Usvojen rebalans, rešava se sudbina Apoteke Sombor

Na sednici Skupštine grada Sombora u utorak, 11. jula, očekivano se najviše raspravljalo o rebalansu budžeta grada, o smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi i potezima koji će biti preduzeti zbog dugova i uslova za poslovanje Apoteke Sombor.

Foto 31470Foto 31475Odbornici Skupštine grada su po dnevnom redu najpre raspravljali o rebalansu ovogodišnjeg budžeta grada, pošto je novi proračun gradske kase uslovljen rasporedom suficita od prošle godine u iznosu od 115.237.552 dinara. U tu cifru su uključena doznačena neutrošena namenska sredstva iz budžeta viših nivoa vlasti, sredstva od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i sredstva od kazni za saobraćajne prekršaje.
Član Gradskog veća Sava Dojić je predstavljajući rebalans kazao da će više novca biti uloženo u opremanje industrijske zone, put Sombor - Baja, kružni tok kod ulice 21. oktobra, Beogradske i venaca, vodovod Lugovo - Stapar, renoviranje fasada u gradu i druge infrastrukturne i komunalne investicije u gradu i selima. Detaljnije o najznačajnijim stavkama rebalansa budžeta možete da pročitate u posebnoj vesti.
Odbornica SVM-a dr Đerđi Vamošer-Goretić izrazila je zadovoljstvo povećanjem iznosa za funkcionisanje novoformiranog JKP „Vodovod” Bezdan, dok je Dragan Nikodijević iz „Dosta je bilo” zamerio što su umanjena sredstva za dotacije nezaposlenim porodiljama, kao i to da je iznos za kazne povećan na 60 miliona dinara, a ista stavka zasmetala je i odborniku DS-a Ferencu Vargi. On se zapitao i kako će biti uložena sredstva ostvarena od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milan Rakas iz SPS-a je rekao da rebalans govori o tome da je uveden red u gradski budžetski sistem.
- Ovo je socijalno odgovoran budžet, a dobar je odnos i prema sportu. Važno je da će višak biti iskorišten za investicije u infrastrukturu i komunalnu oblast. Prvi put je budžet grada Sombora prešao iznos od tri milijarde dinara, a SPS posebno podržava stavku za uređenje industrijske zone - rekao je Milan Rakas prilikom rasprave o rebalansu budžeta grada. Odbornik Milan Milanko iz Nove stranke je mišljenja da nova gradska kasa nema realnu podlogu. - Nije bilo većeg zapošljavanja, ali se očekuje veći prihod od poreza na zarade. Više novca se očekuje od prodaje imovine, a sumnjiv je i deo dobiti od javnih preduzeća, koji je sa osam povećan na 16 miliona dinara. Sve ovo se radi da se pokrije rashodna strana, na kojoj je samo za kazne predviđeno 60 miliona dinara. Možda je to zbog toga da se isplate zaposleni koji su nezakonito dobili otkaz u nedavno ugašenim javnim preduzećima - zapitao se odbornik Milan Milanko. Odbornik SNS-a Mile Kalember je zadovoljan što će više novca biti uloženo u komunalnu infrastrukturu, jer će to, kako veruje, uticati na direktne investicije u privredu.
- Važno je da se jednako investira i u grad, i u sela. Možemo da budemo zadovoljni rastom prihoda od poreza na zarade - rekao je Mile Kalember. Šef odborničke grupe DS-a Siniša Lazić je rekao da ga rebalans budžeta podseća na satiričnu pripovetku Radoja Domanovića „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola”. - Možete da napišete da je budžet pet ili sedam milijardi. Činjenica je nemate nikakav rezultat od prošle godine. Nemate ni jedan metar asfalta ili komunalne infrastrukture u bilo kom segmentu. Zamenili ste par sijalica, dakle imamo jedno katastrofalno upravljanje finansijama grada. Dobro je da su postavljene klupe na stazi pored kanala, ali nema sredstava za rešavanje bilo kojeg problema. Zašto nisu odvojena sredstva za participiranje u rešavanju problema kafilerije? Zašto malo ne osetite puls ovoga grada - upitao je Siniša Lazić. Njegove tvrdnje demantovao je šef odborničke grupe SNS-a Zoran Rus, koji je rekao da nije tačno da se ništa ne radi i da mu je žao što Siniša Lazić nije bio u sali kada je bilo reči o tekućim i budućim investicijama. - Upravo ovih dana je počelo asfaltiranje Ratarske ulice, i u ovom prvom periodu u gradu će biti utrošeno oko 100 tona asfalta. Rekonstrukcija Glavne ulice je jedina stvar koja je urađena dok je Demokratska stranka bila na vlasti. Mislim da se moglo uraditi mnogo više. Što se tiče ulaganja u infrastrukturu, sredstva su značajno povećana, a nije se uzimalo ni od kulture, ni od sporta - rekao je Zoran Rus. Siniša Lazić je replicirao da je su vreme vlasti DS-a asflatirane ulice u gradu, izgrađena je nova fabrika vode, nova toplana i urađen je put Svetozar Miletić - Stanišić.
Rebalans gradskog budžeta pohvalili su i potpredsednik Skupštine grada Miodrag Sekulić (SNS), kao i Nebojša Opačić iz novoformiranog Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
Šef odborničke grupe SPS-a Borislav Staničkov je rekao da je nejgova partija od 2012. godine upozoravala da će u predškolskoj ustanovi doći do današnjeg stanja i plaćanja kazni zbog prebacivanja obaveza na pleća predškolske ustanove. - Prilikom planiranja ovogodišnjeg budžeta govorili smo da bi trebalo hrabrije planirati, pa ne bi ni bilo potrebe za ovim rebalansom - rekao je Borislav Staničkov.
Nakon rasprave, rebalans gradskog budžeta usvojen je sa 39 glasova „za” i tri „protiv”. Druga tačka dnevnog reda, koja se ticala participativnog budžetiranja za sledeću godinu, prošla je bez veće rasprave, osim što je Dragan Nikodijević (DJB) pozdravio nastavak te prakse i skrenuo pažnju da bi građane trebalo bolje upoznati sa tim procesom. On je kazao da ne bi bilo loše odvojiti više sredstava za tu namenu i kao primer naveo poljski grad Lođ, gde se na taj način raspodeljuje 10 odsto budžeta.
Načelnica Odeljenja za skupštinske i izvršne poslove Nevena Rosić predstavila je predlog odluke o racionalizaciji javne uprave, prema kojem će biti 62 radna mesta manje. Najveći teret ovog smanjenja podneće JKP „Čistoća”, a zaposleni u mesnim zajednicama koji se bave održavanjem mesnih vodovoda biće prebačeni u JKP „Vodokanal”, s obzirom da to preduzeće preuzima upravljanje vodosnabdevanjem u nekoliko sela. Siniša Lazić je istakao da predlog odluke o smanjenju broja zaposlenih nije dovoljno jasan, jer se ne zna koji kriterijumi su primenjeni za racionalizaciju.
- Vidi se da u javnim komunalnim preduzećima postoje ogromni problemi, jer troše više nego što zarade. „Prostor” i „Zelenilo” imaju po pet-šest direktora, čije plate su veće nego celokupan iznos za zarade u JKP „Parking servis Sombor”. Ima i zaposlenih koji ne dolaze na posao, a primaju platu - rekao je Siniša Lazić. Zoran Rus je odgovorio da je problem viška zaposlenih nasleđena stvar od prethodne vlasti.
- Prethodna vlast je podelila Čistoću na tri preduzeća. Ovo su nepopularne mere, ali moramo da rešavamo to pitanje. Nadam se da će građani da razumeju to - rekao je šef odborničke grupe SNS-a.
Borislav Staničkov je rekao da je teško kada godišnje mora da se otpusti pet odsto zaposlenih iz lokalne samouprave i lokalnih javnih preduzeća, dok su državna javna preduzeća u tom pogledu u povlašćenom položaju. - Ovom odlukom ćemo usporiti neka javna preduzeća koja žele i mogu da se razvijaju. Treba voditi računa o profilu i zanimanju ljudi koji se zapošljavaju u javnom sektoru. Smanjenje broja zaposlenih u „Čistoći” će dovesti u pitanje izvršenje određenih usluga, na primer odnošenja smeća iz sela, pa će radnici morati biti angažovani na drugi način - istakao je Borislav Staničkov.
Dosta rasprave izazvala je i tačka nazvana Predlog odluke o ostvarivanju uslova za potpuniju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu građana grada Sombora, koja se, prevedno na razumljiv jezik, ticala stanja u Apotekarskoj ustanovi „Apoteka Sombor”. Naime, lokalna samouprava je odlučila da se zbog gomilanja dugova u Apoteci Sombor preduzmu mere, kako bi snabdevanje građana lekovima bilo obezbeđeno. Siniša Lazić je rekao da je na taj problem već i ranije ukazivano, te da zbog stanja u toj ustanovi odlazi stručni kadar, te da se zbog toga umanjuje akademski kapacitet grada.
Odbornik Milan Milanko smatra da je dug napravio neadekvatni menadžment i izrazio zabrinutost da snabdevanje lekovima neće biti na zadovoljavajućem nivou u selima. Potpredsednik Skupštine grada Miodrag Sekulić je kazao da je stanje u drugim državnim apotekama u Srbiji još gore, jer je nabavka lekova zakomplikovana javnim nabavkama.
- Ne gasimo Apoteku Sombor, nego pokušavamo da stvorimo bolje uslove za rad. Jedini način je racionalizacija, tako da ne prodajemo ništa, nego smo naložili upravnom odboru da proceni bez kojih lokala se može - rekao je Sekulić. Član Gradskog veća Sava Dojić je objasnio da će lokali apotekarske ustanove biti dati u zakup u paketu, što znači da će snabdevanje lekovima biti obezbeđeno i u selima. - Znamo da su seoske apoteke manje profitabilne, ali će uslovi na konkursu biti žestoki, upravo da bi se obezbedilo kvalitetnije snabdevanje. Očekujemo da će popraviti i asortiman. Ako se ovo ne uradi, garantujem da bi se dug svake sledeće godine duplirao - objasnio je Sava Dojić. Prema proceni lokalne samouprave dug apoteke bi do kraja 2017. godine mogao da naraste na 12 miliona dinara.
Ostale tačke dnevnog reda usvojene su bez veće rasprave, pa je sednica Skupštine grada Sombor završena nešto pre 14 časova. Sednicu Skupštine grada Sombora prenosile su Radio Fortuna, TV K54 i RTV Sreće, dok prenosa na internetu, za šta su na javnoj nabavci dodeljena sredstva Udruženju građana „Ja volim Sombor”, nije bilo.
@ Sre, 12.07.2017. 01:20
borislav staničkov budžet dragan nikodijević društvo infrastruktura investicije javno komunalno preduzeće mesna zajednica milan milanko milan rakas miodrag sekulić politika racionalizacija rasprava rebalans sava dojić sednica siniša lazić skupština grada sombora sombor zaposlenost zoran parčetić zoran rus
Prethodna vest Sledeća vest