Duško Sekulić > ПИСМО МАРТИ

Драга Марта,

Кладим се да ниси ни помишљала да ћеш дочекивати љубичице затворена у свој малени кућерак. Шта да се ради! Жао ми је што не можеш да видиш нашу кајсију, Марта. Мирисном венчаницом је огрнута. Ројеви пчела је љубе.

Сутра нам стижу и ласте. Видео сам јутрос једну како усамљена прелеће твој дом. Из кљуна јој штрчи тиркизни лист маслачка – прекрива га. Ласта без кљуна, па још и маскирана. Насмејала би се да си је видела.

Марта, не излази из куће. Нека куца април о довратак. Отворићеш, има дана. Стрпљење је срећа нерођена. Молим те, превише је трагова на твом отирачу. Годинама причамо о томе.

Јавио ми се пријатељ из Италије. Тамо још увек нема љубичица, ни кајсија огрнутих велом, ни ластавица. Причао сам ти колико он воли да гондолом пресретне април. Ни тога нема ове године, моја Марта. Тешим га и убеђујем да се стрпи, да сачека затворен у дому. Не лажем га. Родиће се срећа после свега.


Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Čet, 19.03.2020. 10:55
Prethodna blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka