Somboru je neophodna hitna, planska, dobro smišljena obnova zelenila i očuvanje glavne karakteristike grada, bođoša - koprivića - celtisa.

Somborski drvoredi nisu ni u približno dobrom stanju kako na prvi pogled izgleda. Stabla u gradu su ugrožena, neka su pri kraju životnog veka, u ulicama se ne sadi planski, potrebno je lečenje i zamena drvoreda - neki su od problema sa kojima se suočava ponos i dika Sombora - zelenilo! Prilikom predstavljanja Katastra zelenila u Gradu Somboru, koje je izradilo JKP „Čistoća” direktor Andrija Penzeš naveo je da je popisano više od 22 hiljade stabala, šiblja i živih ograda u gradu. Nisu evidentirana neurbanizovana naselja, prostori javnih ustanova i preduzeća, škola, privatnih dvorišta. U popisu su učestvovali timovi botaničara i geodeta, koji su ocenjivali i beležili lokacije stabala. Katastar zelenila je za sada jedinstven projekat u Srbiji, koji su finansirali Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Fond za zaštitu životne sredine; Grad Sombor i JKP „Čistoća”. Projekat pravljenja Katastra zelenila trajao je od 2009. do januara 2012. godine. Popis stabala utvrdio je da najviše ima bođoša, nešto preko sedam hiljada, što čini 35 odsto stabala u gradu. Drugo najbrojnije drvo je lipa. Slede šljiva i višnja, čija zastupljenost je oko 11 procenata. Toliko prisustvo ove dve vrste na javnim površinama je veliki problem, smatraju stručnjaci, jer su uglavnom bolesna i rasadnici su raznih virusa i bakterija. U lošem stanju su i stabla somborskog obeležja, bođoša. Katastar zelenila je utvrdio da čak 70 odsto stabala ima ocenu izmeđi 1 i 3, što znači da su vrlo ugrožena i da je potrebno hitno preduzeti mere za njegovu revitalizaciju. Da bude jasnije, ocenu jedan dobijaju stabla koja su mrtva i treba da se poseku, a trojku ona koja pokazuju znake bolesti. Mirjana Šijačić Nikolić, poreklom Somborka, a sada profesorka Šumarskog fakulteta u Beogradu iznela je mišljenje da hitno treba aktivirati gradski rasadnik i u njemu gajiti bođoše za domaće potrebe. Za to postoje sve osnove, jer trenutno na ulicama grada imamo bogat genetski fond: koprivić se tokom stotinu godina prilagođavao domaćim uslovima, pa imamo drvo „naučeno” na klimu, štetočine. U obnovu drvoreda bođoša potrebno je krenuti što pre, jer im životni vek ističe za 35 - 40 godina, što je taman dovoljno vremena da se odneguju nova stabla. - Možemo proizvoditi i izvoziti stabla iz Sombora. Ne možemo da uvezemo bolje sadnice od onih koje sami proizvedemo - kazala je Mirjana Šijačić Nikolić. Prethodno je ideju o aktiviranju rasadnika izneo i gradonačelnik Nemanja Delić, rekavši da ne veruje da rasadnik nema ekonomsko opravdanje.