone su slikane uljanim bojama na platnu, kaširanom na drvenu podlogu.

Crkva Uspenija Presvete Bogorodice

Adresa: Pet kilometara od centra Stapara na obali Mostonge
Datum: 1863. godina
Udaljena 5 kilometara od sela, na obali Mostonge, sagrađena 1863. godine. Uz nju stoji kapela, koja datira iz 1730. godine.

Rimokatolička crkva Blažene Device Marije

Adresa: Put 105, Telečka
Datum: 1898. godina
Natpis: 1) Isten dicsőségére a lelkek üdvösségére építtette Császka György kalocsai és bácsi érsek 1896/7/8 évben. 2) A templom 100 éves jubileumára állítatta a Telecskai hitközség. 1998. VIII. 22. 3) Bácsgyulafalva község alapításának 50 éves évfordulója alkalmából ezt az emléktáblát állították a község lakói. 1933. X 29.
Župa je podignuta u čast Sv. Marije Zaštitnice Mađarske, 1898. god. Crkva je duga 41,5 m, široka 15 m, lađa iznutra 15 m, a toranj je visok 50 m. Ima četiri zvona, najveće ima 596 kg, a najmanje 75 kg. Matične knjige se vode od 1887. godine.

Vodica na Velikom bačkom kanalu

Adresa: Put Sombor - Bački Monoštor na obali Velikog bačkog kanala
Datum: 1926. godina
Natpis: Zdrava Marijo milosti puna. Sveta Marijo majko božija moli Boga za nas grišnike sada i u vrime smrti naše. Amen. Spomenik podižu na slavu Blažene Divice Marije: Martin Pavošev, Lovra Mrvićin i sin mu Adam, Đura Slovaković (majstor).

Rimokatolička crkva Svetog Petra i Pavla

Adresa: Bački Monoštor, ugao ulica Oslobođenja i Ivana Gorana Kovačića
Datum: 1752. godina
spomenik kulture od velikog značaja Stanovnici Monoštora razrušili su 1717.godine Bodrošku tvrđavu i od njenih cigala izgradili rimokatoličku crkvu. Novi doseljenici su se naseljavali nekoliko kilometara dalje, na manjem poplavnom terenu, pa je 1752. godine crkva preseljena, kao i celo staro selo. Crkva je proširena 1806. godine, a sredinom 20. veka proglašena je spomenikom kulture od velikog značaja. Ima četiri oltarske slike, jedna je rad umetnika Lončarevića i pod zaštitom je države, kao i kip Žalosne gospe, dva stara oltara i propovedaonicu sa klasicističkom rezbarijom.

Kapela na katoličkom groblju

Adresa: Bački Monoštor, ugao ulica Ivana Gorana Kovačića i Ive Lole Ribara
Datum: 1907. godina
Natpis: Isten dicsőségére és a hivek lelki buzgóságának emelésére építtette Nagy Béla plébános 1907. évben. (U slavu Boga i za podizanje duhovne žari vernika podigao župnik Bela Nađ 1907. godine)

Rimokatolička crkva Sveti Šimun i Juda Tadej

Adresa: Bezdan, Ulica Oslobođenja
Datum: 1847. godina
Sredinom 1840-ih godina ponovo se postavilo pitanje izgradnje nove crkve, jer je postojeća bila mala za 7011 stanovnika rimokatoličke veroispovesti. 26. marta 1846.g. počela je izgradnja nove crkve. Za vreme izgradnje, mise su održavane u Kapeli Svete trojice. 19. decembra 1847.g. crkva je posvećena, i po želji naroda, a shodno stogodišnjoj tradiciji, zaštitnici crkve ostaju Sveti Šimun i Juda Tadej. Dužina crkve je 56 m, širina 12,85 m, a toranj je visok 38 m. 1887.g. na toranj je postavljen časovnik.

Zavetna kapela Svete Trojice

Adresa: Bezdan, ugao Puste ulice i Somborskog puta
Datum: 1710. - 1720. godina
Spomenik kulture. Jedan od najstarijih spomenika ovog tipa u Vojvodini. Izgrađena u stilu provincijskog baroka.

Kapela na katoličkom groblju

Adresa: Bezdan, Grobljanska ulica
Datum: 1885. godina
Natpis: Ezen kápolnát az Isten dicsőségére építette Knipler Ferencz és neje Holtzveig Gertrud 1885-ik évben. (Ovu kapelu u slavu Boga podigao je Ferenc Knipler i supruga Gertrud Holcvajg u 1885. godini)

Crkva Svetog Jovana Krstitelja

Adresa: Kolut, put E-662
Datum: 1825. godina
Crkva je podignuta 1825. godine na ruševinama stare. Obnovljena je 1931. godine i zatim je okrečena. Ponovo je obnovljena nakon ratnih stradanja 1960. godine, a od 1967. ili 1968. u njoj se ne vrše bogosluženja. Danas je u potpuno ruševnom stanju, propao je krov, tako da je unutrašnjost crkve izložena meteorološkim uslovima. Dimenzije crkve su: dužina 36 m, širina 12 m. Ima jedno zvono.

Pravoslavna crkva Svetog proroka Ilije - u izgradnji

Adresa: Kolut, ulica Stanka Opsenice
Na placu za buduću crkvu stoji osveštan drveni krst.

Rimokatolička crkva svetog arhanđela Mihajla

Adresa: Bački Breg, ulica Rade Končara
Datum: 1740. godina
Kulturno dobro od velikog značaja - II kategorija Građena je 1740. godine. Obnavljana je 1786., 1913., 1924. godine. Novija obnova je urađena 1966. god. Dimenzije crkve su: dužina 33 m, širina 14 m, lađa je visoka 12,5 m, a toranj je visok 35 m. Matične knjige se vode od 1757. godine.

Rimokatolička crkva Uzašašća Gospodina našeg Isusa Krista

Adresa: Riđica, ulica Svetog Save
Datum: 1817. godina

Kapela Device Marije

Adresa: Riđica, ulica Dobrovoljačka
Datum: 1861. godina

Pravoslavna crkva Svetog Nikole

Adresa: Riđica, ulica Nikole Tesle
Datum: 1844. godina

Pravoslavna crkva Preobraženje

Adresa: Stanišić, ulica Oslobođenja
Datum: 1772. godina
Izgrađena je 1772. godine i obnovljena 1910, posle požara u kojem je izgorela.

Rimokatolička crkva Imena Blažene Device Marije

Adresa: Stanišić, ulica Vuka Karadžića
Datum: 1815. godina
Crkva je građena 1815. u čast Imena Blažene Device Marije. 1890. godine je ukrašavana, a obnavljana od 1950. do 1961. godine. Crkva je duga 45 m, široka 20 m, lađa iznutra 17 m a toranj je visok 47 m. Ima četiri zvona, najveće je 799 kg, najmanje 95 kg. Matične knjige se vode od 1788. godine. U podrumu crkve je grobnica porodice Redl, a u jednom ćupu se čuva srce grofa Redla.

Pravoslavna crkva Svetog proroka Ilije

Adresa: Gakovo, ulica Kralja Petra I

Rimokatolička crkva Rođenja Blažene Device Marije

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662
Datum: 1818. godina
Crkva je podignuta 1818. u čast Rođenja Blažene Device Marije. Proširena je 1842. godine i ukrašena 1911. Više puta je obnavljana: 1956. i 1962/63. godine. Crkva je duga 47,75 m, široka 16,25 m, lađa iznutra 9 m, a toranj je visok 30 m. Ima četiri zvona, najveće je 427 kg, a najmanje 60 kg. Matične knjige se vode od 1753. godine.

Lemeška kalvarija Blažene device Marije

Adresa: Svetozar Miletić, ulica Oktobarske revolucije
Datum: 1924. godina
Na bregu iznad Crkve nalazi se kapelica izgrađena 1924. godine. Renovirana je pre desetak godina, a svetište je obnovljeno od pre četiri godine, kada je i dobila današnji izgled reprezentativne kapele koja dominira selom.

Rimokatolička crkva Svi Sveti

Adresa: Čonoplja, ulica Marka Oreškovića
Datum: 1819. godina
Crkva je podignuta 1819. godine, a 1933. je svečano okrečena, 1939. i 1967. je obnavljana. Naslovnici crkve su: Svi Sveti. Crkva je duga 44 m, široka 12 m, lađa iznutra 13 m, a toranj je visok 32 m. Ima pet zvona, najveće teži 788 kg, a najmanje 34 kg. Matične knjige se vode od 1762.

Pravoslavna crkva Svete trojice

Adresa: Čonoplja, ulica Rade Končara

Bela crkvica - vodica

Adresa: Čonoplja
Datum: 1897. godine

Kalvarijska kapela

Adresa: Kljajićevo
Datum: 1889. godina
Natpis: nema

Crkva u centru Kljajićeva

Adresa: Kljajićevo
Datum: 1896. godina
Natpis: Jesus du guter hirt erbarme dich unser!
Posvećena Bogorodici, sagrađena je 1896. godine. Od tada, pa do II svetskog rata, u njoj su održavane katoličke službe. Posle rata, crkva nastavlja sa radom, iako u selu nije ostalo mnogo katolika a nije postojao ni katolički sveštenik, pa su vernici dolazili okolnih mesta. Crkva je 1994. godine postala pravoslavna, i bez značajnih izmena u izgledu. Tu se redovno održavaju pravoslavne liturgije.

Hram Svetog Ilije

Adresa: Rastina
Datum: 2000. godina
Izgrađena prilozima meštana Rastine, potomaka i donatora.

Adventistička crkva

Adresa: Njegoševa 8, Sombor
Datum: oko 1950. godine
Molitveni dom Adventističke crkve nalazi se u Njegoševoj ulici broj 8.

Evangelistička crkva

Adresa: Trg Koste Trifkovića, Sombor
Datum: 1901. godina
Evangelistička crkva je izgrađena 1901. godine u najbližem susedstvu Narodnog pozorišta Sombora. Spolja i iznutra crkva je uređivana sve do 1904. godine, uz nju je izgrađen parohijski dom, a toranj je podignut 1940. godine. U crkvi se godinama ne vrše bogosluženja, tako da je napuštena i dosta oronula.

Crkva Svetog Ilije na Tromeđi

Adresa: Tromeđa Velikog bačkog kanala i Kanala DTD, Sombor
Datum: 1921. godina
Uz Veliki bački kanal, nedaleko od prevodnice preko reke Mostonge (danas kanala D-T-D), na ulasku u salaško naselje Čičovi, nalazi se vodica posvećena svetom Iliji, koja pripada Bukovcu, salaškom naselju severozapadno od Sombora. Bunar je izmešten i postavljen desetak metara dalje od svih ostalih građevina. Kružnog je oblika, iznad njega je kućica šestougaone osnove, zidana opekom u donjem delu, s drvenom konstrukcijom iznad nje. Krov je podaščan i pokriven pocinkovanim limom. Tu se danas nalazi zvono. Na vrhu krova je postavljen bakarni krst. Bunar je podigla Vidosava Bošnjak, rođena Dedić, sa suprugom Tomislavom 1993. godine. Najstariji podatak o ovoj vodici nalazi se na topografskoj karti Bukovca iz 1843. godine. Znak kojim je obeležena, kružić sa krstom, ukazuje da na izvoru još nije sagrađena zgrada, ali je to kultno mesto na koje su pravoslavni vernici dolazili da se umiju na kopanom poljskom bunaru i pomole pred krstom. Po predanju, bukovačka vodica nalazila se u vinogradu Nedeljka Kovačevića, koji je motikom prokopao zemlju i iz nje je počeo da teče jak mlaz vode, koji je oticao u Mostongu. Na bunar koji je napravio počeo je da navraća nepoznati čovek koji je sanjao da će od njegove vode ozdraviti. Dolazila je i neka devojka koja je pored bunara stavila krst. Početkom XX veka javljaju se i prvi arhitekti koji grade ovu vrstu sakralnih građevina u neovizantijskom stilu. Svetozar Krotin je projektovao kapelu u salaškom naselju Bukovac, kod Sombora, 1921. godine.

Rimokatolička crkva / vodica Marijino srce

Adresa: Ulica Petefi Šandora na izlazu iz sela prema Srpskom Miletiću
Datum: 1825. godine
Vodica, odnosno čudotvorni lekoviti bunar spominje se već 1173. godine. Na tom mestu bio je izgrađen manastir o kome se zna veoma malo. Okolno selo je porušeno 1526. godine najezdom Turaka. Zapisi o čudotvornim izlečenjima u novije doba zabeleženi su 1792. godine, a prema napisima na zvaničnom veb-sajtu čuda su prijavljivana i u ovom veku. Prva kapela nakon oslobođenja od Turaka izgrađena je 1796. godine, ali je izgorela. Kasnije je, početkom 19. veka u blizini bunara izgrađena nova, takođe drvena kapela, koja je kasnije porušena. Treća kapela, na mestu današnje, izgrađena je između 1823. i 1825. godine. Uz nju je izgrađena današnja crkvica 1874. i 1875. godine, tako da stara kapela danas čini deo postojeće crkve Marijino srce.

Manastir Svetog Arhiđakona Stefana

Adresa: Svetog Arhiđakona Stefana 2 (Veliko pravoslavno groblje), Sombor
Datum: 1928. godina
Manastir Svetog Arhiđakona Stefana je najseverniji manastir u Srbiji. Manastirski kompleks čini konak sa paraklisom, usamljeni zvonik i crkva. Bogati somborski zemljoposednik Stevan Konjović je 1909. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi ostavio veliko bogatstvo sa obavezom da izgradi manastir. Izgradnja manastirske crkve započeta je 1928. godine po projektu Svetozara Krotina i trajala je do 1933. godine. Zbog nedostatka novca za unutrašnje uređenje, crkva je oslikana tek 1938. godine kada je dr Nenad Bugarski manastiru poklonio neophodan novac. Manastir je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, retko izvođenom u Vojvodini. Hram ima trikonhoznu osnovu i polukružnu oltarsku apsidu. Arhivolte drže četiri stuba sa kvadratnim vizantijskim kapilotama. Iznad njih su nešto reljefnije arhivolte koje drže padantife, a iznad njih je oktagonalna kupola. Na fasadi se nalaze dva tornja. Sa desne strane spoljne fasade nalaze se velika gvozdena vrata za ulaz u grobnicu. Crkva je živopisana freskama Vladimira Predojevića: u oltaru je Sveta Trojica, iznad severne apside je Raspeće, iznad soleje su Duhovi, iznad južne apside je Roždestvo, iznad zapadne apside je Silazak Hrista u Had. Ikonostas je drven, a oslikao ge je Boris Seljanko, ruski slikar. Na carskim dverima je Jovan Krstitelj krilati, Bogorodica, Blagovesti, Hristos, arhiđakon i prvomučenik Sveti Stefan, a u luneti iznad carskih dveri je Tajna večera. Na ikonama je zlatna pozadina. U prostoru oko zadužbine Stevana Konjovića nalaze se groblja poginulih u Prvom Svetskom ratu, Partizansko i Crvenoarmejsko groblje.

Crkva Presvetog Trojstva

Adresa: Trg cara Lazara, Sombor
Datum: 1752. godina
Crkva Presvetog Trojstva izgrađena je u periodu od 1752. do 1763. godine u klasičnom baroknom stilu. Crkvene orgulje su izgrađene 1771. godine, a propovedaonica je oslikana 1782. godine. Ispod crkve nalazi se kripta u koju su do 1782. godine sahranjivani ugledni somborski građani rimokatoličke veroispovesti. Crkva je obnovljena 1939. godine. Uz crkvu se nalazi rimokatolički župni ured, barokno zdanje iz 1743. godine, nekadašnji franjevački samostan. Car Josip II je 1786. godine proterao red Franjevaca u Baju, a samostan dao na upotrebu župnom sveštenstvu, za smeštaj županijske administracije. U prostorijama Župnog ureda 24. aprila 1749. Somborcima je svečano predata Povelja kojom je carica Marija Terezija uzdigla Sombor u rang slobodnih i kraljevskih gradova. Na južnoj fasadi Župnog dvora je sredinom XIX veka postavljen Sunčani sat koji i danas pokazuje „tačno vreme” i predstavlja jednu od zanimljivosti Sombora. Ispod sata je ispisano: „Jedan ti je od ovih poslednji”.

Crkva Svetog Jovana Preteče - mala pravoslavna crkva

Adresa: Njegoševa, Sombor
Crkva je podignuta na prostoru na kome su se oduvek nalazile bogomolje. Prvobitno je ovde bila hrišćanska crkva koja je po dolasku Turaka pretvorena u džamiju, da bi nakon njihovog odlaska turaka postala pravoslavna crkva. Kaluđeri fruškogorskog manastira Jazak su 1716. godine sklanjajući se pred novom pretnjom od napada Turaka, sa sobom doneli mošti cara Uroša V - poslednjeg sprskog cara. Dve godine kasnije, kaluđeri se vraćaju u Jazak i odnose mošti cara, a u znak zahvalnosti crkvi ostavljaju ikonu Presvete Bogorodice donetu sa Kosova prilikom seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Ikona se ovde čuva i danas. Stara crkva je srušena 1786. godine da bi na njenom mestu 1790. godine bila izgrađena nova u baroknom stilu sa elementima rokokoa. Ikonostas crkve oslikao je 1809. Pavle Đurković. Crkva je obnovljena 1978. godine.

Crkva Svetog velikomučenika Georgija - velika pravoslavna crkva

Adresa: Trg Svetog Đorđa, Sombor
Datum: 1761. godina
Somborski Srbi su još u vreme Turaka imali malu Svetođurđevsku crkvu koju obnavljaju 1717. godine, a uz ovu staru crkvicu 1744. godine grade novi veliki crkveni toranj. Nakon dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada, somborski Srbi su odlučili da izgrade crkvu dostojnu skupo stečene privilegije. Izgradnja je počela 1759. godine nakon sakupljanja svesrdih priloga somborskih Srba. Crkva je izgrađena 1761. godine u barokno rokajnom stilu. Crkvu je ikonopisao tadašnji najbolji zograf Teodor Kračun. Prilikom renoviranja unutrašnjosti hrama 1866. godine stari ikonostas je skinut, da bi umesto njega Pavle Simić ikonopisao do 1873. godine novi sa 77 ikona visokog umetničkog dometa. U crkvi je sahranjen kapetan somborske graničarske milicije grof Jovan Branković i vladika bački Jovan Jovanović. Ima status kulturnog dobra od velikog značaja.

Crkva svetog Stefana Kralja - crkva sa dva tornja

Adresa: Park Heroja, Sombor
Ideja o izgradnji začeta je početkom XIX veka, odluka o izgradnji je doneta 1828. godine, radovi su počeli 1860. godine, a crkva je završena 1904. godine i predata na upravu redu karmelićana. Pored crkve je 1905. godine izgrađen samostan (konvikt) koji sa crkvom čini skladnu arhitektonsku celinu u stilu romantizma. U crkvi se nalaze orgulje izrađene 1926. godine i bile su treće po veličini na prostoru bivše Jugoslavije.

Kapela Svetog Ivana Nepomuka

Adresa: Trg cara Lazara, Sombor
Datum: 1751. godina
Godine 1751. tadašnji upravnik carskih dobara Franc Redl gradi kapelu u rokoko stilu i posvećuje je svetom Ivanu Nepomuku - zaštitniku od poplava. Zbog svog oblika pretpostavlja se da je nastala na osnovi nekadašnje turske bogomolje koja je postojala pored Pašine kule. Svoj prvobitni oblik kapela je sačuvala do danas.

Plebanija - Župni dvor, nekadašnji franjevački samostan

Adresa: Trg cara Lazara, Sombor
Franjevački samostan se nalazi pored crkve Presvetog Trojstva. Izgradnja je počela 1743. godine za potrebe smeštaja franjevaca, a završena je 1749. godine. U prostorijama zgrade 24. aprila 1749. godine Somborcima je svečano uručeno Privilegijalno pismo carice Marije Terezije kojim je grad proglašen za slobodan i kraljevski. Franjevci su 1786. godine uredbom austrijskog cara Josifa II morali da napuste grad. Iste godine Sombor postaje centar velike Bačko-bodroške županije i zgrada postaje sedište županijske administracije koja je ovde ostala do izgradnje Županije. Danas je zgrada sedište župnog dvora.

Krstovi


Krst - Pera Bošnjak

Adresa: M-18, salaši Lugovo
Datum: 1914. godina
Natpis: U slavu božiu podiže Pera Bosnyak sa obiteljima 1914

Lugovo krst pravoslavni

Datum: 2012. godina

Pravoslavni krst

Adresa: Salaši Žarkovac
Datum: 1880. godina
Natpis: U slavu Božiju bi podignut krst ovaj 1880. leta gospodnjeg. Obnovljen 2011.

Krst ispred crkve

Adresa: Put 105, Telečka
Datum: 1898. godina
Natpis: Isten dicsőségére állítatta Nagy Józsefné és családja 1898 Felújítatott a centenáriumra 1998.

Krst pored puta - porodica Francus

Adresa: Put Sombor - Bački Monoštor
Datum: 1928. godina
Natpis: U slavu Božiju ovaj spomenik podiže Josip Francus i žena mu Tonka rodj. Djanić.

Pravoslavni krst

Adresa: Žarkovac
Datum: 1880. godina
Natpis: U slavu Božiju bi podignut krst ovaj 1880. leta gospodnjeg. Obnovljen 2011.

Drveni krst na groblju

Adresa: Telečka

Pravoslavni krst Svetog Đorđa kod groblja

Adresa: Bački Monoštor, ugao ulica Ivana Gorana Kovačića i Bezdanska

Krst pored puta - Mihalj Kedveš

Adresa: Bezdan, ugao ulica Žrtava fašizma i Bratstva jedinstva
Datum: 1936. godina
Natpis: Isten dicsőségére állíttatta Kedves Mihály özvegye született Major Julianna 1936 (U slavu Boga podigla udovica Mihalja Kedveša rođena Julijana Major 1936)

Krst pored puta - Pazman

Adresa: Bezdan, ugao ulica Žrtava fašizma i Mala
Datum: 1895. godina
Natpis: Isten dicsőségére Pázmán András és neje Julianna 1895 (U slavu Boga Andraš Pazman i žena Julijana 1895)

Krst pored puta - Beker Janoš

Adresa: Bezdan, ugao Somborski put i ulice Košuta Lajoša
Datum: 1929. godina
Natpis: Isten dicsőségére emeltette Becker János hitvese Szaller Katalin és fia István 1929. (U slavu Boga podigao Janoš Beker, supruga Katalin Saler i sin Ištvan 1929)

Krst majkama

Adresa: Bački Breg, pored puta E-662
Datum: 2000. godina
Natpis: Majkama celog sveta Bački Breg 2000

Krst Srinac Ivan

Adresa: Bački Breg, katoličko groblje
Datum: 1886. godina
Natpis: Szrinacz Ivan született Béregen 1886 ny márczius 26-án (Srinac Ivan rođen u Beregu 26. marta 1886.)

Krst Johan Frei

Adresa: Riđica, ulica Svetog Save
Datum: 1906. godina
Natpis: Gewidmet zur Ehre Gottes und der Zelichtes jung frau Maria von Johan Frei und seiner ehe gottin, geb. Elizabetha Kutsch 1906

Katolički krst

Adresa: Riđica, ulica Svetog Save, u dvorištu crkve
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Katolički krst

Adresa: Stanišić, ulica Oslobođenja
Datum: 1898. godina
Natpis: nema

Pravoslavni krst kod groblja

Adresa: Stanišić, put 105-1
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Spomen krst podunavskim Nemcima

Adresa: Gakovo, ulica Kralja Petra I, seosko groblje
Datum: 2004. godine
Natpis: Ovde počivaju naši sugrađani Podunavske Švabe. Zauvek će biti u našim srcima. Postavljanjem ovog krsta sećaćemo ih se sa najdubljim poštovanjem. Podunavske Švabe potiču od kolonista koje je u 18. veku Habzburška monarhija naselila u Panonskoj niziji. Logor Gakovo postojao je od marta 1945. do januara 1948. Podunavske Švabe Gakovo 2004. Tekst je napisan na engleskom, nemačkom i srpskom jeziku (ćirilicom i latinicom).

Krst Vendel

Adresa: Gakovo,ugao Kralja Petra I i Železničke ulice
Datum: 1865. godina
Natpis: Vendel _____ Marianna _______ geb. Zetl 1865

Pravoslavni krst

Adresa: Gakovo, ulica Kralja Petra I
Datum: 1997. godina
Natpis: U ime oca i sina i svetoga duha podignu se krst ovaj 2.8.1997. godine u slavu Božiju, a za zdravlje i napredak žitelja Gakova

Krst Horvat

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662
Datum: 1940. godina
Natpis: Szenvedők és árvák nevében, Isten dicsőségére emeltette Horváth Anna és nemes Horváth István és Mária leánya. 1940. (U ime napaćenih i siročadi, u slavu Boga podigli Ana Horvat i plemeniti Ištvan Horvat i kćer Marija. 1940.)

Katolički krst Josa Arasević

Adresa: Svetozar Miletić, ulica Lenjinova
Datum: 1918. godina
Natpis: uglavnom nečitak. vidljivo: Josa Arasević i _____ Vinković god 1918

Krst Kanjo

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662
Datum: 1920. godina
Natpis: Isten dicsőségére állíttatta Kanyó Lajos és neje szül. Keszég Julianna 1920 (U slavu Boga podigao Lajoš Kanjo i supruga rođ. Juliana Keseg 1920)

Krst Molnar

Datum: 1915. godina
Natpis: Molnár Gy. István dalje nečitko

Katolički krst Knezi

Adresa: Svetozar Miletić, ulica Dositeja Obradovića
Datum: 1918. godina
Natpis: Na slavu Božiju podigli Ivan Knezi i supruga mu Roza Žuljević Đura Knezi i supruga mu Jaga Šibalić 1918. godine

Katolički krst

Adresa: Svetozar Miletić, put E-662
Datum: 1796. godina

Katolički krst Vidaković

Adresa: Svetozar Miletić, ulica Sonje Marinković
Datum: 1929. godine
Natpis: U slavu Božiju podigao Vidak od Vidaković sa njegovim društvom

Katolički krst

Adresa: Svetozar Miletić, ugao Železničke i puta 105-1
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Krst na putu od vodice ka Čonoplji

Adresa: Čonoplja
Datum: 2011. godina
Natpis: Isten dicsőségére, a nemzetek közötti békés együttélésért. Za mir i razumevanje narodima. Felújitatta Makó András Csonoplya és Tőcsér Magdolna Kelebia 2011 november 30.

Krst ispred kapele

Datum: 1897. godine
Natpis: Ovaj križ na slavu gospodina Isusa Krista i blažena Devica Marije podigo je Marko Astaloš i Marija Mironicki1894 aprila 25. Fábián József Csonoplja 1994.

Krst kod pravoslavne crkve Svetog Jovana

Adresa: Venac vojvode Petra Bojovića, Sombor
Datum: 2007. godina
Natpis: (deo natpisa na crkvenoslovenskom jeziku) Ovaj časni krst obnovljen je i ponovo postavljen trudom i zalaganjem opštine Sombor i Srpske pravoslavne crkvene opštine Somborske leta gospodnjeg 2007.

Krst

Adresa: Ugao ulica Petra Drapšina i 12. Vojvođanske udarne brigade
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Pravoslavni krst na kružnom toku

Adresa: Vidovdanski trg, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: nema

Krst pred Crkvom svetog Stefana

Adresa: Park heroja, Sombor
Datum: 26. jul 1829. godina
Natpis: Zur ehre Gottes gewidmeth von Anna Gfeller am 26. july 1829.

Katolički krst u ulici Filipa Kljajića

Adresa: Ulica Filipa Kljajića
Datum: 19. vek
Natpis: Ivan Matarić (ostatak teksta nečitak)

Krst na uglu Šikarskog puta

Adresa: ugao Šikarskog puta i 12. Vojv. udarne brigade, Sombor
Datum: nepoznat
Natpis: nečitak

Pravoslavni krst na uglu Maksima Gorkog i Augusta Cesarca

Adresa: Ulica Maksima Gorkog, Sombor
Datum: 1930. godina
Natpis: delimično čitko - (_____) (_____) Sombora (___________) 193? U slavu Božiju

Krst 1933

Adresa: Raskrsnica ulica Janoša Hercega i Petefi Šandora, Doroslovo
Datum: 1933. godina
Natpis: Tudom, hogy az én megváltóm él, és az utosló napon a földből feltámadok. Job 19.25.1933

Krst pored crkve - Gereg

Adresa: Nikole Tesle, Doroslovo
Datum: 1883. godina
Natpis: Isten dicsőségére állítatta néhai Görög Jánosné született Pretzer Aloysia 1883