Tri u jedan – bilo kada i bilo gde i... bilo ko!

Reč po reč sa Bilom Brandesom izumiteljem krosmintona, jednog od najmladjih i najdinamičnijih sportova današnjice.

Foto 36358 Instant proizvod 21. veka tipa 3 u 1, na elementima tri tradicionalna sporta, badmintona, tenisa i skvoša – razvio se u dinamičnu igru reketom i spiderom koji leti i do 300 kilometara na sat. Na tek minulom 5. Svetskom prvenstvu u Budimpešti o počecima i budućnosti ovog sporta, čiji je moto: bilo kada i bilo gde, razgovarali smo sa ocem i utemeljiteljem Nemcom Vilhelmom Billom Brandesom, najpre takozvanog speed-badmintona, pa speedmintona danas sporta priznatog kao krosminton. 
Razočaran je što na ovom šampionatu, zbog išijasa, nije mogao da nastupi u kategoriji 60+. Za sebe voli da kaže da definitivno nije najbolji igrač, do sada je osvojio po jedno svetsko zlato i bronzu, ali da i danas igra sa istom strašću kao pre tridesetak godina kada je sve počelo. I to ga čini ispunjenim i srećnim! - Opušteno i naivno pre gotovo tri decenije sa prijateljem sam igrao neku vrstu badmintona ali na ping - pong način i bez mreže. Hteli smo da izbegnemo sve konvencionalno i, priznajem, da u tome nismo imali mere. Prosto smo divljali. Smečovali smo veoma snažno i nastojali da „ubijemo” jedan drugog spiderom za badminton. Uništavali smo više kompleta opreme po sezoni, kupovali nove rekete i spidere iz svih krajeva sveta. Ali nije bilo pomoći našem ludovanju - priseća se početaka Brandes. 
Uživali su, kaže u igri na otvorenom, ali zbog lakoće spidera za badminton na malo jačem vetru igra im se raspadala. - Moja osnovna vizija, bila je da pružim ljudima zadovoljstvo igranja u parku, na plaži, bilo gde u prirodi, na otvorenom bez mreže i bilo kakvih ograničenja. Konačno i bez terena. Da teren bude tvoje telo. Da ga braniš i da žestoko napadaš protivnika. Kao boks, ali na udaljenosti. Da jedan drugom isprašite guzicu ali istovremeno ne nanosite bol i rane. Ali vremenom ipak se postavilo i pitanje terena. Prvo je to bio krug, ali iz praktičnih razloga opredelili smo se, konačno, za kvadrat i tako je počelo da se igra na teniskom terenu – kaže Brandes. Sve nakon toga postalo je deo sportske istorije, koju Brandes traganjem za novim materijalima i oblicima spidera, u prvom redu za igru na otvorenom, i danas ispisuje. Kao što se i u Međunarodnoj krosminton asocijaciji još uvek traga za novim kategorijama i modelima takmičenja. Te stranice, kako ističe, nakon mnogobrojnih frustracija mukotrpno su ispisivane eksperimentisanjem uz trajno i neskriveno oduševljenje svih koji su bili u prilici da zaigraju ovu brutlno dinamičnu igru gde spider leti brzinom i do 300 kilometara na sat. 
- Prvo smo igrali sa dugim reketima, pa onda sa kratkim, pokušavali ovo i ono... Igrali smo i eksperimentisali, uvek uz neskriveno početno oduševljenje i krš od opreme. Morao sam da se suočim sa mnogim tehničkim, tehnološkim, ali nadasve finansijskih problemima. I uvek kada je zbog nedostatka novca posao zapinjao počinjao sam ponovo i ponovo. Iz bankrota u bankrot! Ali, imao sam viziju, snažnu volju i nisam odustajao. Moj prvi inovatorski proizvod, spider prve generacije, izgledao je veoma bedno, podsećao je na parče pokvarenog sira. Na pitanje zašto je zagrizao taj grozni sir i da li je i koliko imao razumevanje za svoju strast iskreno odgovara: - U početku su mi pomagali prijatelji, predlozima, ali vremenom sve se svelo na primedbe čak i moje devojke: Bile, batali se toga, jesi li poludeo. Prestani da sanjaš. Kome to treba? Svet već ima tenis, skvoš, badminton... Uhvati se nečega realnog, radi nešto korisno, zaradi pare. Nastavak intervjua
Ali ja se nisam odricao svoje vizije, istrajao sam. I vidite šta se dogodilo. Krosminton polako, ali sigurno postaje planetarno sportsko čudo. Igra se na svih pet kontinenata, a u Budimpešti na 5. Svetskom prvenstvu okupilo se rekordnih 530 učesnika iz 24 zemalje sa tri kontineta. Evropa više ne dominira tako ubedljivo kao prethodnu deceniju. Japanci nagoveštavaju svoju dominaciju, Indijci i igrači sa Mauricijusa osvajaju svoje prve svetske medalje. Najavljeno je formiranje azijske i evropske asocijacije... Ali sve se, za sada, zasniva na velikom entuzijazmu i pukom amaterizmu. Bil se time ponosi, ali je i zabrinut za budućnost ovog dinamičnog sporta. 
- Vrlo je teško naći sponzore, sve uglavnom do sada padalo je, i na ovom šampionatu, na trošak sportista. A nema ni novčanih nagrada. Ali ja nikada nisam bio posvećen nalaženju sponzora nego unapređenju igre i opreme. I sve sam to do sada postigao sopstvenim novcem. Kad su mi umrli roditelji, ja sam ono malo njhove ušteđevine spiskao na snove o novom sportu. I kasnije sve što sam bio u prilici da zaradim do poslednjeg penija ulagao sam u razvoj spidera, jer je od njega sve zavisilo. Po njemu je ovaj sport specifičan. I evo, još uvek sam angažovan na razvoju novih spidera, za upotrebu na otvorenom. Da bude otporniji na vetar i tako pruži igračima veće mogućnosti i punije zadovoljstvo igrom u prirodi. Brandes sada igra u neoficijelnoj diviziji preko 60 godina. Međunarodna krosminton federacija utvrdila je da se od januara i ova kategorija boduje za svetske liste, kao i uvodjenje divizija 70+, kao neoficijelne. To je za izumitelja i oca ovog sporta sjajna vest! Već je, kako kaže, predlagao da se uvede kategodrija preko 65 godina. – Definitivno to je dobro za naš sport. Za dve i po godine napuniću 70 i sa istim zadovoljstvom sa kojim sam i počinjao, ako mi zdravlje dozvoli, nastaviću da igram. Krosminton je za mene otelovljenje sopstvene vizije oslobodjenog duha i ne želim i neću ga se lako odreći. Zadovoljstvo mi je da vidim da nisam jedini u ovim godinama koji obožava ovu igru – veli Brandes! Dosadašnji moto krosmintona: Bilo kada i bilo gde! nakon ovih odluka dopunjava se i odrednicom - bilo ko! A to, po mišljenju oca ovog sporta širi perspektive. Tome bi takođe, smatra, doprinelo i uvodjenje „femily fan” divizije, što predlažu srpski veterani - da tim budu tri generacije jedne porodice. Da krosminton uđe u domove kao porodična zabava. Tako bi se stvorili uslovi za lakše privlačenje sponzora, jer je porodica danas najšira, najprimamljivija i najteže branjena meta korporacijskih marketinških kampanja. 
- Ideja je divna i može biti veoma korisna. To je sjajno razmišljanje o načinu da se nađu sponzori. Ali trebamo ići i u fabrike, ukazivati i objašnjavati kompanijama, potencijalnim sponzorima da će radnici radeći svaki dan teško, složene poslove, pa čak i sedeći satima ispred kompjutera, bez sporta i fizičke aktivnosti, jednog dana svi poboljevati ili što je još gore poludeti. Takođe i u škole, među đake i najmlađe. Ne treba odustajati, ovo je sport budućnosti – poručuje Brandes koji za sebe kaže da je mornar, moreplovac, istraživač novih prostora i dimenzija - neka vrsta Kolumba 21. veka u svetu sporta. 
- Da, plovim kao mornar od svoje rane mladosti, rekao bih, čak i dečaštva. Razlog što sam sa 15 godina otišao na brod u Hamburgu da tražim posao bilo je moje nezadovoljstvo novom domovinom. Rođen sam u sovjetskoj Nemačkoj dve godine nakon izgradnje Berlinskog zida. Pobegli smo sa porodicom u američku Nemačku kada sam imao osam godina i posle provedenih godinu dana u izbegličkom kampu nastanili se u Bavarskoj. Ali, nismo bili dobrodošli. Govorili smo drugačiji jezik i u to vreme, šezdesetih godina prošlog veka tretirali su nas kao crnce, kao izbeglice sa bliskog istoka u današnje vreme. Bilo je to teško vreme, a kada sam ostao bez roditelja rekao sam baj-baj Bavaria. Pribavio sam mornarska dokumenta, što je značilo zvanično da imam 21 godinu i postao sam naprečac odrastao čovek i - konačno slobodan. To je, u stvari, bio početak mog života i mog oslobodjenog duha! Krosminton je proizvod tog duha! Na upit da li dolazi na ovogodišnji SERBIA OPEN, jedan u seriji evropskih turnira 500, polovinom septembra u Somboru, prestonici srpskog krosmintona, zagonetno odgovara: - Ne mogu obećati. Možda starog mornara vetar i talasi odnesu na neko još neoplovljno more? A na konstataciju da je i Sombor, kao i Budimpešta, usidren na dnu nekadašnjeg Panonskog mora i Dunavom se lako može doploviti lakonski kaže: - U tom slučaju sve je moguće! Veruj mi, bićeš iznenađen mojom igrom. Veoma sam žestok igrač. Iz te agresije sve je i počelo pre gotovo tri decenije. Sve ostalo je istorija sportske avanture koja još traje. I na to sam ponosan. U to ime, šta ćemo popiti? 
Razgovor smo započeli na Vi, u maniru pristojne gospode u godinama koje izuskuju poštovanje, a završili na Ti kao što priliči sportskim rivalima i prijateljima. Tako živi i diše cela svetska krosminton porodica. Bil ne krije ponos i zadovoljstvo što je upravo to otelovljenje njegove višedecenijske vizije sporta koji „oslobađa duh”, a ja što sam sa svojim najmilijima deo ove sportske porodice.  

Šta je krosminton? 
Sport je Brandes „patentirao” u Nemačkoj 2001. Godine. Igra se na terenu koji odgovara uzdužnoj polovini teniskog terena bez mreže. Od 2016. godine koristi naziv krosminton. Loptica (spider) sličnog je oblika onoj u badmintonu ali od drugih materijala i nešto teža. Težina i brzina spidera – do 300 km na sat i izostanak mreže i udaraca čine ovu igru izuzetno zanimljivom, i za igrača i za publiku. Teren su 2 polja oblika kvadrata, stranica 5,5 m udaljena 12,8 m na bilo kojoj podlozi i u bilo kom okruženju. Igrači brane svoje polje, nastojeći istovremeno da pogode spiderom protivničko polje. Meč se igra na dva ili tri dobijena seta, do 16 poena, ili u tajbreku do 2 poena razlike. 
Izvor: Slobodan Jerković | @ Uto, 20.08.2019. 03:30
badminton krosminton međunarodna krosminton asocijacija slobodan jerković sombor sport svetsko prvenstvo vilhem bil brandes
Prethodna vest Sledeća vest