Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Trideset godina enigmatskog društva u Somboru

Somborsko enigmatsko društvo Dr Ðorđe Natošević obeležilo je proteklog vikenda vredan jubilej – 30 godina postojanja i stvaralaštva. Zaljubljenici u enigmatiku osnovali su 17. septembra 1988. godine u prostorijama Građevinske radne organizacije Dušan Staničkov enigmatsko društvo, u želji da omiljene aktivnosti koje su upražnjavali u slobodnom vremenu nastave na organizovan način.

Foto 34284Foto 31087 Tome je prethodila osmišljena i temeljna priprema, koju je obavio inicijativni odbor sa agilnim profesorom Radislavom-Batom Marinkovićem na čelu, svestranom ličnošću, dokazanom i na polju enigmatike. Spretno je rukovodio radom Društva sve do smrti 1993. godine, da bi ga nasledio njegov pulen Željko Dimović, koji danas obavlja dužnost predsednika ove organizacije. I pokojni Marinković, i kasnije Dimović, vešto su animirali brojne pristalice raznolikih vidova enigmatike, pa je društvo postajalo sve brojnije i vrlo brzo sticalo članove širom zemlje, tačnije bivše Jugoslavije. Od samog početka somborsko enigmatsko društvo je kako brojem članova, tako i rezultatima, stalo uz bok tada najstarijem jugoslovenskom društvu, onom u Bjelovaru. Društvo je prvih pet, šest godina postojanja imalo oko 150 članova, da bi vremenom, kako je dolazilo do raspada Jugoslavije, taj broj srazmerno padao. Danas ED Natošević, posle raznih perioda uspona i padova, što se tiče aktivnosti, broji tridsetak članova, među kojima su ljubitelji enigmatike i prijatelja kluba. Na osnivačkoj skupštini društva odlučeno je da ono nosi ime rodonačelnika naše enigmatike, autora prve studije o zagonetkama i vatrenog popularizatora zagonetaka kroz škole. Dr Ðorđe Natošević ostavio je za sobom delo od značaja za srpsku enigmatiku. Somborsko društvo je osnovano njegovom imenu u spomen, u godini kada je obeležena stogodišnjica njegove smrti. Osnivačkoj skupštini su prisustvovali: dipl ing Nikola Koh, dip ing Miroslav Crkvenjakov, prof Radislav Marinković, prof Božo Despotović, prof Miodrag Milenović, Aleksandar Černi, Milutin Mrdak, Ðorđe Marinković, Katica Leskur, Gojko Petrović, Josip Kulić, Nedeljko Skroza, Zlata Ðerić, Ðuro Knežević, Janoš Menđan i još 35 učenika osnovnih i srednjih škola Sombora. Gosti osnivačke skupštine bili su: dr Marijan Jurčec - doajen jugoslovenske enigmatike iz Osijeka, Stjepan Horvat - predsednik ES bivše Jugoslavije iz Bjelovara, Branko Polić i dr Miljenko Zuber – tadašnji predsednik i sekretar ESS iz Beograda i Milutin Tepšić – predstavnik UE Vuk Karadžić.
Kolonija umovanja
Nekada neke reči poprime nova značenja zahvaljujući tome što ih upotrebljavamo prilikom objašnjavanja nekih novih sadržaja. Uzmimo na primer reč „kolonija”. Kao što se zna, sa njom smo se upoznali iz istorije i geografije, jer je označavala oblasti koje je ekonomski iskorišćavala neka strana država. Sećate se engleskih ili španskih prekomorskih kolonija, koje su uglavnom kasnije sve postale samostalne države. Reč kolonija usput je dobijala i značenja, kao na primer, ferijalna kolonija (letovanje učenika u grupama), pa potom se sve češće čuje sintagma slikarska kolonija (okupljanje u prirodi slikara i vajara), itd. Somborski enigmatičari dali su koloniji novi sadržaj još za života Radislava-Bate Marinkovića. Oni su iskoristili ovu reč za potrebe enigmatike, pa su je, već 29 godina, ozvaničili u sintagmi – Enigmatska kolonija. To vam je kolonija umovanja, na kojoj se okupljaju enigmati na viđenje, druženje, nadmudrivanje u igri i smišljanju i rešavanju raznih glavolomkli. Ove godine u našem gradu održana je osamnaesta po redu „Enigmokolonija“.
Približiti koloniju mladima
S obzirom na ukupne okolnosti u kojima se živelo i radilo, klupski enigmatski potencijal nije mogao biti u potpunosti iskazan i iskoršćen. Sve je više prisutna i nezainteresovanost pojedinaca za aktivnosti kojima se Društvo od osnivanja bavi, a kao posledica novih trendova i shvatanja, kao i novih životnih filozofija, gde su prioriteti zarada i profit. Ipak možemo konstatovati da je ED Natošević u proteklom periodu zadovoljavajuće funkcionisao i radio, pa je dalje u granicama ukupnih mogućnosti, doprinosio afirmaciji, popularizaciji i razvoju srpske enigmatike. Zapaženi rezultati su postignuti na takmičanjima, organizovanjem konkursa Naslovni anagrami, turnira u Kvizovci, memorijala istaknutih članova društva, internetskih kupova, raznih takmičenja, kao i izdavanjem društvenog „Biltena“, knjiga i enigmatskih časopisa. U svim navedenim segmenima aktivnosti i rada, s obzirom na svoje potencijale, društvo bi trebalo u narednom periodu da ostvari i više, a naročito u sferi približavanja enigmatike najmlađim naraštajima i njihovog uključivanja u enigmatske tokove.
savamajstor @ Uto, 09.10.2018. 08:30
aleksandar černi božo despotović branko polić društvo đorđe marinković đuroi knežević enigmatika enigmatska kolonija enigmatsko društvo dr đorđe natošević gojko petrović ilenović janoš menđan josip kulić katica leskur miljenko zuber milutin mrdak milutin tepšić miodrag m mirijan jurčec miroslav crkvenjakov nedeljko skroza nikola koh radislav bata marinković sombor stjepan horvat željko dimović zlata đerić
• Vlaškaliću čin „panonskog mornara”

Izložba modela brodova postavljena je u predvorju Hotela Internacion.

Foto 31093Foto 31091 Žarko Vlaškalić je na prvoj samostalnoj izložbi predstavio petnaestak modela brodova koji su plovili u različitim periodima istorije. Kako je na samom otvaranju rekla pokrajinska poslanica Zlata Đerić, „imamo sreću da boravimo u potpaljublju sa Galiotima, da sa Feničanima isčekujemo bitku, a i da se nađemo sa mornarima iz naše nedavne prošlosti Jugoslovenske ratne mornarice”. - U turbulentnim teškim, teškim, dehumanizovanim vremenima malo ljudi ume i nalazi volje, snage, ljubavi i kreativnosti da se bavi ovako zahtevnim poslom. Žarko Vlaškalić je sve to našao u sebi, sabrao, i uz ogromno znanje, ne samo u ovom zanatu, već u istorijskom miljeu koji je pratio nastanak i upotrebu predstavljenih brodova maestralno sagradio i dočarao svet koji je nama dalek i tuđ - rekla je Zlata Đerić, napominjući da je za ovakav čin stvaralaštva potrebno, osim volje, posedovati brojne talente i viziju stvaraoca, ali i strpljenje, preciznost i poštovanje započetog.
Izložba „Plovidba kroz vekove” će biti otvorena narednih desetak dana. Ulaz se ne naplaćuje. Posetioci će više detalja o izloženim modelima moći da saznaju i putem prezentacije koja prati postavku brodova.
savamajstor @ Pon, 12.06.2017. 01:34
feničani galioti izložba jugoslovenska ratna mornarica kultura modeli brodova plovidba kroz vekove sombor žarko vlaškalić zlata đerić
• Somborci zauzeli mesta u Odborima (5)

Četvoro naših poslanika u Skupštini Vojvodine raspoređno je u ukupno šest skupštinskih odbora - objavljeno je u službenom glasniku APV.

Foto 26225Skupština AP Vojvodine imaće ukupno 18 odbora, dok će poslanici iz Sombora biti članovi u trećini formiranih. Kako je navedeno u materijali dvoje poslanika će raditi u dva odbora. Radomir Kuzmanović, sa liste SNS, će po navodima službenog glasnika biti član Odbora za bezbednost i Odbora za urbanizam. Pozicije u Odborima za poljoprivredu, odnosno omladinu i sport zauzeće Nada Mandić, takođe iz vladajuće stranke. Zlata Đerić, poslanica sa liste Aleksandar Vučić - Vojvodina pobeđuje, radiće u Odboru za obrazovanje i nauku. Šesti odbor koji će imati člana iz somborskog kraja odnosi se na budžet i finansije. Pozicija je pripala Iloni Pelt, inače poslanici Saveza vojvođanskih Mađara.
Inače, ni jedno od somborskih imena u poslaničkim klupama Skupštine Vojvodine, za sada neće biti na stalnom radu.
savamajstor @ Pon, 04.07.2016. 04:19
ap vojvodine ilona pelt nada mandić odbor za bezbednost odbor za budžet i finansije odbor za obrazovanje i nauku odbor za urbanizam poslanici radomir kuzmanović sns sombor sport svm zlata đerić
• Gojković i Babić u parlamentu

Iako se još uvek ne može sa sigurnošću govoriti o sastavu novog saziva Skupštine Srbije, jasno je da će somborski kraj imati dva predstavnika, oba sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Foto 27310Foto 27442Treći, odnosno drugi mandat narodnog poslanika sigurno su obezbedili Žika Gojković (SPO) i dr Vlado Babić. Oni su na pobedničkoj listi koalicije oko Aleksandra Vučića zauzeli 82. odnosno 118. poziciju. Po podacima CESID-a na 90,6 odsto biračkih mesta lista SNS je osvojila 49,2 odsto glasova, slede, koalicija SPS-JS (11,3), SRS (7,9), koalicija DS-Nova-DSHV-ZZS, (5,9), Dosta je bilo (5,7), te koalicije DSS-Dveri (5,1) i SDS-LDP-LSV (5 odsto). Slični rezultati zabeleženi su i u Somboru, na trećini obrađenih glasačkih mesta. Po podacima lokalne izborne komisije u somborskom delu glasanja za republički parlament cenzus su „prebacili” SNS 47 odsto glasova, SRS - 9,05, SPS - 8,5, DS - 6,56, SVM - 5,2, te iznenađenja LSV 5,5 i Dosta je bilo 6,32 odsto. Dobar učinak imala je i lista „U inat” sa 4,7 odsto glasova na trećini brojanja.
Somborski glasači su republički izbor preslikali i na pokrajinski listić pa praktično nema razlike u rezultatima. Sličnog opredeljenja bili su građani na teritoriji cele Vojvodine. Po podacima Ipsos stratedžik marketinga, na 55 odsto obrađenih biračkih mesta, cenzus je premašilo sedam izbornih lista. Apsolutnu većinu ima SNS sa 63 mandata. Najmanje tri mesta zauzeće Somborci, i to Zlata Đerić (10), Radomir Kuzmanović (27) i Nada Mandić iz Kljajićeva (34). Po formiranju Vlade Vojvodine poslanik bi mogao postati Saša Velebit inače 79. na pobedničkoj listi. Koalicija SPS-JS, po dostupnim podacima, u vojvođanskom parlamentu računa na 12 mandata, dok su SRS, odnosno koalicija oko Demokratske stranke trenutno sa po deset poslanika. Osam predstavnika u novom sazivu Skupštini Vojvodine, po preliminarnim rezultatima, imaće Dosta je bilo i LSV. Sigurnih šest upisao je Savez vojvođanskih Mađara. Treća na listi SVM je Ilona Pelt iz Doroslova. Skupštinu Vojvodine čini 120 poslanika.
savamajstor @ Pon, 25.04.2016. 06:21
aleksandar vučić - srbija pobeđuje doroslovo dosta je bilo dr vlado babić društvo ilona pelt kljajićevo lsv nada mandić narodni poslanik radomir kuzmanović saša velebit sela sombor sps-js žika gojković zlata đerić
• NS: Transparentno upravljanje i stimulisanje domaćih privrednika (10)

Lista broj 12 – Istina – Zlata Đerić – Nova Srbija.

Foto 27734Foto 27733 Kako do stabilnijeg, sigurnijeg i manje zaduženog budžeta i javnih preduzeća?
Budžet je vlasništvo građana. Samo javno i transparentno upravljanje budžetom je garancija da će biti dosta za sve potrebe grada i građana. To je princip odgovornosti. Isto je i sa javnim preduzećima. U vremenu ovakvih informacionih tehnologija to je sasvim moguće i neophodno. Sombor ima u svojoj istoriji veoma gorko iskustvo sa pljačkom budžeta za koju se ispostavilo da, posle deceniju i po sudskog spora, odgovornost snosi jedna opštinska službenica, a svi ostali saučesnici su i danas veoma politički aktivni. Na ovaj način bi odgovornost bila jasna i potpuna. 
Šta Somboru može doneti realan privredni rast u narednom ciklusu, koji bi doprineo smanjenju nezaposlenosti i siromaštva
Sombor ima jednu jasnu razvojnu perspektivu, a to su domaći privrednici. Stimulisanje domaćih privrednika i njihovo osnaživanje će učiniti bogatijim budžet grada, povećaće značajno broj zaposlenih i smanjiti stopu siromaštva koja je veoma zabrinjavajuća, a mogu slobodno reći i sramna za vreme u kojem živimo. Grad sa državom mora napraviti najbolji mogući dogovor kojim će podstaći, čak i subvencionisati najbolje privrednike sa ovih prostora, podstaći izvoz njihovih proizvoda i samim tim povećati potrebe za zapošljavanje. 
Kako nameravate da rešite problem uzurpacije zemljišta i koji su Vaši predlozi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje na području grada Sombora?
Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, somborska opština je oduvek imala dobro organizovane proizvođače. Kvalitetno zemljište je garant visokih prinosa, pa samim tim i visokih prihoda. Potrebno je iznaći načine da se poveća proizvodnja u stočarstvu, ali to već u mnogome zavisi od državne politike. Uzurpacija državnog zemljišta i ceo problem oko toga je veoma jednostavan za rešavanje: hapšenje i sprovođenje istrage svih učesnika u procesu koji je doveo do ovog stanja. I to svih onih koji to rade godinama unazad. Tek posle toga bi se došlo do stvarnog saniranja ovog problema i napretka. Ostalo sve je mućenje već zamućene vode. 
Vodovod u naseljenim mestima – koliko će to koštati građane, planovi i rokovi?
Pijaća voda je nešto što grad mora da obezbedi svojim građanima. Mislim da nikada nismo imali skuplju, a nekvalitetniju vodu. Voda se čak i ne ispituje na pravi način jer nije isti kvalitet vode na izvorištu i kod krajnjeg korisnika. Cevi se ne ispiraju adekvatno i to je veliki problem. Zato imamo , na primer, problem Doroslova, a imali smo nedavno i problem u gradu sa pijaćom vodom. Za saniranje ovih problema potrebna su značajna sredstva, ali grad je u obavezi da građane obavesti o svakom ovakvom ulaganju, redu veličina koje zato planira da investira i sa javnim uvidom u budžet, nikada niko neće imati ništa protiv da se uđe u ovakve investicije. U jeku svetskog apela da se čuva i neguje pijaća voda kao najvažniji resurs, verujem da bi se našla sredstva i u fondovima EU. 
Šta su prioritetni projekti za Sombor i naseljena mesta – infrastruktura, sport, kultura, turizam, međunarodna saradnja
Sombor je grad koji ima značajan broj prioriteta; velika razvojna šansa je u otvaranju novog graničnog prelaza u Rastini i prekategorizacija postojećeg u Bačkom Bregu, sređivanje vodovodne mreže, uređenje svih postojećih prilaza institucijama i ustanovama kao i prelaza prilaza za invalidna lica, omogućavanje stručnog prevodioca za znakovni jezik u institucijama i ustanovama u gradu. Negovanje tradicionalnih kulturnih manifestacija u Somboru i okolnim mestima Staparu i Bačkom Monoštoru. Unapređivanje svih institucija i ustanova kulture kroz podršku njihovim programima. Negovanje amaterskog kulturnog delovanja i afirmacija istog. 
Što se sporta tiče smatramo da sportski dinar, mora biti jasno i transparentno raspoređen, objekti za fizičku kulturu moraju dobiti i upotrebne dozvole i proći proces legalizacije zbog jasnih imovinsko pravnih odnosa, a samim tim mogu postati učesnici i nekih međunarodnih investicionih projekata. Biciklizam tradicionalno postoji u gradu kao sport i kao rekreacija, unapređenje kretanja, izgradnja staza i sigurnija vožnja je obaveza koju grad treba da peuzme. Takođe, smatramo velikom sramotom grada sve ono što se događa oko FK Radnički, a da pri tome niko nije odgovoran. Nadamo se iskreno da će institucije i organi početi da se bave rešavanjem ovakvih očiglednih zloupotreba budžetskih sredstava i da će se svi odgovorni za to naći pred licem pravde.
milangagrčin @ Sre, 20.04.2016. 20:50
12 – istina – zlata đerić – nova srbija društvo kultura lista istina nova srbija poljoprivreda privreda sela sombor sport velimir ilić zlata đerić
>>
123