Predstavljen prvi romsko-srpski rečnik

Povodom Svetskog dana Roma u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” predstavljen je prvi Romsko-srpski srpsko-romski rečnik autora Alije Krasnićija.

Foto 21193 U ime organizatora promocije prvog romsko-srpskog rečnika malobrojne učesnike pozdravili su direktori Vladimir Jerković i Aleksandar Čorak. Predstavljanje je vodila Lenka Konstandin, koja je u nekoliko rečenica predstavila istoriju Roma i oblasti nauke koje se bave tim narodom, koji potiče iz Indije i smatra se najvećom manjinskom grupom u Evropi, jer ih, prema zvaničnim podacima, ima od 10 do 12 miliona. Kostadin je kazala da se pretpostavlja da u Srbiji ima oko 500 hiljada Roma.
- Malo je ljudi koji znaju da među Romima ima onih koji završavaju fakultete i sjajni su studenti i stvaraoci, te onih koji su društveno aktivni i ekonomski samostalni. Trebalo bi razbiti stereotipe i afirmisati potencijale Roma, ukazati na uspešne Rome, koji bi uspeli da savladaju ogromne prepreke i ostvare svoje ciljeve - kazala je Lenka Konstandin. Književnik Branko Ćurčić govorio je o opštem značaju rečnika za svaki jezik sveta. On je naveo da su Romi bili inspiracija mnogim svetskim književnicima.
- Dobro je reći koji su to veliki pisci bili u književnim vezama sa Romima, koji su ih uzeli za junake ili bili inspirisani Romima. Ja bih izdvojio samo jedan mali deo te velike biblioteke. Počeo bih sa Šekspirom koji je za glavne protagoniste uzeo Rome u delima kao što je San letnje noći i u Otelu. Zatim tu su Danijel Defo ili Viktor Igo. Ne zaboravimo da je u Jadnicima inspektor Žaver romskog porekla. Ernest Hemingvej je uzeo Rome za svoje junake u Za kim zvona zvone. Malo ljudi je upućeno da je Hugo Pratov Korto Malteze, jedan od najvećih strip junaka ikada, Rom sa majčine strane - kazao je književnik Branko Ćurčić.
Alija Krasnići, autor rečnika počeo je svoje izlaganje rečima: - Osećam malo gorčine, jer moji sunarodnici nisu danas došli ovde, na ovaj dan. On je kazao da je 1975. godine počeo da prikuplja narodne bajke Roma na Kosovu i Metohiji i tada se rodila ideja da počne da prikuplja fond od oko 12 hiljada romskih reči. Krasnići je inače pionir romskog književnog stvaralaštva u ondašnjoj Jugoslaviji, prvu pesmu na romskom jeziku objavio je 1972. godine. Alija Krasnići je rekao da se u rečniku nalaze isključivo romske reči, bez ijedne strane, koje se uglavnom ubacuju u romski jezik u zavisnosti od prostora na kome žive. Prema njegovim rečima svi Romi u svetu mogu da se sporazumeju, jer izvorni jezik postoji u nekoliko desetina dijalekata, koji se razlikuju uglavnom po izgovoru ili određenim jednačenjima glasova.
- U rečniku ima oko 70 hiljada reči i predstavlja jedan od najbogatijih u svetu. Obuhvata sve dijalekte, jer su veoma male razlike u izgovoru. Tvrdim da se svi Romi mogu sporazumeti, bez obzira gde su. Moram da kažem da je oko hiljadu reči i posle 1000 godina od egzodusa iz prapostojbine Indije, i dalje isto. Na izdavanje čekaju tri knjige romskih bajki. Ako ne budemo beležili priče naših straih ljudi, poneće ih u grob sa sobom. Mislim da moji sunarodnici ne shvataju kakvo bogatstvo nose naši najstariji ljudi - kazao je Alije Krasnići. On je između ostalog dodao da je rečnik naišao i na mnoge kritike, iako većina kritičara knjigu nije ni uzela u ruke, što pokazuje da još uvek vladaju značajne predrasude čak i među Romima.
Promociji prvog srpsko-romskog rečnika nije prisustvovao ni jedan predstavnik grada, ni bilo koje organizacije Roma.
@ Uto, 08.04.2014. 02:31
aleksandar čorak alija krasnići branko ćurčić gradska biblioteka "karlo bijelicki" književnost kultura lenka kostadin manjine rečnik romi romski jezik sombor srpski jezik svetski dan roma turistička organizacija grada sombora vladimir jerković
Prethodna vest Sledeća vest

Komentari

mifi
@ Uto, 08.04.2014. 21:10
mifi