Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Duboki tragovi Sombora

U Gradskom muzeju u četvrtak je otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine „Đorđe Lebović - svedok protiv svoga vremena”.

Foto 27568Foto 27567 Postavku čine prikazi života Đorđa Lebovića, a odmah na ulazu posetioca očekuje bodljikava žica i logoraška odeća s jedne i uniforma SS-ovca s druge strane. Slede citati iz dela Đorđa Lebovića, porodične fotografije, slike i kostimi iz predstava rađenih po njegovim delima... Svi ti prizori govore o čoveku, književniku, na čiji život je Sombor imao presudni uticaj. Sombor se provlači kao motiv kroz mnoga njegova dela, poput autobiografskog romana Semper idem, objavljenog posthumno. Knjiga je doživela veliki uspeh, ali relativno skroman tiraž. Otvaranju izložbe u Gradskom muzeju prisustvovala je i Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića. Ona je ispričala da je Sombor ostavio dubok trag u Lebovićevom životu, što se moglo primetiti u brojnim situacijama.
- Kada smo se 2000. godine vratili iz Izraela, prvo što je hteo da uradi je da poseti Sombor. Došli smo ovde, nedelju dana smo odseli u hotelu Sloboda. Vodio me ja da mi pokaže gde je sve živeo, a menjao je životni prostor: kod dede, kod tetke, kod teče, kasnije kod majke, kada se vratila iz inostranstva. Sombor je za njega bilo nešto što je duboko u njemu ostavilo tragove. Kada smo otišli u Izrael, išli smo u školu jezika. Tamo je došao i veliki broj Rusa, a među njima je bio veliki broj nejevreja. Iskoristili su priliku da izađu iz Sovjetskog saveza. Valjda od straha da ne budu otkriveni, stalno su pitali: jesi Jevrejin? Đorđa je to jako ljutilo. Otišli smo iz jednog nacionalizma, gde je bilo pitanje: jesi Srbin, jesi Hrvat, jesi Albanac, jesi šta? Trpeo je to, ali je u jednom trenutku pocrveneo i rekao: nisam! Ja sam Somborac. To je jako zbunilo sagovornike, nisu znali šta je Sombor. Nisu ga više ništa pitali, obilazili su ga. To je bio njegov životni stav, njegovo opredeljenje - ispričala je Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića.
Đorđe Lebović (1928 - 2004) rođen je u Somboru, gde je proveo detinjstvo, ali je 1944. godine zbog svog jevrejskog porekla deposrtovan u nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau. Uspeo je da doživi oslobođenje logora, vratio se u Jugoslaviju. Pored mnogih drugih, napisao je scenario za čuveni partizanski film Valter brani Sarajevo.
- Delo Đorđa Lebovića u raznim domenima književnog i dramskog stvaralaštva je značajnije, nego što je njegov odjek i slava. On spada u najviši red srpske i ex-jugoslovenske književnosti u drugoj polovini 20. veka, što možda nije prepoznato na pravi način. Kada se pre desetak godina posthumno pojavio Semper idem, ja sam napisao, iza kojih reči stojim i danas, daje to prvo remek delo srpske književnosti 21. veka. To je u savakom pogledu izuzetno ostvarenje u kontekstu svetske književne produkcije, kada je u pitanju holokaust u najširem smislu. U sam vrh književnosti spada i njegovo dramsko delo, pre svega Nebeski odred. Lebović je pisac čije je stvaralaštvo na žalost, zbog tema kojima se bavio, danas više aktuelno nego što bi smo voleli da bude. To je zato što se radi o piscu izuzetnog senzibiliteta - kazao je Teofil Pančić.
triletrip @ Pet, 08.04.2016. 01:29
đorđe lebović gradski muzej holokaust izložba pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zlata lebović