Mentalno zdravlje čuva i zajednica

Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psihozon“ organizovao je u utorak, 10. oktobra obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Foto 19894Tokom prepodneva u utorak, 10. oktobra u centru grada, na Trgu Svetog trojstva bio je postavljen promotivni štand, na kojem su građani imali priliku da se informišu o načinima zaštite mentalnog zdravlja, a aktivisti su delili promotivni materijal i anketirali građane.
Drugi deo programa obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja priređen je u maloj sali KC „Laza Kostić“, gde je održana javna tribina. Psiholog Irena Banda govorila je o sindromu sagorevanja (burn out), kojeg ljudi često nisu ni svesni. Irena Banda je objasnila da su neki od simptoma preterana želja za dokazivanjem, preterani rad i preterani osećaj odgovornosti i brige na poslu, nedostatak prijatelja, odnosno socijalnih kontakata, cinizam, agresivnost, i drugi. - Sindrom sagorevanja retko pogađa mlade osobe, jer one još na poslu nisu provele toliko vremena, a i mozak u mlađim godinama može da primi i obradi mnogo veću količinu informacija - objasnila je Irena Banda i dodala da se sindrom sagorevanja može rešiti boljom organizacijom vremena, sposobnošću da se na neki zahtev odgovori sa „ne”, bavljenjem sportom ili nekim vidom rekreacije, druženjem sa prijateljima, odlaskom u prirodu ili prosto vožnjom automobilom, u zavisnosti od toga šta neku osobu opušta.
Važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja ima i najbliža društvena zajednica, o čemu je govorila psiholog Biljana Iđuški. Ona je kazala da zajednica treba da obezbedi zadovoljenje potreba pojedinaca za normalan život. - Da bi smo imali emocionalnu bazu sigurnosti, moramo da osećamo pripadnost nekoj društvenoj zajednici. Građanima su bitni kontakti sa društvenom okolinom, prijateljima, kolegama. Zajednica isto tako može da stvori i probleme u očuvanju mentalnog zdravlja, ukoliko ne zadovoljava potrebe pojedinaca, građana - objasnila je psiholog Biljana Iđuški. Ona je naglasila da svaka zajednica ima mogućnost da zaštiti mentalno zdravlje građana na različite načine, pre svega stvaranjem povoljnih uslova za život, i da u tome treba podsticati političare, jer su odluke ipak u njihovim rukama. Biljana Iđuški je navela primer sa teritorije Sombora, kada je jednog čoveka napustila porodica, nesrećnim slučajem je ostao gotovo bez krova nad glavom, a zajednica ga je počela izbegavati zbog lošeg materijalnog stanja i agresivnog ponašanja, izazvanog upravo životnim okolnostima. Posle izvesnog vremena, udruživanjem akcija nekoliko lokalnih institucija i njegovih komšija, ulaganjem minimalnih sredstava čoveku je popravljena kuća, ponovo je dobio struju, ostvarivao je izvesne prihode od domaćih životinja koje je gajio u dvorištu i polako se ponovo uključio u zajednicu. Upravo taj slučaj je dokaz da postojanje socijalnog kontakta i pomoć zajednice mogu da izleče neke mentalne bolesti. Biljana Iđuški je kazala da se kod nas osobe sa psihičkim problemima i dalje stigmatizuju, izbegavaju u društvenom životu, te da doživljavaju potpunu izolaciju, što nikako ne doprinosi mentalnom ozdravljenju, upravo suprotno.
Dr Karlo Karher je govorio o uticaju medija na mentalno zdravlje, i kazao da u današnje vreme do ljudi stiže pregršt informacija, među kojima je sve teže razlikovati bitne od irelevantnih. On je rekao da mediji utiču i na korišćenje psihoaktivnih supstanci, a kao primer naveo je diskusije o pozitivnom uticaju kanabisa, odnosno određenih supstanci iz kanabisa, na zdravlje, što se koristi za poziv na legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, ali na takav način da ona bude dostupna gotovo svima. Dr Karlo Karher je kazao da mentalno zdravlje može da se sačuva i manjim konzumiranjem informacija koje stižu preko televizije, interneta, novina, odnosno njihovom selekcijom.
Dr Đorđe Vučković je u svom predavanju predstavio savremene pravce u lečenju mentalnih bolesti, koji podrazumevaju gotovo potpunu deinstitucionalizaciju lečenja. Nakon Drugog svetskog rata u Italiji i Francuskoj je zapaženo da se mentalni bolesnici uspešnije oporavljaju ako su uključeni u zajednicu i borave u svojim porodicama, ali istovremeno nisu odvojeni ni od lekara. dr Vučković je kazao da je 1978. godine u Italiji čak donet zakon po kojem se psihijatrijska pomoć izmešta iz institucija.
Učenici Gimnazije „Veljko Petrović, članovi psihološke sekcije, predstavili su istraživanje kojim su obuhvatili 112 građana. Istraživanje je pokazalo da su građani svesni potrebe za očuvanjem mentalnog zdravlja, ali i da znaju kome treba da se obrate u slučaju bolesti. Pored toga, anketa je pokazala da se više od polovine ispitanika radi boljeg mentalnog zdravlja rekretaivno bavi nekim sportom, odnosno praktikuje neki hobi, a dobar deo ispitanika izbegava navalu informacija kroz medije da bi se što efikasnije zaštitili od stresa.
@ Čet, 12.10.2017. 00:20
biljana iđuški centar za individualni razvoj i unapređenje društva dr đorđe vučković dr karlo karher društvo irena banda javna tribina mentalno zdravlje psihijatrija psihologija psihozon saša stojšić sombor
Prethodna vest Sledeća vest