Promocija Rukovodstva za slovensko krasnorečje

Povodom obeležavanja 260. godina od rođenja Avrama Mrazovića, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Istorijski Arhiv Sombor i Vukova zadužbina u Beogradu, organizuju promociju knjige Rukovodstvo za slovensko krasnorečje, u prevodu Milivoja R. Mijatova.

Foto 26483- Rukovodstvo za slavensko krasnorečje Avrama Mrazovića, u prevodu sa izvornika Milivoja R. Mijatova, današnjem čitaocu nudi korisna i u isto vreme zanimljiva saznanja o besedničkom umeću i, može se slobodno reći, predstavlja solidnu građu za razumevanje prirode umeća govorenja, navodi se u recenziji prof. dr Tihomira Petrovića.
Na promociji govore: prevodilac protoprezviter-stavrofor Milivoj Mijatov, prof. dr Tihomir Petrović, prof. dr Stojan Berber, prof. dr Dragoljub Gajić i Vladimir Jerković, direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
Knjiga Avrama Mrazovića biće predstavljena somborskoj publici u subotu, 12. marta sa početkom u 18 časova, u sali na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke.
@ Čet, 10.03.2016. 22:07
avram mrazović dragoljub gajić gradska biblioteka "karlo bijelicki" istorijski arhiv književnost kultura milivoj mijatov promocija rukovodstvo za slavensko krasnorečje sombor stojan berber tihomir petrović vladimir jerković vukova zadužbina
Prethodna vest Sledeća vest

Komentari

Prof. dr Vojislav Jelić, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu na temu nakaznog prevoda gospodina Mijatova i nesrećno neobaveštenih recenzija većine predloženih samozaljubljenih i nestručnih govornika.

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/ovim_putom_ne_odosmo_u_korint.26.html?news_id=315547
Žulja
@ Pet, 11.03.2016. 11:26
Žulja
Odgovor Biblioteke - da na jednom mestu bude kompletna prepiska.  
savamajstor
@ Pet, 11.03.2016. 14:34
savamajstor
- Pošto sam se već nakanuo, posle podužeg razmišljanja o tome, da Ti se lično obratim pisanim putem pod istavljenin naslovom, a ne posredstvom lista „Danas“ – novine nisu prikladno sredstvo za razgovor ozbiljne sadržine: one služe za stvaranje senzacije – dozvoli mi da najpre, i sebe i Tebe, podsetim na reči velikog apostola Pavla koje smo, uzgred budi rečeno, obojica, svaki u svoje vreme, izučavali u Karlovačkoj Bogosloviji kao njeni pitomci, odnosno učenici. Te reči su upućene Timoteju, učeniku i saradniku apostola Pavla, potonjem episkopu Crkve Hristove, i glase ovako: a poganih praznih razgovora kloni se ... znajući da rađaju svađe (II Tim 2:16, 23)
Namerno sam ove reči istavio kao misao vodilju u ovom pismu: zarad sebe – da ne bih kako prekoračio meru dobrog i uljudnog razgovaranja sa Tobom, pošto bi bilo kakva rasprava sa Tobom, odnosno prijateljska polemika na temu Tvoga pisanija pod naslovom: „Ovim putom [sic!] ne odosmo u Korint“, neizostavno došla pod udar bogomudrog saveta apostola Pavla, koji, u istom duhu, ali na drugom mestu, savetuje ovako: a poganih i babskih priča kloni se (I Tim 4:7); a zarad Tebe – da one posluže kao merilo kojim sam odmerio Tvoje dubokoumno razglabanje u pomenutom autorskom članku; ako ću istinu kazati, Tvoje novinsko sočinjenije ni po čemu se nije uzdiglo iznad okvirâ poganih babskih priča. Ono što mi ni danas nije jasno, možda me se to i ne tiče, ali odavno žarko želim da Te baš to upitam, jeste sledeće: kako se moglo desiti da Ti, budući da si bio udostojen školovanja na samom izvoru mudrosti i da si bio u prilici da mudrost obilato crpiš i grabiš iz prebogate riznice Večne Premudrosti, odnosno iz neprevaziđenog učenja Hristovog, sve to odbaciš i skreneš, uslovno kazano, na stramputicu i posvetiš se izučavanju filosofskih nauka jelinskih u kojima je Bog, treba to kazati istine rȁdi, zarad spasenja paganâ i njihovog pristupanja Crkvi, tek delimično i u zrncima otkrio mudrost i istinu? Ostavio si Večnu Mudrost, zarad nestabilne i promenljive ljudske mudrosti, a od Boga dobijene talante trošio si na izučavanje već usahlih izvora mudrosti ovoga sveta?! Umesto večno svežeg i inspirativnog puta Gospodnjeg, koji vodi u Carstvo Božje, Ti si se zaputio u Korint, odavno već zaparloženim „putom“ jelinske mudrosti i mitologije (o putu u Korint biće još reči kasnije). Ono što mi je sada, posle Tvog oglašavanja u novinama, jasno kao dan, jeste činjenica da Tebe nȁprosto milost i blagodat Božja nije htela za trajno da prizove i zadrži u službi Njegovom Imenu, u Crkvi Hristovoj.
Nema sumnje da je blagodat Božja još u Tvojim đačkim danima providela da su Tvoja sujetna narav i gordeljivo ponašanje nespojivi sa ljubavlju kojom treba da se zaogrne istinski pastir Crkve Hristove, jer sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv (II Tim 2:24). A Ti nisi bio spreman da to onda primeniš u svom životu, tako da na osnovu tona i duha, prisutnih u Tvom tekstu pod gorepomenutim naslovom, skromno zaključujem da si Ti i danas pun sebe – a kao takvoga Te poznajem i pamtim još iz bogoslovskih dana – i zbog toga mi je veoma žao. Ti jednostavno ne možeš da trpiš nikoga pored sebe: ni boljega, ni gorega – sebe lično ponosno pribrajam ovoj drugoj grupi. Pošto si Ti već otvorio zanimljivu polemiku u vezi sa prevodom Mrazovićeve „Ritorike“ (po Tvome: retorike), dozvoli mi slobodu da Te najpre priupitam sledeće: šta si čekao i što si dozvolio da tamo neki, da ne kažem neuki popa radi Tvoj posao? Što nisi lično Ti ili neko iz Tvoje branše i okruženja preveo, za srpsku kulturnu javnost i prosvetu, tako važno dȅlo, kao što je Mrazovićeva „Ritorika“? Time bi sve predisposicije bile ispoštovane, a Ti bi pokazao rodu i mlađim naraštajima kako se to stručno i naučno radi. Verovatno da bi zbog tog i takvog zalaganja, sasvim opravdano, pobrao lovorike! Ovako, sve u Tvojoj kritici ostaje najobičnija farsa, pošto, ako već prepoznaješ mućak, onda svakako treba da znaš i da sneseš jaje. A da li zaista znaš? Sve ovo Ti pišem iz poštovanja i prema Tebi, ali i prema funkciji koju trenutno vršiš na Filosofskom fakultetu u Beogradu. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da si u vršenju svoga posla u dobroj meri zatajio i da si toga i sȃm svestan. No, to Ti ni malo ne daje za pravo da se onako nisko i ispod svakog ljudskog dostojanstva oglašavaš u javnosti: sramotiš i sebe, i ugled Fakulteta koji, kao njegov dekan, zastupaš! Iskreno mi je žao, ovo je moje lično i neobavezujuće mišljenje, pa Te molim da mi zbog njega oprostiš, što u fotelji dekana Filosofskog fakulteta sedi osoba koja je, po svemu sudeći, isfrustrirana i neostvarena, kako u intelektualnom smislu, tako isto i u profesionalnom. Šta je tu je, dragi moj; neko lošiji od Tebe te je pretekao i nazad se ne može. Ja lično, kada se posle dvanaest godina osvrnem na svoj prevod, uopšte nisam zadovoljan njime i mnoge stvari bih sada drugačije uradio. Verovatno da je u prirodi ljudskoj da tokom vremena i ličnog sazrevanja, na dȅla iz prošlosti gleda drugim i zrelijim očima. Ali Ti ipak, zbog toga, ne dopuštam da moj prevod stavljaš na stub srama. Izvoli, brajko moj, prevedi Ti „Pohvalnu odu Stefanu Stratimiroviću“ ili „Nadgrobnu poemu Aleksandri Pavlovnoj“ ili „Molebnu poslanicu Ovida Nazona“ ili neko slično drugo dȅlo, pa ćemo videti koliko će tada smisla imati Sterijine reči po kojima „mora čoveku srce da zaplače“ zbog loših knjiga i prevodâ! Toliko o Tebi kao o ličnosti i intelektualnom delatniku. Dozvoli mi da se u nastavku analisom osvrnem na Tvoje pisanije u novinama „Danas“ (čujem da je danas isti tekst objavljen i u „Politici“ – opet na Tvoju sramotu; jer, koja je svrha objavljivanja jednog i istog teksta u dvama različitim novinama, ako ne zadovoljavanje lične samoljubivosti). Skromno mislim da se „putom“, kako Ti kažeš, ne može ni ići, niti stići u Korint. Od kuda to, da jedan intelektualac upotrebljava arhaičan izraz putom (osim ako nije u pitanju kakva ironija), umesto savremenog: putem? Ti već u drugoj reči Tvoga pisanija praviš grešku, a spočitavaš drugima nekoliko grešaka u dȅlu od preko pedest hiljada reči! Zatim. Od kuda Tebi saznanje da je moj prevod Mrazovića neki novi prevod tog dȅla, kako naglašavaš u podnaslovu, kad to ne odgovara istini? Moj skromni prevod Mrazovićeve „Ritorike“ nije nikakav novi prevod u smislu jednog od mnogih već prevoda toga rada, već je prvi i jedini postojeći, za sada, prevod ovog rada u rodu srpskom. Da li će biti i drugih – ne znam, ali znam da će svi potonji eventualni prevodi biti drugi u odnosu na moj prevod i u dobroj meri će se, veruj mi na reč, u njima reflektovati duh i stil moga prevoda. Sviđalo se to Tebi ili ne, ali stvari tako stoje! Toliko o Tvojoj obaveštenosti. Meni nije poznato ko je i da li je uopšte neko ovaj prevod najavio „kao događaj godine u kulturi srpskoga naroda“, kako Ti konstatuješ u prvoj rečenici Tvog članka. Ako je neko to i učinio, trebalo je da navedeš ime njegovo. Ovako, kroz te reči provejava svekolika Tvoja zloba i nerazumije. Takođe mi nije jasno šta će ti onaj znak čuđenja posle moga čina koji u Crkvi imam. Pa zar si, kao svršeni bogoslov, zaboravio čak i to, koji sve činovi u Crkvi postoje ili Te, možda, moj čin sablažnjava i iritira? Kad si već u sarkastičnom smislu pomenuo „malobrojnu publiku“ na promociji ovog prevoda u Beogradu, podsetio bih Te ovom prilikom na Tvoje gostovanje u Novom Sadu, pre dve ili tri godine, kojom prilikom si održao predavanje u sali Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, a u organizaciji novosadske Crkvene opštine. Bio sam prisutan. Priseti se koliko je u sali bilo slušalaca – ni trideset dušâ, pa mӣ tu činjenicu nismo zlurado naglasili u svom izveštavanju na našem sajtu. A na tvoje, tom prilikom, održano tuc-muc predavanje, ne bih trošio dragocene reči. Toliko o Tebi kao besedniku i predavaču, profesoru struke i „uglednom intelektualcu“, ukoliko Ti ne smeta moja ironija!
Pišeš da Te je „veoma pažljiv susret sa prevodom M. Mijatova ispunio velikom nelagodom i gorčinom“. Zbog čega? Zar samo zbog toga što si u njemu uočio dve ili tri greške, koje se slobodno mogu podvesti pod štamparske ili slovne greške? Podsetio bih Te na činjenicu da govoriš o knjizi od blizu tri stotine stranica, u kojoj ima nepunih tri stotine hiljada karaktera, odnosno preko pedeset i dve hiljade reči, što običnih, što stručnih pojmova. I zarad tri-četiri pogreške Ti pod noge bacaš toliko hiljada reči i toliki trud!? Tako štȁ može učiniti samo zlonameran čovek. U ranijem prikazu ovog prevoda profesora Matickog, na koji se i Ti pozivaš, u polovini drugog pasusa piše: „Adam Mrazović je još 1780. godine...“, i tako dalje. Za svakog dobronamernog čitaoca i čoveka, ovo prekrštavanje Avrama Mrazovića u Adama Mrazovića neće biti dokaz neznanja profesora Matickog, nego dokaz o pukoj štamparskoj grešci. Pa, ako se greške pojavljuju u omanjim člancima ili prikazima, kao što je ovaj vanredni prikaz profesora Matickog, kako da se ne pojave u ovako obimnim knjigama kao što je Mrazovićeva „Ritorika“? Niko nije savršen, a i moj prevod Mrazovića nije Sveto Pismo pa da su u njemu nedopuštene pogreške. Kad sam već kod profesora Matickog, on je lepo naznačio u svom prikazu svrhu i povod objavljavanja prevoda ove knjige: „da bude pristupačno širem krugu čitalaca, posebno mladima kojima je Mrazović svoje delo namenio, a da pri tom sačuva patinu književnog jezika predvukovske epohe“ – i time je sve rečeno. Ne znam šta je Tebi tu nejasno. Nije taj prevod učinjen zarad naučnog sveta, nego za širu javnost. A u tome se koreni činjenica, koju smo i u Beogradu na promiciji objasnili, zbog čega nije prevod štampan dvojezično. Pa, koliko je prevodâ sa klasičnih jezika do sada učinjeno, a da nisu dvojezično publikovani? Ja u svojoj skromnoj vivliotici (po Tebi: biblioteci) imam i Cicerona, i Seneku, i Platona, i Sokrata, i dȅla mnogih drugih pisaca u prevodu na srpski – isto kao i Ti, ali bez prikazanog izvornika, odnosno bez paralelnog teksta na klasičnom jeziku. Na koje se onda Ti pravilo pozivaš kad kažeš da se takve knjige, „u naučnom svetu, po pravilu, objavljuju dvojezično, jer je reč o prevodima sa klasičnih jezika“? Toliko o Tvom realnom pristupu ovom pitanju.
Blagodaran sam Ti što si me proizveo u „stručnjaka za retoriku“. Tako štȃ o sebi ja nikada nisam izgovorio, niti bilo kȍ drugi, pa ni profesor Maticki. To zvanje mi Ti sarkastično imputiraš i ni malo Ti ne služi na čast. Profesor Maticki, prikazujući moj prevod, kvalifikuje moju nedostojnost rečima: „vrstan prevodilac crkveno-bogoslovske literature i dela otaca Crkve“. A to nije isto, složićeš se sa mnom, sa stručnjakom za retoriku, kako me Ti nazivaš. Ja sam lično, u predgovoru prevoda, kazao sledeće: „moram priznati da me je pomalo bilo i strah, jer u pitanju je oblast koju poznajem tek u onoj meri u kojoj sam je izučavao, i delimično savladao, tokom svog bogoslovskog školovanja, dakle, u pitanju je oblast sasvim drugačija od one kojom sam se do tada bavio“ – misleći na crkveno-bogoslovsku literaturu. To je sŷšta istina, a ne ono što Ti maliciozno pišeš.
U mom prevodu zaista piše: „shodno tome, drevni Kvintiliani, ali i najnoviji ritori – Šeler“, i tako dalje. Ko gȍd dobronamernim očima čita sintagmu „drevni Kvintiliani“, ako je iole upoznat sa materijom, biće mu jasno da je ono poslednje slovo „i“, u ličnoj imenici, slovna greška i da ne treba da piše kako piše, nego „drevni Kvintilian“. Jedino za Tebe to predstavlja sablažnjivo-skandalozni problem i da bi ga osnažio, mudro si prećutao Registar pojmova na kraju prevoda, za koji tvrdiš „da se ne vidi njihovo mesto i uloga u knjizi“. A tamo lepo piše sledeće: „KVINTILIJAN – Quintilanus, Marcus Fabius (35-95. posle Hrista), rimski pisac i učitelj besedništva...“ (s. 254). I koliko je sada smislena Tvoja rȅska opaska, iskazana rečima: „vrsni prevodilac ne vlada ni jezikom sa koga prevodi, ni materijom kojoj je posvećen priručnik“? Kada bih sada prevodio „Ritoriku“, ovo mesto bi glasilo ovako: „shodno tome, od drevnih – Kvintilian, a od novijih – Šeler...“! I na kraju razmišljanja na ovu temu, molim Te da iskreno sebi odgovoriš: koliko bi čitalaca mog prevoda, bez ovog Registra, čitajući prevod knjige, znalo ko je Joviš, ko je bučni Eol, šta označavaju pojmovi Ister i Evksin ili Euksin, ili Palatina, ili Roksolan, i još drugi pojmovi? Jesi li Ti znao smisao istih, pre štampanja ovog prevoda? Da li Ti je sada jasna svrha tog Registra? „O Stilu“, zaista u prevodu piše: „a) lakonski; b) antički; v) azijatski; i g) rodijski“. Na osnovu tehničkih grešaka: antički umesto atički i azijatski umesto azijanski, Ti olako i brzopleto izvodiš zaključak o tome da su u prevodu baš sve „odrednice, poreklom iz klasičnih jezika, uglavnom pogrešno prenesene“. Po meni, bio bi zaista u pravu, pod uslovom da umesto atički piše, recimo, optički – to je pogrešan pojam, a ne višak jedno slovo u reči: konkretno slovo – n, koje, istinu govoreći, pojmu daje drugi smisao. Isto se odnosi i na azijatski, gde umesto slova „t“, treba da stoji slovo „n“. Pogrešan pojam, u ovom slučaju, bio bi da recimo piše spartanski. Od kuda se potkrala ova greška nije mi poznato, ali možda je u pitanju sledeće. Ovaj prevod je učinjen još 2004. godine, a pisan je u onda važećem ćiriličnom fontu pod nazivom: CTimes Roman, CTimes Italic i latiničnom Garamond. Kad smo tim fontovima gotov tekst prebacili u računar Biblioteke „Karlo Bijelicki“, pojavio nam se tekst sav u latiničnom pismu u kojem su, osim slovâ, prikazani i razni simvoli, zagrade, upitnici i tako dalje, iz prostog razloga što računar u Somboru, kao noviji, nije raspolagao pomenutim zastarelim fontovima. Rečeno mi je da se taj problem može bezbolno rešiti – da ne bismo morali ponovo prepisivati tekst – ali će to potrajati. I, verovatno, da su se u tom prebacivanju iz jednog fonta u drugi potkrale ovakve greške kojih, nažalost, ima još. Recimo, kao primer samo, na strani 263., citirana Ciceronova pravna izreka: „stroga primena zakona često donosi nepravdu“, ostala je u izvornom tekstu napisana u ćiriličnom fontu i piše: Summum ius summa iniuria, umesto: Summum ius summa iniuria. Jedino u čemu sam sa Tobom saglasan po ovom pitanju jeste Tvoja konstatacija: „prevodilac se nije potrudio, a morao je, da pogreške ispravi“, jer ja zaista tokom preloma teksta i potonje pripreme za štampu nisam više imao uvida u tekst, a trebalo je još jednom da pregledam isti. Po tom pitanju bezuslovno prihvatam svu odgovornost na sebe. Ostale Tvoje primedbe, tipa: da li je ispravno reći Homer ili Omir, Kerber ili Kerver, veoma su diskutabilne, i, ako nemaš nekih konkretnijih primedbi, uz napomenu da je žalosno što se kao intelektualac za takve stvari kačiš, ne zaslužuju veću pažnju. Zašto ovo kažem? Nȁprosto zbog toga što pravi intelektualac jednako dobro pliva i u vodama „vitacizma“, kao i u vodama „betacizma“. Dobro znaš o čemu Ti govorim, jer nam je o tome još u Bogosloviji pričao, dostojan pomena, profesor Mladomir Todorović, potonji prota i rektor Karlovačke Bogoslovije. Ono što je bitno u ovoj stvari jeste to, da čovek treba da je dosledan u svom izgovoru kad su u pitanju reči jelinskog porekla, pogotovo one reči kojih izgovor zavisi od načina čitanja pojedinih slova jelinskog alfavita (po Tebi: alfabeta). Ako je Tebi lično miliji betacizam, protiv kojeg ja nemam ništa protiv, jer mi je i on jasan, onda treba svagda i da ga koristiš u svom govoru. A ja čisto sumnjam da ćeš Ti umesto Vavilon, stalno govoriti Babilon; ili da ćeš umesto istorija, stalno govoriti historija; ili da ćeš umesto Atina, stalno govoriti Atena ili da ćeš umesto omilitika, stalno govoriti homiletika; ili da ćeš umesto katihisis, stalno govoriti katihezis, i tako dalje. Dakle, ako Ti već nisi dosledan u svom izgovoru – ovo nije tek puki ipotetički (po Tebi: hipotetički) zaključak – zbog čega onda spočitavaš pravo na to onima koji žele da budu dosledni u tome, pogotovo što je na kraju knjige o kojoj govorimo dat svojevrsni Registar specifično napisanih reči jelinskog porekla, da bi se čitanje olakšalo neupućenima i neukima? Meni je po ovom pitanju sve jasno, a Ti izvoli sebi samom odgovoriti na pitanje: na koja se to pravila „o transkribovanju termina iz klasičnih i stranih jezika na srpski“ oslanjaš i pozivaš, kad i Ti sȃm, proizvoljno, grčko slova vita ili ita nekad čitaš kao V, a nekad kao B, odnosno nekad kao I, a nekad kao E? Za sve druge primedbe, tipa: Omir – Homer, Kerver – Kerber, Anibal – Hanibal, Oratie – Oracije, i tako dalje, izvoli pročitati fus-notu u prevodu pod brojem 30, i dobićeš odgovor. A za neupućene, citiraću tekst te fus-note: „za sastavljanje ovog registra, osim štedre pomoći g. Aleksandra Petrovića, bibliotekara Matice Srpske u Novom Sadu, koristio sam: a) Mala enciklopedija Prosveta I-III, Beograd, 1978. g.; b) Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, Beograd, 1992. godina“. Po Tvojoj verziji izveštavanja se zaključuje da sve ono što sam napisao povodom imenicâ Omir i Kerver jeste plod mog neznanja, odnosno plod moga ličnog umovanja. Međutim, sve ono što sam u tom smislu napisao, a što Ti tendenciozno karikiraš, preuzeto je (čitaj: prepisano je) iz pomenute Enciklopedije, odnosno Rečnika. Očigledno odavno nisi u rukama imao „Prosvetinu“ enciklopediju, inače bi u njoj uočio da, kad govorimo o Omiru iliti Homeru, u njoj, na strani 598., pored imena Homer, ravnopravno stoji i ime Omir, što će reći da su oba načina čitanja tog imena jednako u upotrebi i iste važnosti su. Ko zna – zna! Toliko o Tvojoj obaveštenosti i dobronamernosti. Sa druge, pak, strane – da se još malo zadržim na, po Tebi, nikakvom prevodu Mrazovićeve „Ritorike“. Avram Mrazović u Predgovoru sačinitelja svedoči da je dugo čekao da se umesto njega pojavi neko sposobniji i spremniji za objavljivanje ovakve jedne knjige, „nadajući se da će se među tolikim brojem naučenjakâ i revniteljâ naše epohe pronaći neko ko će shvatiti važnost, i u svemu neophodnog rodu našem, dela ovoga, prihvatajući se obelodanjivanja njegovoga“, ali nije dočekao, jer „se na sličan i hvale vredan trud do sada niko nije odvažio, niti namerava to da učini“! Po uzoru na Mrazovića, moja nedostojnost je u uvodnoj Reči prevodioca, između ostalog napisala nešto slično (to sam Ti već citirao), pridodavši prѝ tom: „ja sam, položivši svoju nadu u milostivoga Gospoda, odgovorio pozitivno na upućenu mi molbu i latio se ovog, po meni, u svemu bogougodnog posla“ – i nije mi žao! Iako je prevod učinjen još davne 2004. godine, na molbu i predlog Pedagoškog fakulteta u Somboru, sa njegovim objavljivanjem sam čekao više od deset godina, sve se nadajući da će se ovog posla latiti neko drugi, stručniji i školovaniji od mene. Ali, avaj – drugih nema, a drevni znalci nisu više među živima, što bi rekao profesor Kartašov. Iz ove perspektive gledano, sasvim je očigledno da iz Tvoje branše, koja je najpozvanija da se bavi ovakvim poslovima, boljih ili hrabrijih od moje nedostojnosti, nažalost, nije bilo, a to je poražavajuća činjenica naše stvarnosti. No, ako nije bilo boljih od mene da prevede ovo dȅlo, stvarnost nas, sa druge strane, uverava da u Tvojoj branši, počev od Tebe lično, ima onih koji se smatraju pozvanijima i stručnijima da kritikuju tuđi rad. A ja bih skromno priupitao: kako neko može biti stručan da kritikuje tuđi rad, ako u isto vreme nije stručan da pruži bolji rad od tog rada koji kritikuje? Konkretno: kako se neko usuđuje da kritikuje tuđi prevod, kad se, kao stručnjak za dotičnu oblast i kao naučenjak uopšte, ne usuđuje da pruži bolji prevod od učinjenog prevoda? Isuviše je nadmenosti i isprazne gordosti u Tvom novinskom pisaniju, dragi mi gospodine Jeliću, što nikako ne priliči obrazovanom čoveku i naučenjaku, jer si odabrao pogrešan način za skretanje pažnje javnosti na sebe. Kad ovo kažem, onda prevashodno podrazumevam i Tvoje vrednovanje Tvojih starijih kolega po struci, gospode profesorâ – Matickog i Petrovića. Ja ih neću braniti od Tebe, to će oni bolje od mene učiniti ako žele, ali je žalosno i sramotno Tvoje pisanije o njima, jer si pokazao da, niti se Boga bojiš, niti se ljudi stidiš, tako da ono, u stvari, govori isključivo o Tebi i o Tvojoj naravi. Neka Ti je na znanje da osim evnuhâ po telu postoje i duhovni evnusi – ovo čuh nedavno od jednog bogomudrog čoveka današnjice. Daljim komentarom Te neću počastvovati. I još malo o Korintu: da li se ovim „putom“ može ići i stići u Korint, kako Ti konstatuješ naslovom svog novinskog pisanija, ja zaista ne znam da Ti kažem. No, Tvoje obaveštenosti rȁdi, ja sam u Korintu bio već, svojim autom i redovnim putem, i sa svojom suprugom sam uživao u prelepom hramu posvećenom apostolu Pavlu, pročitavši imena svih episkopa Korintske Crkve upisanih na kamenoj ploči, počev od apostola Pavla, pa do ondašnjeg episkopa korintskog. Bilo je to, sada već davne 1997. godine. I bio sam više nego počastvovan što me je milost Božja udostojila toga. Ali sam se isto tako divio i Korintskom kanalu, kao što sam osetio potrebu da, kao kȍliko-tȍlikō školovan čovek, posetim i Epidaurus, i Mikenu, i Lavlja vrata, i druge još drevnosti jelinske kulture iz paganskog perioda – i nisam se opoganio zbog toga. A Ti se zgražavaš i u zlo mi upisuješ, odnosno smatraš se intelektualno opoganjenim što pišem Omir umesto Homer, previđajući prѝ tom činjenicu da i Mrazović na isti način piše ime tog jelinskog poete, kao i ime Oracija! Ako hoćeš da budem otvoren do kraja, onda ću Te podsetiti da si Ti blagovremeno znao za moj prevod, da je on gotov i spreman za štampu, ali ni prstom nisi mrdnuo da pomogneš njegovo štampanje. Zbog toga sada nemaš pravo, pogotovo ne moralno, da se ponašaš kao uvređena mlȃda, što bi narod rekao. To je ružno, tako da me se Tvoje zlonamerne kritike uopšte ne dotiču, taman da postanu i najpozitivnije. Skromno ću proceniti i konstatovati da u ovoj stvari ne razmišljaš zrelo, niti trezveno, nego si nȁprosto ophrvan zavišću koja provejava kroz svaku Tobom napisanu reč. A kojim „putom“ ćeš se Ti zaputiti u Korint i da li ćeš tim „putom“ u njega i stići – vreme će pokazati! Iskreno mi je žao što si me primorao da Ti sve ovo napišem. Učinio sam to prevashodno savesti rȁdi, da Ti ne bih dao povoda da pomisliš kako nemam šta da Ti odgovorim, odnosno da se ne uljuljkaš u samouverenju da tamo neki popa drhti i grize nokte od stida dok čita Tvoju prekomerno ostrašćenu kritiku. Veruj mi da sam samo iz pristojnosti i učtivosti prećutno prešao preko Tvoje maskarade, uzrokovane povređenom Ti sujetom, koju si demonstrirao tokom promocije prevoda Mrazovićeve „Ritorike“ u Beogradu. Sada, pak, kad si se i u novinama oglasio istim povodom, sramotno bi i neučtivo bilo sa moje strane da i nadalje ćutim, jer si svojim primitivnim ponašanjem u javnosti dobráno prekoračio meru dobrog ukusa, osramotivši i sebe, i svoju branšu, i svoju akademsku titulu, i funkciju dekana Filosofskog fakulteta na kojoj se trenutno nalaziš. Uzgred budi rečeno, šta se drugo i može očekivati od osobe koja nije zapamtila ni imena članovâ ispitne komisije, koja ga je ispitivala tokom odbrane sopstvene doktorske disertacije. Neka Ti je Bogom prosto, a sve što ovom prilikom prećutah, neka i nadalje ostane prekriveno velom ćutanja. I sasvim na kraju: nemam nameru da Ti se ni po ovom, niti po bilo kojem drugom pitanju više obraćam. Za Tebe i Tvoju narav nema veće uvrede od one, kad se Tvoje umovanje počastvuje ćutanjem. Toga rȁdi, stavljam tačku na zanimljiv razgovor sa Tobom, a Ti – kako Ti je volja! 
Tvoj, još iz Karlovačke Bogoslovije
krstonosni prota Milivoj R. Mijatov

savamajstor
@ Sub, 12.03.2016. 01:09
savamajstor
Valja priznati, vrlo poučno pismeno krstonosnog prote Mijatova, nakon kojeg nam preostaje samo da se pokajemo, u pamet uzmemo i bogomolbenom tihovanju prepustimo.

"...odavno žarko želim da Te baš to upitam, jeste sledeće: kako se moglo desiti da Ti, budući da si bio udostojen školovanja na samom izvoru mudrosti i da si bio u prilici da mudrost obilato crpiš i grabiš iz prebogate riznice Večne Premudrosti, odnosno iz neprevaziđenog učenja Hristovog, sve to odbaciš i skreneš, uslovno kazano, na stramputicu i posvetiš se izučavanju filosofskih nauka jelinskih u kojima je Bog, treba to kazati istine rȁdi, zarad spasenja paganâ i njihovog pristupanja Crkvi, tek delimično i u zrncima otkrio mudrost i istinu? Ostavio si Večnu Mudrost, zarad nestabilne i promenljive ljudske mudrosti, a od Boga dobijene talante trošio si na izučavanje već usahlih izvora mudrosti ovoga sveta?! Umesto večno svežeg i inspirativnog puta Gospodnjeg, koji vodi u Carstvo Božje, Ti si se zaputio u Korint, odavno već zaparloženim „putom“ jelinske mudrosti i mitologije..."

Tako je skromni, nezlobivi i krstonosni oče proto, umesto večno svežeg i insirativnog puta Gospodnjeg ima među nama i takvih koji se usuđuju osporavati neprevaziđeno učenje Hristovo, pa još i na vlastitu "stramputicu" omladinu našu zavoditi. Ima takvih što sumnjaju u šest dana stvaranja vaskolikog sveta i života, i u Noja i njegovu spasilačku barku ne veruju, Bože sačuvaj i sakloni čak dovode u pitanje i da je Zemlja ravna ploča, te bogohulno tvrde da je okrugla i da se ona oko Sunca okreće. Pu, pu, pu, daleko bilo, čak i u uskrsnuće Njegovo sumnjaju!!!
Umesto da se svekolikoj mudrosti koja čoveku u životu potrebuje uče od Justina Popovića, bogodugodnika Nikolaja Velimirovića, starca Tadeja i ostalih neprebrojnih mudrih staraca naše Svete matere Crkve, a u svakodnevnom životu ugledaju na preosveštene vladike naše kao što su Pahomije, Filaret, Vasilije (Kačavenda)... to se bacilo na izučavanje kojekakvih nauka, od pagana poteklih, a demonskim naporima blasfemičara kao što su Kopernik, Njutn, Darvin, Ajnštajn....nastavljenih.
U pravu ste skromni, nezlobivi i krstonosni oče proto, samo profesionalno neostvarenom redovnom profesoru bogohulne jelinske i ostalih novotarskih nauka i dekanu Filosofskog fakulteta koji ništa u životu nije postigao moglo je pasti na pamet da upućuje primedbe jednom protoprezviteru-stavroforu! Ali za nadati se je da će i ovakvih nesvetosavskih i nesabornih ispada u bubućnosti biti sve manje, pogotovo sada kad decu od prvih razreda osnovke podučavamo pravilnom, od Boga datom, poretku stvari ( lepo stoji na koricama udžbenika za malene naše, jaganjce Božije, opomena: sveštenik sluša Boga, tata sluša sveštenika, mama sluša tatu, dete sluša mamu).
I (ne) za kraj, dirljiva je vaša očinska blagost zbog koje svom, još iz Karlovačke Bogoslovije, zabludelom bratu Vojislavu Jeliću pismeno poslaste potpuno privatno a ne objaviste ga gradu i svetu. Ako se posle ovoga ne pokaje, ne znam kad će.
Rade Z
@ Ned, 13.03.2016. 11:34
Kakav je ovo paralelni univerzum, koja je ovo dimenzija?
titoista
@ Ned, 13.03.2016. 12:19
Foto 27366 - Povodom obeležavanja 260. godina od rođenja Avrama Mrazovića, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Istorijski Arhiv Sombor i Vukova zadužbina u Beogradu, organizovali su, u subotu, 12. marta u sali na Dečjem odeljenju, promociju knjige Rukovodstvo za slavensko krasnorečje, u prevodu Milivoja R. Mijatova. Značaj ovog prevoda, ogleda se u tome, da je Mrazović prvi put dostupan na savremenom srpskom jeziku svima koji su zainteresovani za njegov rad i delo. Na promociji su učestvovali protoprezviter-stavrofor Milivoj Mijatov (prevodilac), prof. dr Tihomir Petrović, recezent, prof. dr Stojan Berber, urednik, prof. dr Dragoljub Gajić, lektor i Vladimir Jerković, urednik. Besede, koje je Mrazović u knjizi naveo kao primer, čitala je Danijela Eror. Na promociji, prevodilac je istakao da je tokom prevođenja nastojao da savremenom čitaocu bude što jasniji, vodeći računa da u prevodu ne bude stranih i tuđih reči. Ovom prilikom zahvalio se uvaženom proti Mladomiru A. Todoroviću i Aleksandru Petroviću, bibliotekaru Matice srpske, kao i svima koji su omogućili pripremu, štampanje i objavljivanje ove knjige. Na samom kraju promocije pročitao je odlomak iz fototipskog izdanja kako bi prisutni bolje stekli utisak kakav je jezik sa kojeg je prevođeno i čuli ono što se retko može čuti, a to je izgovoreni jezik kojim je pisano Rukovodstvo tada. 
Rukovodstvo za slavensko krasnorečje Avrama Mrazovića dostupno je na sajtu biblioteke u elektornskoj formi - piše u zvaničnom izveštaju.
savamajstor
@ Sre, 16.03.2016. 03:04
savamajstor