Do 2020. godine možemo biti sigurni da somborski aerodrom neće postati putnički, može imati jedino posebnu namenu, a ne bi trebalo da razmišljamo ni o nekakvoj luci na Dunavu kod Bezdana. Ipak, tamo može da se izgradi mala hidrocentrala - kazuje Regionalni prostorni plan AP Vojvodine.
Sombor se u
Regionalnom prostornom planu Vojvodine tretira kao urbani centar nacionalnog značaja, zajedno sa ostalim vojvođanskim gradovima, tako da je od interesa za državu i pokrajinu da se podstiče njegov razvoj. Pokrajinski prostorni plan smatra da je naš grad na specifičnoj lokaciji sa prirodnim i kulturnim nasleđem, treba da bude inkubator znanja i inovacija, motor privrednog i urbanog razvoja regiona zapadne Bačke.
Što se tiče saobraćaja Sombor je smešten na važnom putnom koridoru E-662 Subotica - Sombor koji je u rangu državnog puta prvog reda, a do 2020. godine predviđena je izgradnja državnog puta drugog reda koji bi Sombor spojio sa Malim Iđošem, Adom i dalje Rumunijom. Pruge nam ostaju lokalne, pojedine trase magistralne, a o eventualnom dvokolosečnom sistemu nema ni govora. Na kanalu kraj grada predviđena je nacionalna luka, dok od neke na Dunavu kod Bezdana u predstojećoj deceniji neće biti ništa, moraćemo se zadovoljiti graničnim prelazom na vodi. Aerodrom u narednih deset godina može da ima samo posebne namene, putnički se planira jedino nadomak Novog Sada, gde avioni trenutno poleću sa livade. Uzdanica Sombora, turizam, oslanjaće se na sela i kulturni turizam, odnosno na kratkotrajne, takozvane „city break” boravke.
Prostorni plan Vojvodine smatra da treba raditi na unapređenju poslovnog turizma u gradu, a Sombor je na tranzitnom turističkom pravcu Horgoš - Subotica - Bezdan - Hrvatska. Smatra se da je područje na kojem živimo specifično kulturno, da je Sombor istorijski grad, da salaši treba da imaju posebnu zaštitu. Od dvoraca naveden je samo onaj u Riđici, a Fernbahov kod Aleksa Šantića je, po ovom planu, osuđen na dalje propadanje. Centar turističke destinacije Gornje Podunavlje treba da bude Sombor, a ovaj rezervat prirode i njegova okolina su obeleženi kao stanište ptica, žbunastih i zeljastih biljki. U prirodne resurse Sombora ubrajaju se još i geotermalna energija, šume, voćnjaci, vinogradi.
Za telekomunikacionu infrastrukturu ne bi trebalo da brinemo, u statusu smo čvorišta, optički kabel već prelazi preko naše teritorije. U mape je ucrtan i produktovod za naftne derivate, koji bi trebalo da se skladište u Somboru i odavde distribuiraju na sever Bačke i u istočnu Hrvatsku. Planiraju se i novi dalekovodi visokog napona, a na Dunavu kod Bezdana obeležena je mala hidrocentrala. Od energetskih potencijala možemo da računamo na termoelektranu - toplanu kapaciteta 40 megavata, a što se tiče vetroenergije ne treba mnogo da se nadamo: ovo je područje sa najmanjim potencijalom. Čini se da od nekih obećanja koja smo dobili, poput pristana za turističke brodove i civilnog aerodroma neće biti ništa u narednih deset godina, možemo se nadati značajnijim putevima i spajanju sa autoputevima na koridorima 10 i 5C. Dalje je sve u rukama političara i njihovoj sposobnosti da pokažu i uzdignu značaj grada i utiču na njegov razvoj.
Sombor se u Regionalnom prostornom planu Vojvodine tretira kao urbani centar nacionalnog značaja, zajedno sa ostalim vojvođanskim gradovima, tako da je od interesa za državu i pokrajinu da se podstiče njegov razvoj. Pokrajinski prostorni plan smatra da je naš grad na specifičnoj lokaciji sa prirodnim i kulturnim nasleđem, treba da bude inkubator znanja i inovacija, motor privrednog i urbanog razvoja regiona zapadne Bačke. Što se tiče saobraćaja Sombor je smešten na važnom putnom koridoru E-662 Subotica - Sombor koji je u rangu državnog puta prvog reda, a do 2020. godine predviđena je izgradnja državnog puta drugog reda koji bi Sombor spojio sa Malim Iđošem, Adom i dalje Rumunijom. Pruge nam ostaju lokalne, pojedine trase magistralne, a o eventualnom dvokolosečnom sistemu nema ni govora. Na kanalu kraj grada predviđena je nacionalna luka, dok od neke na Dunavu kod Bezdana u predstojećoj deceniji neće biti ništa, moraćemo se zadovoljiti graničnim prelazom na vodi. Aerodrom u narednih deset godina može da ima samo posebne namene, putnički se planira jedino nadomak Novog Sada, gde avioni trenutno poleću sa livade. Uzdanica Sombora, turizam, oslanjaće se na sela i kulturni turizam, odnosno na kratkotrajne, takozvane „city break” boravke. Prostorni plan Vojvodine smatra da treba raditi na unapređenju poslovnog turizma u gradu, a Sombor je na tranzitnom turističkom pravcu Horgoš - Subotica - Bezdan - Hrvatska. Smatra se da je područje na kojem živimo specifično kulturno, da je Sombor istorijski grad, da salaši treba da imaju posebnu zaštitu. Od dvoraca naveden je samo onaj u Riđici, a Fernbahov kod Aleksa Šantića je, po ovom planu, osuđen na dalje propadanje. Centar turističke destinacije Gornje Podunavlje treba da bude Sombor, a ovaj rezervat prirode i njegova okolina su obeleženi kao stanište ptica, žbunastih i zeljastih biljki. U prirodne resurse Sombora ubrajaju se još i geotermalna energija, šume, voćnjaci, vinogradi. Za telekomunikacionu infrastrukturu ne bi trebalo da brinemo, u statusu smo čvorišta, optički kabel već prelazi preko naše teritorije. U mape je ucrtan i produktovod za naftne derivate, koji bi trebalo da se skladište u Somboru i odavde distribuiraju na sever Bačke i u istočnu Hrvatsku. Planiraju se i novi dalekovodi visokog napona, a na Dunavu kod Bezdana obeležena je mala hidrocentrala. Od energetskih potencijala možemo da računamo na termoelektranu - toplanu kapaciteta 40 megavata, a što se tiče vetroenergije ne treba mnogo da se nadamo: ovo je područje sa najmanjim potencijalom. Čini se da od nekih obećanja koja smo dobili, poput pristana za turističke brodove i civilnog aerodroma neće biti ništa u narednih deset godina, možemo se nadati značajnijim putevima i spajanju sa autoputevima na koridorima 10 i 5C. Dalje je sve u rukama političara i njihovoj sposobnosti da pokažu i uzdignu značaj grada i utiču na njegov razvoj.
