Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Susreti” 198. put

Džepno pozorište „Berta Ferenc“ u utorak, 27. oktobra priređuje 198. „Susrete“.

Foto 6824Gosti priredbe će biti izdavačka kuća „Eletjel” (Életjel) i književnici Monika Čik (Csík Mónika) i Zoltan Šandor (Sándor Zoltán). Domaćin večeri je Jožef J. Fekete (Fekete J. József), predsednik Džepnog pozorišta. U okviru programa će biti postavljena izložba radova Erike Kanjo-Janović (Kanyó Janovics Erika), kostimografa i ilustratora. Kao i obično, nastupiće i Mali orkestar Džepnog pozorišta. „Susreti” će biti održani u sali Mađarske građanske kasine, sa početkom u 18 sati. Manifestaciju podržava Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 16:18
berta ferenc zsebszínház csík mónika džepno pozorište berta ferenc életjel erika kanjo-janović fekete j. józsef izdavačka kuća jožef j. fekete kanyó janovics erika književnost kultura mađarska građanska kasina magyar polgári kaszinó monika čik šandor zoltan sombor susreti zoltan šandor
• „Susreti” predstavljaju Moniku Čik

Na predstojećim „Susretima” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” biće uručena književna nagrada „Janoš Herceg”.

Foto 6824Foto 17751U okviru manifestacije „Podunavski dani Janoša Hercega 2013“ na 161. „Susretima“ somborskog Džepnog pozorišta „Berta Ferenc“ biće uručena književna nagrada „Herceg Janoš“ ovogodišnjoj dobitnici Moniki Čik, pesnikinji i književnici iz Subotice.
Sa gošćom će razgovarati književnici Zoltan Šandor i Jožef J. Fekete. Tokom priredbe 28. maja sa početkom u 18 časova u somborskoj Mađarskoj građanskoj kasini biće izložena dela članova Likovne grupe `76, a izložbu će otvoriti Stipan Kovač, član grupe. U programu učestvuje Mali orkestar Džepnog pozorišta.
triletrip @ Čet, 23.05.2013. 10:07
džepno pozorište berta ferenc jožef j. fekete književna nagrada janoš herceg književnost kultura mađarska građanska kasina monika čik sombor susreti zoltan šandor
• Drvo kao inspiracija

Na „Susretima” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” u utorak gosti su bili autori tekstova zadnjeg broja književnog časopisa na mađarskom jeziku „Sikoly” (Krik): Peter Šinkovič (Sinkovics Péter), Peter Kokai (Kókai Péter), Zoltan Šandor (Sándor Zoltán) i Čaba Segi (Szögi Csaba).

Foto 16841Tema 33. broja časopisa Sikoly bilo je drvo, a da simbolika bude potpuna, u sadržaju je navedeno 33 teksta. Među autorima je i troje Somboraca: Marija Vašađi, Janoš Vilmoš Šamu i Cobor Mihalji. Razgovor sa četvoricom gostiju vodio je Jožef J. Fekete. Peter Šinkovič, nekadašnji urednik dnevnog lista „Mađar So” kazao je da se za vreme novinarske karijere nije stigao baviti onim što voli za šta se u sadašnjem, penzionerskom dobu našlo vremena.
- Grozim se izraza penzioner, jer mislim da je to u stvari jedno stanje slobode, kada možeš da radiš ono što si oduvek želeo, a nisi mogao - rekao je Peter Šinkovič, čija se jedna priča nalazi u zimskom broju časopisa Sikoly. Gost Susreta bio je još jedan bivši urednik dnevnog lista Mađar So, Peter Kokai. Na konstataciju Jožefa J. Feketea, da su Kokaijevi tekstovi izuzetno zanimljivi, ali retki, on je odgovorio:
- Ja sam novinar i tako mogu da se odredim. Novinarstvo je žanr trenutka, radimo intervjue sa aktuelnim ličnostima, itd. Ključni pojam je aktuelnost, a novine od pre 8 ili 10 dana retko koga zanimaju. Čitaoci će eventualno zapamtiti ime novinara, ali ne i o čemu je tačno pisao. Lepa književnost je žanr večnosti. Oni koji se late književnosti, u bilo kojoj formi, osećaju da imaju šta da kažu za večnost, a ne za trenutak - kazao je Peter Kokai.
Časopis Sikoly objavljuje se četiri puta godišnje, a ponekad se desi da se štampa dvobroj, uglavnom zbog nedostatka novca. Tematski brojevi nisu retkost, ali je rad na Sikoly-u pomalo drugačiji.
- Imamo svojevrsni radioničarski pristup tematskim brojevima. Uredništvo odabira autore, koje posle zamolimo da pišu na određenu temu. Ovoga puta to je bilo drvo, a pisali su autori vojvođanske mađarske konotacije - kazao je Zoltan Šandor, glavni urednik. On je dodao da se časopis nastao sa namerom da afirmiše mlade autore, ali da se objavljuju i radovi pisaca starije generacije.
- Ove godine objavićemo još tematskih brojeva, a plan je da se jedan bavi stvaralaštvom Šandora Vereša (Weöres Sándor), jer se ove godine obeležava sto godina od njegovog rođenja - rekao je Čaba Segi, jedan od urednika časopisa.
triletrip @ Čet, 31.01.2013. 02:24
čaba segi džepno pozorište berta ferenc jožef j. fekete književnost kultura peter kokai peter sinkovič sikoly sombor susreti zoltan šandor
• Književnost postoji radi sebe (3)

Jožef J. Fekete obeležio je 55. rođendan i 33. godine rada „Susretima” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” u Mađarskoj građanskoj kasini. Na priredbi je promovisan najnoviji broj književnog časopisa „Krik” (Sikoly), koji je u potpunosti posvećen Feketeu.

Foto 14181 O detinjstvu, mladosti, književnosti sa Jožefom J. Feketeom razgovarali Zoltan Šandor, urednik časopisa„ Krik” i pesnikinja Monika Čik. Na pitanje šta za njega znači Zapadna Bačka Fekete je odgovorio da mora da „ukrade” misao svoga prijatelja Ištvana Šilinga:
- „Zapadna Bačka je za mene domovina, Zapadna Bačka je za mene domovina”. Nisam neka ličnost raspložena za pokret, nerado odlazim odavde, jer mislim da u ovom kraju, uprkos nekim mišljenjima, postoji zaostavština umetnosti i književnosti, koje je zadnji sumirao Janoš Herceg. Izdvojio bih Kornela Sentelekija, koga mnogi smatraju začetnikom vojvođanske mađarske književnosti. Kada se nastanio u Sivcu počeo je da uređuje književni časopis Snoplje (Kalangya), kao i kulturni život, kako u selu, tako i u regionu. Ta njegova aktivnost podudarala se sa pokretima koji su posle Trijanonskog sporazuma (posle 1. Svetskog rata) nastali u delovima Rumunije i Slovačke nastanjenim Mađarima. Nezavisno jedni od drugih postavili su gotovo identične ciljeve: u to je spadala spoznaja da više ne pripadaju Mađarskoj, da treba prihvatiti bivstvovanje kao manjina, izgraditi veze i mostove sa većinskim narodima, ali gledati prema Mađarskoj i otvoriti prozore prema svetskoj književnosti - ispričao je Jožef J. Fekete.
Pesnikinju Moniku Čik u intervjuu Jožefa J. Feketea objavljenom u časopisu „Krik” najviše je zainteresovao deo koji se odnosi na njegovo detinjstvo, pa je zamolila Feketea da pokuša da sumira taj period svoga života:
- Majka me je vrlo rano naučila čitanju, ali da bih počeo da čitam, morala je prvo da mi usadi ljubav prema pisanoj reči. Mnogo mi je čitala, na primer, dok sam sa četiri godine ležao sa žuticom pročitala mi je Poslednjeg Mohikanca, od početka do kraja. Mnogo sam boravio u Staroj Moravici, kod majčinih roditelja, koji su me okružili neizmernom ljubavlju. Deda je bio limar. Tamo je radionica, alat, rad, upotreba alata bila svakodnevnica, pa se nekako na mene prenela vrednoća, svest o odgovornosti i obavezama. Bilo je to neko nevidljivo vaspitanje. Moje držanje nije izgradio usmereni pedagoški rad, nego život koji me je okruživao u porodici - kazao je Jožef J. Fekete.
Na pitanje kako vidi današnju ulogu književnosti i kako književnost stupa u odnos sa publikom Fekete je odgovorio:
- Ovo je jako komplikovano pitanje koje zahteva vrlo opširan odgovor. Ja već 30 godina ne radim u prosveti, ali mislim da književnost ne može da se zavoli ako se čitaju stari tekstovi. U mađarskom jeziku to je na primer Zrinski, mađarski barok. To nije tekst koji bez pripreme može da se stavi pred učenika i da ga zavoli. Isto mogu da kažem i za nastavu jezika, ne može srpski jezik da se nauči i zavoli ako upoznavanje sa književnošću počnemo sa Njegošom. Trebalo bi naći neka rešenja koja će premostiti ove probleme. Mislim da književnost nikada nije imala neki zadatak, već postoji da bi je bilo i da čoveka kroz čitanje učini srećnim, da mu pomogne u samospoznaji i da ga zabavlja. Smatram da književnost nema ulogu da menja svet i modifikuje politiku i zato očekujem fleksibilnost od kritičara i vodećih ličnosti književnih kanona - izložio je Jožef J. Fekete.
U programu „Susreta” u Mađarskoj građanskoj kasini učestvovao je Mali orkestar Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, a priređena je i izložba predmeta od drveta autora Petera Šomošija. Odlomke iz dela Jožefa J. Feketea čitali su Klara i Šandor Đerfi.
triletrip @ Sre, 07.03.2012. 09:42
csík mónika džepno pozorište berta ferenc fekete j. józsef győrfi klára győrfi sándor jožef j. fekete jubilej književnost kultura mađarska građanska kasina mali orkestar monika čik promocija šandor zoltan sikoly sombor zoltan šandor
• Susreti za jubilej

Džepno pozorište „Berta Ferenc” priređuje vanredne „Susrete” povodom dva jubileja Jožefa J. Feketea.

Foto 6824Foto 5351Povodom 55 godina života i 33 godine književnog rada Jožefa J. Feketea, pisca iz Sombora Džepno pozorište „Berta Ferenc“ priređuje u utorak, 6. marta vanredne „Susrete“, kada će publici biti predstavljen najnoviji broj časopisa za književnost i umetnost „Krik” („Sikoly“)  posvećen ovom jubileju. Učesnici programa su: pisac i urednik Zoltan Šandor, pesnikinja Monika Čik, glumac Šandor Đerfi, Mali orkestar Džepnog pozorišta i domaćica programa, Klara Đerfi. Ovom prilikom biće otvorena prodajna izložba likovnih dela iz zbirke Džepnog pozorišta kao i izložba ukrasnih predmeta od drveta autora Petera Šomošija. Organizatori će svakoj dami iz publike uručiti poklon. Goste očekuju u somborskoj Mađarskoj građanskoj kasini sa početkom u 18 časova.
triletrip @ Ned, 04.03.2012. 23:40
časopis csík mónika džepno pozorište berta ferenc fekete j. józsef győrfi klára győrfi sándor jožef j. fekete klara đerfi književnost krik kultura mađarska građanska kasina monika čik šandor đerfi šandor zoltan sikoly sombor susreti zoltan šandor
>>
12