Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
@ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
Prethodna vest Sledeća vest