Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Četvrtina zaposlenih u industriji

Sombor je 2016. godine imao 255 zaposlenih na 1000 stanovnika, prosečna mesečna zarada bila je 36.750 dinara, a najveći broj zaposlenih bio je u angažovan u prerađivačkoj industriji - pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku o kretanju zarada i zaposlenosti u 2016. godini.

Foto 6665Republički zavod za statistiku objavio je statistički bilten o kretanju zaposlenosti i zarada u 2016. godini, koji pokazuje da je u Somboru tokom prošle godine prosečni broj zaposlenih bio 20.727. Ta cifra izračunata je kao aritmetička sredina broja zaposlenih za svih 12 meseci 2016. godine. Ukupan broj zaposlenih u Zapadnobačkom okrugu bio je 40.190, a posle Sombora, najveći broj ljudi radio je u Kuli (7.381), Odžacima (6.390), te Apatinu (5.691). Prema proračunu Republičkog zavoda za statistiku, Sombor je prošle godine imao 255 zaposlena na 1000 stanovnika, čime takođe vodi listu u regionu Zapadne Bačke. U Somboru je u pravnim licima, odnosno u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama broj zaposlenih bio 15.750, dok je kod privatnih preduzetnika izbrojano 3.395 zaposlenih. Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 1.582.
Ukoliko se posmatra registrovana zaposlenost po sektorima delatnosti, ukupan broj zaposlenih u Somboru tokom prošle godine bio je 19.145. Najviše zaposlenih registrovano je u prerađivačkoj industriji (4.386), potom u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (3.157). U zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti izbrojano je 2.120 zaposlenih, u obrazovanju 1.646, a u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju 1.438. Iznad hiljadu zaposlenih zabeleženo je još u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (1.140), te saobraćaja i skladištenja (1.056).
Pretvoreno u procente, nešto manje od četvrtine zaposlenih angažovano je u prerađivačkoj industriji (24,8%), a u "javnom" sektoru četvrtina (25,1%): snabdevanje električnom energijom, gasom i parom - 0,8%, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama - 1,8%, državna uprava i obavezno socijalno osiguranje - 6,3%, obrazovanje - 8,2%, te zdravstvena i socijalna zaštita - 8%. U sektoru trgovine na veliko i malo i popravci motornih vozila angažovano je 14,9% zaposlenih. Registrovani individualni poljoprivrednici zauzimaju deo od 6,5% zaposlenih u Somboru u 2016. godini.
Republički zavod za statistiku je sa zadnjim danom 2016. godine u Somboru zabeležio 6.792 nezaposlena lica, dok ih je u okrugu ukupno bilo 18.692. Među nezaposlenima njih 25,1 odsto ili 1.723 osoba zaposlenje traži po prvi put, a više od trećine nezaposlenih, 35 odsto, odnosno 2.380 osoba nema profesionalnu kvalifikaciju. Posmatrajući polnu strukturu, među nezaposlenima je 40,7 odsto žena, što je u odnosu na ostale opštine Zapadnobačkog okruga najmanja brojka. Republički zavod za statistiku je izračunao da u Somboru na 1000 stanovnika ima 83 nezaposlena lica.
Prema statističkim pokazateljima prosečne zarade u Somboru su u periodu od 2012. do kraja 2016. godine u stagnaciji, uz manja pomeranja prema gore ili dole. Prema njihovoj računici, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u 2012. godini iznosila je 35.699 dinara, u 2013. godini 36.345 dinara. Pad vrednosti zarada nastavljen je i 2014. godine, kada su Somborci imali prosečnu mesečnu zaradu od 35.517 dinara, a u 2015. godini 34.858 dinara. Neznatan rast zabeležen je 2016. godine, kada je u Somboru prosečna mesečna zarada bila 36.750 dinara. Pretvoreno u omiljenu srpsku valutu, evro, u Somboru je prosečna zarada 2012. godine vredela oko 316 evra, a 2016. godine oko 298 evra. Prosečna zarada u novembru ove godine bila je oko 331 evro.
triletrip @ Pet, 29.12.2017. 10:37
apatin društvo ekonomija industrija javni sektor kula nezaposlenost odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor statistika usluge zapadnobački okrug zaposlenost zarade
• Usvojen rebalans, rešava se sudbina Apoteke Sombor

Na sednici Skupštine grada Sombora u utorak, 11. jula, očekivano se najviše raspravljalo o rebalansu budžeta grada, o smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi i potezima koji će biti preduzeti zbog dugova i uslova za poslovanje Apoteke Sombor.

Foto 31470Foto 31475Odbornici Skupštine grada su po dnevnom redu najpre raspravljali o rebalansu ovogodišnjeg budžeta grada, pošto je novi proračun gradske kase uslovljen rasporedom suficita od prošle godine u iznosu od 115.237.552 dinara. U tu cifru su uključena doznačena neutrošena namenska sredstva iz budžeta viših nivoa vlasti, sredstva od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i sredstva od kazni za saobraćajne prekršaje.
Član Gradskog veća Sava Dojić je predstavljajući rebalans kazao da će više novca biti uloženo u opremanje industrijske zone, put Sombor - Baja, kružni tok kod ulice 21. oktobra, Beogradske i venaca, vodovod Lugovo - Stapar, renoviranje fasada u gradu i druge infrastrukturne i komunalne investicije u gradu i selima. Detaljnije o najznačajnijim stavkama rebalansa budžeta možete da pročitate u posebnoj vesti.
Odbornica SVM-a dr Đerđi Vamošer-Goretić izrazila je zadovoljstvo povećanjem iznosa za funkcionisanje novoformiranog JKP „Vodovod” Bezdan, dok je Dragan Nikodijević iz „Dosta je bilo” zamerio što su umanjena sredstva za dotacije nezaposlenim porodiljama, kao i to da je iznos za kazne povećan na 60 miliona dinara, a ista stavka zasmetala je i odborniku DS-a Ferencu Vargi. On se zapitao i kako će biti uložena sredstva ostvarena od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milan Rakas iz SPS-a je rekao da rebalans govori o tome da je uveden red u gradski budžetski sistem.
- Ovo je socijalno odgovoran budžet, a dobar je odnos i prema sportu. Važno je da će višak biti iskorišten za investicije u infrastrukturu i komunalnu oblast. Prvi put je budžet grada Sombora prešao iznos od tri milijarde dinara, a SPS posebno podržava stavku za uređenje industrijske zone - rekao je Milan Rakas prilikom rasprave o rebalansu budžeta grada. Odbornik Milan Milanko iz Nove stranke je mišljenja da nova gradska kasa nema realnu podlogu. - Nije bilo većeg zapošljavanja, ali se očekuje veći prihod od poreza na zarade. Više novca se očekuje od prodaje imovine, a sumnjiv je i deo dobiti od javnih preduzeća, koji je sa osam povećan na 16 miliona dinara. Sve ovo se radi da se pokrije rashodna strana, na kojoj je samo za kazne predviđeno 60 miliona dinara. Možda je to zbog toga da se isplate zaposleni koji su nezakonito dobili otkaz u nedavno ugašenim javnim preduzećima - zapitao se odbornik Milan Milanko. Odbornik SNS-a Mile Kalember je zadovoljan što će više novca biti uloženo u komunalnu infrastrukturu, jer će to, kako veruje, uticati na direktne investicije u privredu.
- Važno je da se jednako investira i u grad, i u sela. Možemo da budemo zadovoljni rastom prihoda od poreza na zarade - rekao je Mile Kalember. Šef odborničke grupe DS-a Siniša Lazić je rekao da ga rebalans budžeta podseća na satiričnu pripovetku Radoja Domanovića „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola”. - Možete da napišete da je budžet pet ili sedam milijardi. Činjenica je nemate nikakav rezultat od prošle godine. Nemate ni jedan metar asfalta ili komunalne infrastrukture u bilo kom segmentu. Zamenili ste par sijalica, dakle imamo jedno katastrofalno upravljanje finansijama grada. Dobro je da su postavljene klupe na stazi pored kanala, ali nema sredstava za rešavanje bilo kojeg problema. Zašto nisu odvojena sredstva za participiranje u rešavanju problema kafilerije? Zašto malo ne osetite puls ovoga grada - upitao je Siniša Lazić. Njegove tvrdnje demantovao je šef odborničke grupe SNS-a Zoran Rus, koji je rekao da nije tačno da se ništa ne radi i da mu je žao što Siniša Lazić nije bio u sali kada je bilo reči o tekućim i budućim investicijama. - Upravo ovih dana je počelo asfaltiranje Ratarske ulice, i u ovom prvom periodu u gradu će biti utrošeno oko 100 tona asfalta. Rekonstrukcija Glavne ulice je jedina stvar koja je urađena dok je Demokratska stranka bila na vlasti. Mislim da se moglo uraditi mnogo više. Što se tiče ulaganja u infrastrukturu, sredstva su značajno povećana, a nije se uzimalo ni od kulture, ni od sporta - rekao je Zoran Rus. Siniša Lazić je replicirao da je su vreme vlasti DS-a asflatirane ulice u gradu, izgrađena je nova fabrika vode, nova toplana i urađen je put Svetozar Miletić - Stanišić.
Rebalans gradskog budžeta pohvalili su i potpredsednik Skupštine grada Miodrag Sekulić (SNS), kao i Nebojša Opačić iz novoformiranog Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
triletrip @ Sre, 12.07.2017. 01:20
borislav staničkov budžet dragan nikodijević društvo infrastruktura investicije javno komunalno preduzeće mesna zajednica milan milanko milan rakas miodrag sekulić politika racionalizacija rasprava rebalans sava dojić sednica siniša lazić skupština grada sombora sombor zaposlenost zoran parčetić zoran rus
• Nezaposlenost ista kao i pre šest meseci (1)

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u poslednjem kvartalu 2015. godine iznosila je 17,9 odsto – navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Foto 6665Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja udeo nezaposlenih u ukupnom broju aktivnog stanovništva (zaposleni i nezaposleni), u Republici Srbiji iznosila je poslednjem kvartalu 17,9 odsto i to 17,4 odsto za muško i 18,4 odsto za žensko stanovništvo. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti iznosila je 19,3 odsto, a u regionu Vojvodine 16 odsto. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti bila je 17,6, a u regionu Južne i Istočne Srbije 18,8 odsto. 
Stopa zaposlenosti, koja predstavlja udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila je 42,4 odsto, pri čemu je stopa zaposlenosti za muškarce 50 odsto, a za žene 35,2 odsto. Najveća stopa zaposlenosti bila je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 43,8 odsto, a zatim u regionu Vojvodine 42,8 odsto. U Beogradskom regionu ova stopa iznosila je 41,9 odsto, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije ona bila 40,4 odsto. 
U odnosu na treći kvartal prošle godine, u poslednjem je došlo je do pada stope aktivnosti za 0,3 procentna poena, stopa zaposlenosti je manja za 0,8 procentnih poena, dok je stopa nezaposlenosti porasla za 1,2 procentna poena – navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.
milangagrčin @ Sre, 02.03.2016. 02:45
društvo ekonomija nezaposlenost privreda republički zavod za statistiku sombor srbija statistika vojvodina zaposlenost
• Preko 700 hiljada evidentiranih nezaposlenih

Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine je 17,9 odsto – navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Foto 8268U drugom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti bila je 17,9 odsto. Nezaposlenost je veća kod aktivnih žena i iznosi 19,4 odsto, dok je u slučaju muškaraca taj procenat 16,6. Najveća stopa nezaposlenosti od 19,1% je zabeležena u regionu južne i istočne Srbije, potom u regionu Beograda 18,5 odsto, zatim sledi region Vojvodine sa 17,7 odsto, a najmanja nezaposlenost, od 16,6 odsto zabeležena je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji je evidentirano blizu 740 hiljada nezaposlenih lica. Stopa zaposlenosti, predstavlja udeo zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina. U drugom kvartalu ove godine iznosila je 42,3 odsto: 50 odsto za muškarce, odnosno 35 odsto za žene. Najveća zaposlenost je zabeležena u regionu Šumadije 44,7 odsto, a potom u Beogradskom 42,8 odsto. Sledi region Vojvodine sa 40,9 odsto, a najmanja zaposlenost je zabežena u regionu južne i istočne Srbije, gde iznosi 40,3 odsto. Broj zaposlenih je procenjen na 2,47 miliona ljudi. U odnosu na prvi kvartal ove godine stopa zaposlenosti je porasla za 1,3 odsto, a stopa nezaposlenosti je pala za isto toliko - navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.
milangagrčin @ Uto, 15.09.2015. 02:46
ekonomija nezaposlenost privreda republički zavod za statistiku sombor statistika zaposlenost
• U Somboru 18 hiljada zaposlenih

Republički zavod za statistiku objavio je 20. januara broj zaposlenih u opštinama i gradovima za 2014. godinu, sa stanjem na dan 30. septembra, prema kojem je na teritoriji Grada Sombora bio zaposlen 18.491 čovek.

Foto 8268Analiza Republičkog zavoda za statistiku odnosi se na podelu po sektorima delatnosti. Najviše zaposlenih, 3822, ima u prerađivačkoj industriji, pa sledi zdravstvena i socijalna zaštita sa 2131 zaposlenim. Preko hiljadu i po radnika ima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, zatim u trgovini na veliko i malo i popravci automobila, te u obrazovanju. Nešto ispod hiljadu zaposlenih broji delatnost državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, dok preko 500 radnika ima još jedino u delatnosti saobraćaja i skladištenja.
U ukupnom broju zaposlenih privatni preduzetnici koji samostalno obavljaju delatnost, učestvuju sa 3877 zaposlenih, među kojima ima 1657 žena. U ostalim sektorima broj zaposlenih žena iznosi 7709.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je zaključno sa septembrom 2014. godine  u Zapadnobačkom okrugu zaposlenje imalo ukupno 34904 osoba, više od polovine u Somboru.
Detaljnije podatke možete da pogledate na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
triletrip @ Pon, 26.01.2015. 01:18
društvo ekonomija privreda republički zavod za statistiku sombor statistika zapadnobački okrug zaposlenost
>>
12