Istorija Evrope u Telečkoj visoravni

U velikoj sali Županije u utorak je održan sastanak predstavnika grada Sombora, pograničnih mesnih zajenica i predstavnika pograničnih mesta u Mađarskoj o potencijalima koje nudi vidljivost klimatske i ekološke istorije Evrope na Telečkoj visoravni.

Foto 25258Foto 25257 Goste i učesnike sastanka najpre je pozdravio gradonačelnik Sombora Saša Todorović, dok je pomoćnik gradonačelnik Atila Pribila kazao da les na Telečkoj visorvani već ispituju kineski i japanski naučnici.
- Pre mesec dana smo imali sastanak sa predstavnicima Županije Bač-Kiškun i lokalne zajednice u Madarašu i Kaćmaru o mogućnosti zajedničkog apliciranja pred IPA fondovima. Imamo jedan prirodni resurs za koji nismo ni znali, Telečku visoravan. Ona je posebna jer je možda jedina u svetu gde može da se vidi geološka istorija hiljadama godina u nazad. To treba da iskoristimo, a jedna od ideja je da se napravi zgrada u kojoj bi mogla da se prikaže ta specifičnost, da dovodimo učenike, studente i naučnike da pokažemo šta imamo - izjavio je pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila pre današnjeg sastanka u velikoj sali Županije.
- Skoro ceo život sam prašnjav, jer se bavim istraživanjem lesno-paleozemljišnih sekvenci. To zvuči složeno, ali je to sve kao doboš torta. Dakle, to je red lesa, pa red paleozemljišta, koje je u stvari nekada bilo zemljište, ali ga je prekrio les. U tim smenjivanjima lesa i paleozemljišta su očuvane paleoklimatske i paleoekološke promene, koje su se događale tokom ledenog doba. Naše lesno-paleozemljišne sekvence predstavljaju najkompletniji zapis klime u Evropi tokom poslednjih milion godina, a Telečka visoravan predstavlja jedan od najpreciznijih i najkompletnijih izvora informacija za rekonstrukciju događaja tokom zadnjih 130 hiljada godina. Takvo jedno naučno bogatstvo mi na žalost ne koristimo. Postoji nešto što se poslednjih godina razvija u velikoj meri u svetu, a to je geoturizam, koji jedan od najprosperitetnijih vidova turizma, jer ne zahteva velika ulaganja, a uklapa se u već postojeću turističku ponudu. Verujem u to da ovaj prostor može da bude poznat po tome, jer se kod nas rodio Milutin Milanković, čovek koji je otkrio tajnu ledenog doba i ta lesna prašina ne treba da nas razdvaja, nego treba da nas povezuje sa susedima. Siguran sam da je ovo početak jedne velike avanture, koja će doneti veliki broj ljudi na ovo područje i našoj posrnuloj ekonomiji pomoći da ludi na ovom prostoru žive bolje. To ne može da se dogodi bez stalne edukacije, jer ljudi moraju da razumeju vrednosti koje ih okružuju i kojima raspolažu - objasnio je Slobodan Marković, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
- Znamo da život pored granice nekada znači lakše, nekada teže ostvarivanje kontakta, ali upravo ta pograničnost nas u matičnim državama stavlja u podređen položaj. Ako budemo spretni, od podređenosti možemo da napravimo prednost. Pokretanje privrede zajednički je cilj sa obe strane granice, pokušavamo da unapredimo turizam. Lesna zaravan koja nas povezuje je jedinstvena u svetu i ako uspemo da je načinimo svetskom baštinom pod okriljem UNESCO-a imaćemo snažan turistički potencijal. Istina je da imamo jedinstvenu stvar, ali to je neće učiniti atraktivnom za turiste. Mislim da je važno da se formira partnerstvo između pograničnih naselja, kako bu+i u budućnosti imali i zajednički turistički program - kazao je potpredsednik Županije Bač-Kiškun Šandor Rauš.
Sastanku u Somboru su prisustvovali i predstavnici Kaćmara i Madaraša, kao i muzeja iz Kečkemeta, te Gradskog muzeja Sombor i mesnih zajednica Riđica i Čonoplja. Nakon savetovanja u Županiji, učesnici sastanka posetili su Čonoplju, Svetozar Miletić i Riđicu.
@ Sre, 01.07.2015. 01:40
atila pribila čonoplja gradonačelnik gradski muzej kaćmar kečkemet lesna zaravan lesno-paleozemljišne sekvence madaraš mađarska muzej novi sad prirodno-matematički fakultet riđica šandor rauš saša todorović sela slobodan marković sombor svetozar miletić telečka visoravan turizam
Prethodna vest Sledeća vest