Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Nagrada „Herceg Janoš” dodeljena Mariji Vašađi

„Podunavski dani Janoša Hercega” biće održani 13. i 14. septembra, a tom prilikom će biti uručena i nagrada koja nosi ime ovog znamenitog somborskog književnika.

Foto 2375Ocenjivačka komisija, koju je imenovao direktor Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki”, u sastavu: Ištvan Besedeš, književnik, Jožef J. Fekete, književnik, (predsednik) i Peter Šinković, književnik, književnu nagradu „Herceg Janoš” za 2018. godinu jednoglasno je dodelio Mariji Vašađi, književnici iz Sombora.
- Autorka je, pošavši od prikupljanja etnografske građe, preko prevodilačkih izazova u oblasti lepe književnosti, zapisa o umetnosti (muzici i slikarstvu), prefinjenim stilom odvojila sebi nedirnutu čistinu u vojvođanskoj mađarskoj prozi. Ovaj prostor je uobličen delima „Silentium album”, „Pokolkerék”, „Fabella Domi”, „A Kruspér-udvar angyalai”, romanima koji nas vraćaju kroz vekove, a čiji lajtmotiv su porodična istorija, pripovedanje o jednoj, ili pak o više familija na ovom višenacionalnom prostoru Sombora i Bačke.
Jezik ove spisateljice izuzetne erudicije visokih je standarda, uz istančanosti daje mađarskom jeziku starinski prizvuk, artikulišući tako istorijski, fantastični, kontemplativni prozni tekst - navodi se u obrazloženju žirija. Nagrada će Mariji Vašađi biti uručena u okviru književne večeri koja je zakazana za 14. septembar u 18 časova u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.
Dan ranije, u sredu, 13. septembra, na istom mestu i u isto vreme biće priređena projekcija dokumentarnog filma „Ljudi sa kamerom (Ernest Bošnjak i Šandor Lifka)”, čiji reditelj i scenarista je Zoltan Šifliš. Film je titlovan na srpski jezik, a prevod je uradio Atila Sabo. Pokrovitelji „Podunavskih dana Janoša Hercega” su Grad Sombor i Ministarstvo kulture i informisanja.
triletrip @ Pon, 03.09.2018. 23:59
herceg jános ištvan besedeš jožef j. fekete književnost kultura marija vašađi nagrada peter sinkovič podunavski dani janoša hercega sombor zoltan šifliš
• Dodeljena nagrada „Herceg Janoš”

U četvrtak uveče u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” Peteru Šinkoviču je uručena književna nagrada „Herceg Janoš”.

Foto 32767Foto 32766 „Podunavski dani Janoša Hercega” održani su 20. i 21. decembra u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”. U sredu, 20 decembra, prvog dana manifestacije, prikazan je dokumentarni film „Herceg Janoš”, čiji autor je reditelj Zoltan Šifliš. Osim arhivskih snimaka i intervjua sa Janošom Hercegom, o značaju i delu somborskog književnika i akademika govorili su profesori univerziteta, pisci, kritičari.
Drugog dana manifestacije, nakon pozdravne reči Inje Firanj i Jožefa J. Feketea, uručena je književna nagrada „Herceg Janoš”, za trajno životno delo, Peteru Šinkoviču, književniku, novinaru i publicisti iz Sente. O laureatu i njegovom radu govorili su članovi žirija akademik Jožef J. Fekete (predsednik žirija), književnik, urednik i izdavač Ištvan Besedeš i univerzitetski profesor u penziji dr Ištvan Šiling. U okviru svečanog programa nastupio je i bend The Hat Matters.
Nagrada je umetničko delo akademskog vajara Petera Mrakovića, bronzana statueta koju su izlili Miladin i Strahinja Đaković, dobrotvori nagrade iz ZR „Pele” iz Sivca.
triletrip @ Pet, 22.12.2017. 23:08
dr ištvan šiling fekete j jožef gradska biblioteka "karlo bijelicki" inja firanj ištvan besedeš književna nagrada janoš herceg književnost kultura miladin đaković peter mrakovič peter sinkovič sinkovits péter sivac sombor strahinja đaković zoltan šifliš zr pele
• Snovi ne uspevaju u provinciji - Bošnjak i Lifka

Subotički reditelj Zoltan Šifliš, čiji filmovi su prikazivani na najprestižnijim evropskim i svetskim festivalima, snima dokumentarni film o dvojici pionira filmske umetnosti: Somborcu Ernestu Bošnjaku i Subotičaninu Aleksandru Lifki.

Foto 28520 Foto 18385Početkom dvadesetog veka, kada su Ernest Bošnjak i Aleksandar Lifka počeli da se bave filmom, taj vid umetnosti bio je u začetku, pa su se praktično prihvatili nemogućeg zadatka: da uvedu novi vid umetničkog izražavanja u relativno male sredine. Bošnjak i Lifka stvarali su tehnike snimanja, jer je u to vreme još sve vezano za film bilo u fazi eksperimentisanja i istraživanja.
- Dobro je poznato da su obojica na teritoriji nekadašnje cele Austrougarske monarhije i kasnije Kraljevine SHS i Jugoslavije bili prvi koji su se bavili filmom i snimanjem pokretnih slika. Njih dvojica su prvi sagradili bioskope na ovim prostorima, Bošnjak 1906. Godine u Somboru, a Lifka pet godina kasnije u Subotici – kazao je Zoltan Šifliš.
- Ove godine se navršava 120 godina od rođenja filmske umetnosti, filmskih vesti, bioskopa. Nakon što su braća Limijer u Parizu prikazala prvi film, rođena je i nova umetnost. Bošnjak i Lifka su spoznali da će se ta novotarija proširiti po celom svetu. Naravno, nisu imali predstavu do koje mere će se sve to razviti, ali su početkom 20. veka još dve stvari iznenadile svet. Jedno je secesija kao umetnički pravac, a drugo je pokretna slika. Sombor i Subotica, odnosno Bošnjak i Lifka jednako su važni u toj priči. Obojica su tražila svoj put, pokušavali na sebi svojstven način otkriti mogućnosti filmske umetnosti, da ona ne bude samo puka zabava – rekao je Šifliš, koji je u prethodnih nekoliko dana u Somboru snimio završne kadrove svog novog dokumentarca.
Aleksandar Lifka je sa svojim pokretnim bioskopom obišao celu srednju Evropu, sve do Trsta. Gotovo da nije bilo mesta u kojem se njegova kompozicija od devet vagona nije pojavila.
- Bošnjak nije putovao, on je sanjao svoj san u rodnom gradu. U Parizu je doživeo čudo, video je film i posle četrnaest godina vratio se u Sombor. Obojica su osećali da će pored muzeja i biblioteka i bioskop postati institucija kulture. Njihove filmske vesti danas su vredni dokumenti o jednom vremenu, jer su sačuvali deliće tadašnje atmosfere, likove ljudi. Treba istaći da su u Somboru sačuvani filmski zapisi Ernesta Bošnjaka, pogotovo je važan onaj na kojem je ovekovečio otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju II. Na tom snimku mogu da se vide tadašnji somborski velikodostojnici, kao i danas nepostojeći spomenik, koji je ušao u istoriju sveukupne filmske umetnosti. Ernest Bošnjak je već tada osetio da statična kamera kojoj u susret dolaze ljudi, nije dovoljna. Smislio je da bi kameru trebalo pokrenuti na neki način, pa je napravio postolje na točkovima. Tako je uspeo da snimi veliku masu ljudi koja je čekala na otkrivanje spomenika, kao i sam čin otkrivanja, kada platno koje je prekrivalo statuu pada dole, što je takođe ispratio kamerom. Smislio je filmski jezik, koji je Amerikanac Grifit počeo da koristi tek pet-šest godina posle njega. Ovo je i u to vreme bila provincija, tu inovaciju niko nije zabeležio, niko joj nije pridavao značaj i zbog toga je važno da mi to naglasimo, jer filmska umetnost pokretanje kamere pripisuje Grifitu. Upravo taj provincijalizam je odredio sudbinu Ernesta Bošnjaka i njemu sličnih inovatora, ljudi koji vide u budućnost – istakao je Zoltan Šifliš.
Reditelj filma o Bošnjaku i Lifki je ispričao da mi je želja da predstavi njihove ljudske likove, život koji su živeli ta dvojica entuzijasta. I Bošnjak, i Lifka su imali sukobe sa establišmentom, jer mali gradovi ne vole novotarije, ipak nisu bili Pariz. Želim da pokažem da su sanjari, kada su se prihvatili filma, imali mnogo teškoća. Želim da pronađem ono što još može da se istraži. Moram da kažem da me je neprijatno iznenadilo da ni jedan od velika hroničara Sombora, Janoš Herceg i Milenko Beljanski, nisu napisali biografski intervju sa Ernestom Bošnjakom, nije zabeleženo kako je živeo, razmišljao, kao je patio, kako je bilo kada je ostao bez svega, kada je odustao od sna da u Somboru napravi filmski studio, kada je živeo u bedi i izopštenosti. Niko nije mislio o tome da će Ernest Bošnjak jednog dana postati ličnost koja određuje Sombor, niti da će biti važna društvena, umetnička, javna ličnost. Nije slučajnost da smo mu posvetili film i da njegova statua stoji na glavnom somborskom šetalištu. Možda je previše kasno, ali ćemo pokušati da opišemo život dvojice pionira filmske umetnosti. Pre svega zbog toga što možemo da budemo ponosni na njih, ne samo gradovi u kojima su živeli, nego i cela država, mađarska i srednje-evropska kinematografija – zaključio je Zoltan Šifliš.
Snimatelj dokumentarnog filma je Čaba Rafai, montažer je Mikloš Farkaš, a za animaciju je zadužen Roland Miškolci. Premijera filma očekuje se na proleće sledeće godine.
triletrip @ Uto, 02.08.2016. 00:46
aleksandar lifka čaba rafai društvo ernest bošnjak film filmska umetnost istorija janoš herceg kinematografija kultura mikloš farkaš milenko beljanski roland miškolci sombor subotica zoltan šifliš
• Vojvođanska mađarska kinematografija još živi

Povodom Dana vojvođanskog mađarskog filma priređene su filmske večeri u Somboru, Subotici, Novom Sadu, Kanjiži i Senti.

Foto 26174Foto 26173 U Mađarskoj građanskoj kasini je u sredu priređen filmski program povodom Dana vojvođanskog mađarskog filma. Vojvodina je jedini region u kojem Mađari obeležavaju takav praznik, čak i u odnosu na matičnu državu. Razlog tome je značajan broj važnih filmskih umetnika od samog začetka tog vida kulturne delatnosti. Obeležavanje Dana vojvođanskog mađarskog filma počelo je polaganjem venaca na grob pionira jugoslovenske i mađarske kinematografije, Ernesta Bošnjaka, čiji san je bio da Sombor postane Holivud.
- Dani vojvođanskog mađarskog filma održavaju se od 2006. godine i spadaju u red manifestacija od posebnog značaja za vojvođanske Mađare. Suština je da publici prikažemo savremeno filmsko stvaralaštvo vojvođanskih Mađara i da se pokaže da u okviru zajednice pored pozorišta, književnosti i ostalih kulturnih delatnosti, permanentno, još od Aleksandra Lifke i Ernesta Bošnjaka sve do dan-danas, postoji jedno kinematografsko stvaralaštvo, koje prevazilazi regionalne granice. Ovi autori i njihovi filmovi su već na raznim festivalima, domaćim i u inostranstvu. Ovo je prilika da se gledaoci upoznaju sa najnovijim vrhunskim ostvarenjima u svim žanrovima: kratki dokumentarni film, duži ili kratki igrani filmovi. Ove godine debituju četiri mlada autora, koji su već nastupali u Budimpešti. Neki studiraju kameru, drugi režiju. To je znak da ćemo imati nastavak ove delatnosti u zajednici, a sa kojom se obogaćuje i vojvođanska, srpska i naravno mađarska kinematografija - rekao je režiser Zoltan Šifliš.
U okviru filmskog programa prikazana su tri ostvarenja: kratki igrani filmovi „Kada porastem” Andreja Boke i Akoša K. Kovača i „Zaostavština” Petera Goretića, somborskog režisera i studenta filmske akademije u Budimpešti, po scenariju Timee Moger-Lenert iz Doroslova. Filmsko veče završeno je projekcijom dugometražnog dokumentarnog filma „Gledamo se?” u režiji Zoltana Šifliša.
Projekcije savremenog vojvođanskog mađarskog filma priređene su još u Subotici, Kanjiži, Senti i Novom Sadu.
triletrip @ Čet, 15.10.2015. 00:54
akoš k. kovač aleksandar lifka andrej boka dan vojvođanskog mađarskog filma ernest bošnjak film kinematografija kultura mađarska građanska kasina peter goretić sombor timea moger-lenert zoltan šifliš
• Ernest Bošnjak stigao na Glavnjak (4)

Spomenik somborskom sineasti, pioniru filma u Jugoslaviji Ernestu Bošnjaku otkriven je juče u ulici Kralja Petra Prvog.

Foto 18386Foto 18387Inicijativa koju su pokrenula udruženja građana „Moj Sombor”, „Bunjevačko kolo” i Mađarska građanska kasina krunisana je juče otkrivanjem spomenika koji je izradio somborski vajar Igor Šeter. Svečani program počeo je u Mađarskoj građanskoj kasini, gde je na mađarskom jeziku rad i život Ernesta Bošnjaka predstavila Klara Fridrik. O Bošnjaku su govorili i filmski umetnici iz Vojvodine Zoltan Šifliš, Karolj Viček i Zoltan Bičkei.
- Pored nas stoji čovek sa kamerom. On je kao Prometej, koji je od Boga ukrao ovu spravu, koja spasava ljude od zaborava. On nas spasava od truljenja u vremenu. On nas čuva za večnost. Mi ćemo večno ostati u pokretu, u sećanju. Ova kamera je ovu sredinu uvela u ozbiljne, civilizovane narode. Bošnjak mi je inspiracija od studentskih dana, prvi svoj esej pisao sam o njemu. Imam tremu pred njegovom kamerom, koja nas sve obavezuje: zamislite da nas on još uvek snima i moramo da budemo dostojni ovog čoveka i njegove božanstvene sprave - kazao je prilikom otkrivanja spomenika Ernestu Bošnjaku Karolj Viček.
O Ernestu Bošnjaku govorio je i njegov šegrt, Rudolf Cirkl, koji je kazao da se radi o osobi, koja je mlade znao da pripremi za dnevne zadatke, tako da i najveće probleme rešavaju s lakoćom.
- Kada smo otišli u njegov atelje ili njegovu laboratoriju, ne znam kako bih to nazvao, videli smo nešto nezamislivo. Zahvaljujući tome mogli smo u trenutku da shvatimo niz zanimljivosti života. Sada kada ga vidim ovde, s lulom u džepu, suze mi kreću na oči. Tu lulu sam dobio, kao i njegove lične predmete i predao sam ih Gradskom muzeju. Ovaj spomenik podseća me na jedno vreme, na jedan Sombor, koji mogu samo poželeti svima prisutnima, najviše našoj dragoj deci i unucima i svima drugima. U ovom čoveku je bio ceo svet i život čoveka - rekao je Rudolf Cirkl.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu Aleksandar Erdeljanović kazao je da se u toj ustanovi čuva desetak celih i delova filmova Ernesta Bošnjaka i njegova čuvena kamera kupljena u Minhenu, napravljena 1909. godine i sa kojom je snimljen najveći broj njegovih filmova.
- Treba reći da je Bošnjak oko 1907. godine u Somboru otvorio prvi stalni bioskop, 1909. godine snima prvi film na vojvođanskim prostorima. Pre nešto više od sto godina snimio je otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, koji je njegov najstariji sačuvani film. Za vreme Prvog svetskog rata je snimao kao austrougarski vojnik. Jedan od njegovih materijala je i venčanje austrougarskog prestolonaslednika Karla Jozefa, znači stigao je čak i do Bečkog dvora. Hteo je od Sombora da napravi Holivud, pa je posle rata doveo velike stručnjake u grad, on je praktično tvorac saradnje sa strancima. Iz Budimpešte su stigli reditelj Bela Fabijan i scenograf Julija Lukač, došao je i poznati nemački snimatelj Vilhelm Rendlštajn. U prvoj polovini dvadesetih godina prošlog veka Bošnjak je u Somboru pokušao da snimi pet ili šest igranih filmova, a njegov i je naš prvi animirani film Ovde traži pa ćeš naći milion. Koliko znamo njegov poslednjki film je procesija katoličke župe o telovu 1932. godine, kada je morao da se povuče, jer je finansijska situacija bila očajna. Početkom pedesetih godina svoje najznačajnije materijale predao je Jugoslovenskoj kinoteci, a mi se još uvek nadamo da ovde u Somboru može da se pronađe nešto od njegovih filmova - kazao je Aleksandar Erdeljanović.
Spomenik Ernestu Bošnjaku zajednički su otkrili predsednik UG „Moj Sombor” Slobodan Pelagić, potpredsednik UG „Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak, potpredsednik Mađarske građanske kasine Karolj Rezička i gradonačelnik Nemanja Delić, koji su se prisutnima obratili prigodnim govorima. Program je vodio književnik i publicista David Kecman. Inicijatori podizanja spomenika Ernestu Bošnjaku zahvalili su se brojnim donatorima koji su pomogli da ideja o skulpturi Ernesta Bošnjaka na glavnom sokaku postane stvarnost, kad već Sombor nije postao Holivud.
triletrip @ Pet, 05.07.2013. 19:00
aleksandar bošnjak aleksandar erdeljanović bunjevačko kolo david kecman ernest bošnjak film igor šeter istorija jugoslovenska kinoteka karolj rezička karolj viček klara fridrik kultura mađarska građanska kasina moj sombor nemanja delić rudolf cirkl slobodan pelagić sombor spomenik umetnost zoltan bičkei zoltan šifliš
>>
12