Izmenama zakona konkretnije protiv ribokradica

JP Vojvodinašume su bile domaćin tribine posvećene predstojećim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Foto 15466Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ratko Bajčetić je naveo da osnovni napredak u zakonu treba da se odnosi na efikasnije i bolje upravljanje ribljim fondom. Upravljači vodenih površina zalažu se za primenu prakse zemalja Evropske unije, gde je svaki ribolovac – ribočuvar, koji će osim što prijavi krivolov i biti svedok, dok ribolovci, bilo da su sportskim ili privredni, navode da u rešenje problema krivolova mora biti uključen ceo državni aparat. Kako je za RTV izjavio Miloš Elek, sportski ribolovac iz Sombora, krivolov ne može da reši čovek bez ovlašćenja, kao i da slučaj ne može da se procesuira bez dovoljno dokaza. Na to je ukazao i Miodrag Perović, šef Šumske uprave Apatin ŠG Vojvodinašume. Objasnio je da se neretko događa da ovlašćena lica nemaju dovoljno dokaza da podnesu krivičnu prijavu protiv krivolovca, jer najčešće oni koji prijave krivolov, posle neće da daju izjavu i svedoče. On je pozvao sportski ribolovce da sarađuju sa službama upravljača voda i da pomognu da svi koji nedozvoljeno i nečasno obavljaju radnje na vodi budu sankcionisani i da snose posledice. Branko Miljanović, profesor hidrobiologije sa Univerziteta u Novom Sadu je na tribini ukazao da postoje i veliki problemi u međusobnom odnosu ribolovaca, privrednih ribara i korisnika ribarskih područja. Podsetio je i da krivolov nije samo na ovim vodama najveći problem i da ga je jako nezgodno i teško kontrolisati, pošto se radi o izuzetno organizovanom kriminalu na vodama. Smatra da inspekcije rade svoj posao dosta savesno, ali da su kazne blage ili nikakve.
Učesnici tribine u Apatinu, čiji će zaključci biti uključeni u javnu raspravu o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, složili su se da je neophodna promena mehanizma sprovođenja zakonskih odredbi, u smislu trajnog sklanjanja krivolovaca sa vode, jer su to uglavnom povratnici. - Poslednji monitoring je pokazao da je Dunav kod Apatina bogat sa 35 vrsta ribe. Produkcija ribe u području Gornjeg podunavlja je 680 kilograma po hektaru vodene površine - prenela je Radio televizija Vojvodine.
Izvor: RTV Vojvodine | @ Sre, 27.11.2019. 07:00
apatin branko miljanović društvo dunav gornje podunavlje krivolov miloš elek ratko bajčetić ribolovci šg vojvodinašume sombor šumska uprava apatin vrste ribe zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda
Prethodna vest Sledeća vest