Reagovanje direktora Gradske biblioteke

Na osnovu odredbi Zakona o informisanju upućujem dopis Politici, kao i drugom lokalnom mediju koji je autorski članak gđe Isakov preneo na SOinfo.org portalu, a u vezi sa člankom „Pola somborske opštine ostaje bez biblioteka”.

Foto 9771U tekstu postoje netačni, ili površni navodi u vezi sa procesom racionalizacije u ustanovi, odnosno gđa Isakov je pogrešno prenela određene usmene navode, iako je nakon razgovora trebala da pročita mejl, koji je završio u spamu, što je primetila tek dva dana posle.
Somborska biblioteka, za razliku od slučaja u mnogim drugim sredinama, nije iznikla iz Srpske čitaonice u gradu, već je Karlo Bijelicki, bankarski službenik, vodeći Prvu generalnu skupštinu Udruženja za osnivanje javne opštinske biblioteke, 2. januara 1859. godine, započeo ono što je kasnije ishodovano u formi ustanove kulture. Dakle, nije tačna 1845. već upravo navedena godina, dok je 1845. godina osnivanja srpskog čitaoničkog društva u Somboru.
Prema referentnom zakonu u delatnosti, kao i Nacionalnim standardima u bibliotečko-informacionoj delatnosti, jasno su određeni prioriteti i opisani standardi koji važe za javne, a matične biblioteke, kakva je somborska. Dakle, Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti jesno određuje sve potrebno u vezi sa  uređivanjem rada i pružanjem usluga. I u teoriji i praksi, pitanje ogranaka u naseljenim mestima, negde je rešeno stacionarnim ograncima, kakvi su trenutno u slučaju Sombora, dok je jedan broj biblioteka  osnovao i mobilne ogranke, odnosno obezbedio dostavljanje tražene litarature, i to ne samo korisnicima u naseljenim mestima, već i teže pokretnim, starim i invalidnim licima. Oba su načina obezbeđivanja usluge predviđeni i zakonom i podzakonskim aktima.
Sprovođenje racionalizacije u biblioteci podrazumeva uzimanje u obzir svih relevantnih okolnosti, činjenica, zakona, propisa i uredbi, što tek nakon potpunog uvida u najbolje rešenje, koje kao takvo ne postoji, već postoji najbolje moguće u datim okolnostima, može da rezultira u sprovođenju naloga, odnosno Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u slučaju biblioteke. Dakle, skupština grada je donela odluku, na predlog Gradskog veća a na osnovu priloga koji je obezbedila Komisija za racionalizaciju pri upravi grada. Prema tome reč je o skupštinskoj odluci a ne odluci gradske uprave kako je navedeno.
Isto tako, da pojasnimo, netačne su i zlurade svake tvrdnje u minulom periodu koje daju neovlašćena lica za zastupanje, dovodeći javnost u zabludu i čineći veliku štetu ugledu ustanove. Naime, ne postoji važeća odluka o promeni sistematizacije, nema uručenih otkaza ugovora o radu, niti javnog saopštenja datog od strane ovlašćenog lica, za šta je u svakom trenutku moguće priložiti nedvosmislene dokaze.
Navodi u tekstu direktora Jerkovića su delimično tačni u delu gde je napisano šta je Jerković rekao.  Međutim,  rečima da je 80% njih koji će ostati bez posla u racionalizaciji, a da su iz ustanova kulture, ni na koji način Jerković se nije ni pismeno ni usmeno odredio da je procenat toliki. Propust nalazimo i u samom imenu, odnosno nije reč o Predragu nego Vladimiru Jerkoviću.
Novinarski propust predstavlja i neosnovana najava jedne zaposlene u biblioteci koja, kako piše, „uskoro očekuje uručenje otkaza”, a upravo je preuzela rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, poput mnogih u ovim mesecima. Za sada nema osnova za takvu tvrdnju, kao što nema osnova za izjave da stanovništvu u naseljenim mestima neće biti omogućen pristup knjizi. Naime, sva sela i stanovnici imaće obezbeđenu uslugu, kao i svi drugi učlanjeni građani, a upravo je to ključni problem kako sve to postići sa tolikim brojem izvršilaca za umanjenje koji je zaista paušalno i nedgovorno određen od strane osnivača. Sa takvim umanjenjem potrebna je ozbiljna reorganizacija poslova sa čak  25% manje zaposlenih u istom, kao do sada, obimu posla i usluga koje pruža biblioteka.
Odluka o novoj sistematizaciji sa manje izvršilaca mora da bude pre svega zakonita, odnosno mora da bude u skladu sa Zakonom o kulturi, Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora, Zakonom o radu, Pravilnikom o postupku sprovođenja racionalizacije, Pravilnikom o nacionalnim standardima u bibliotečko-informacionoj delatnosti, Statutom ustanove, osnivačkim aktom ustanove i u skladu sa Kolektivnim ugovorom koji važi za zaposlene u ustanovama kulture koji određuje parametre i bodovanje prilikom određivanja zaposlenih za čijim je, u potpunosti ili delimično, radom prestala potreba. Važno je ovde ukratko istaći da su pojedine odredbe nekih akata i zakona u koliziji, da su nama sada važne odredbe nejasne i dvosmislene. Moguće je i laičkim okom zapaziti da u jednom zakonu o istoj pravnoj materiji piše jedno a u drugom suprotno, a osnivačkom aktu treće, da postoji neusaglašenost među ovim zakonima, da postoje statutarne prepreke itd. Na primer, ukoliko poštujemo Zakon o kulturi, poštujemo i sve druge zakone, poput Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kojeg automatski nismo uvažili ako postupimo po odredbama zakona o kulturi, i još ima takvih nesrećnih ukrštaja. O tome da sa ovim brojem za umanjenje nismo više u okvirima nacionalnih standarda u delatnosti može da potvrdi i dopis Biblioteke Matice srpske, koja je preporučila da se broj zaposlenih poveća za tri. No, standarde za našu delatnost malo ko zna, slabo se ko interesuje za njihovo ispunjavanje, ili dopušta da ih ispunjavamo. Međutim, naša je obaveza da: poštujemo struku, da se ozbiljno ophodimo prema svom pozivu i da na u potpunosti zakonit, utemeljen i propisan način delujemo.
Dakle, otkaza ugovora o radu nema, važeće odluke o ikakvim promenama nema, a jedini validni navodi su oni do kojih čiotaoci mogu doći prilikom susreta sa tekstom samo onih lica koja su ovlašćena za zastupanje i predstavljanje ustanove.
Novinski tekst koji je u pitanju, prema navedenome, zahteva ovakvu dopunu, kako bi javnost bila što bolje informisana, a kada je  naš način rada apsolutno transparentan, valja i na ovaj način obezbediti čitaoce potpunijim informacijama, tačnijim podacima, objektivnijim, a ne jednostranim i/ili površnim, prikazom situacije. Uzrok problema je upravo površnost, paušalnost i netemeljni pristup problematici, te molim novinsku kuću da ovaj korektiv objavi kao dopunu članka na strani 13 od 28.7.2016.
Vladimir Jerković, direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
@ Ned, 31.07.2016. 22:18
dnevni list grad sombor gradska biblioteka "karlo bijelicki" ispravka kultura ogranci politika racionalizacija reagovanje sela sombor
Prethodna vest Sledeća vest

Komentari

...
Tom
@ Čet, 04.08.2016. 08:40
"U tekstu postoje netačni, ili površni navodi u vezi sa procesom racionalizacije u ustanovi, odnosno gđa Isakov je pogrešno prenela određene usmene navode"
како Ваше, можда тако и запослене раднице?
biberče
@ Sub, 06.08.2016. 16:22