Duško Sekulić > ЈЕЗА

Плашим те се, чико. Подилази ме језа од твог осмеха. Ко ти је дао толики бич? Људи умиру, а ти се смејеш и претиш. Крвава чизма труне недалеко од нас. Ужасно те се плашим!

Очигледно је да не знаш шта радиш. Свакодневно мењаш мантиле играјући улоге којима си недорастао. Данас си у белом. Не кашљи ми у лице, чико. Ваздух је пун твојих издахнутих отрова. Лажеш ме. Стидим се твојих лажи и твог незнања, чико. Маска није довољно велика да ми сакрије црвенило образа. Ниједну реч ти не верујем!

Убедио си себе да си Бог? Због таквих мисли су некада каишевима људе везивали за гвоздени кревет. Очи су ти крваве од мржње, чико. Презирем новчанице које ти вире из џепова. Старци стоје у реду да би купили јучерашњи хлеб. Галамиш на њих седећи у соби са огледалима. Бринем се!

Губи се одавде, чико! У даљини чујем мук литије. Бежи! Прегазиће те хорде поносних. Твојим ће те бичем осолити. Смејаће ти се у унакажено лице. Само што нису стигли! Исцепаће ти пред очима последњу страницу књиге из историје. Наружиће те осмесима.

Много те се плашим. Плаши ли те то имало, чико?

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 15.03.2020. 15:00
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

Smiley
radnja31
@ Pon, 16.03.2020. 08:27
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka