Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Uspostavljanje prekograničnih klastera

Grad Sombor će biti nosilac Intereg projekta „Omogućavanje razvoja održivih prekograničnih klastera” vrednog 1,1 milion evra. Partneri će biti Lokalna razvojna agencija grada Belišća, Fakultet Agrobiotehničkih znanosti iz Osijeka, Poduzetnički inkubator BIOS i NALED.

Foto 37250 Biće realizovan na području Zapadnobačkog okruga i Osiječko – baranjske županije. Gradonačelnica Golubović je na otvarajućoj konferenciji rekla da je pokretanje ovog projekta šansa za grad Sombor u daljem razvoju malih i srednjih preduzeća. - Projekat uspostavljanja i jačanja prekogranične saradnje između industrije i javne uprave univerziteta i civilnog društva (četvorostruki heliks) kroz formiranje dva zajednička prekogranična klastera ima za cilj rešavanje zajedničkih izazova u jačanju sposobnosti rasta i potencijala za zapošljavanje i inovacije lokalnih malih i srednjih preduzeća - ispričala je gradonačelnica.
Odgovorni za realizaciju projekta kažu da će biti dva klastera, u Somboru za sektor poljoprivrede i primene nove tehnologije u poljoprivredi, odnosno za sektor papirne industrije i mašinstva u Belišću. Ovi klasteri formirani su sa ciljem boljeg prenošenja znanja, veština i podsticanja saradnje okupljanjem malih i srednjih preduzeća, institucija i organizacija iz regiona. Navedeno je da će u periodu od dve godine, koliko je planirano da traje projekat, Sombor razvijati klaster za prikupljanje i preradu biomase, dok će klaster grada Bešliće biti usmeren na preradu papira. - Ono čime će se konkretno baviti klaster na našem području jeste papir. Mi radimo na projektu koji će omogućiti izgradnju novih tvornica, a ovaj klaster biće samo podrška u celoj toj priči - rekao je Mario Marolin, direktor Razvojne agencije grada Belišća.
Aktivnosti na ovom projektu trebalo bi da budu završene do kraja maja 2021. godine.
Mara Sikic @ Pon, 27.01.2020. 01:13
biomasa dušanka golubović klaster mario marolin osiječko - baranjska županija privreda projekat saša bošnjak sombor zapadno bački okrug
• Vučić: Gradnja puta počinje za tri do četiri godine

Predsednik Srbije je pilikom obilaska vinarije Palić govorio o brzoj saobraćajnici Bački Breg - Kikinda.

Foto 35226Vučić je najavio da će najkasnije za tri ili četiri godine početi da se gradi brza saobraćajnica koja bi povezala zapadnobački i severnobanatski okrug. - Imamo još jednu dobru vest za Vojvodinu. Mi smo planirali i uskoro ćemo kroz Investicioni plan predočiti da ćemo, verujem da je realno, za tri ili četiri godine najkasnije, krenuti u izgradnju brze saobraćajnice Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Novi Bečej – Kikinda - izjavio je Aleksandar Vučić. Preneo je da bi ta brza saobraćajnica bila poput paralele koja bi se naslanjala na vertikalu Koridora 10 i to bi značilo mnogo za zapadnobački, severnobački i južnobački okrug, ali i ceo severni Banat. - To bi bilo od presudnog značaja za dovođenje investitora i time bismo još jedan veliki prelaz napravili od malog prelaza, tako da bi građani sa obe strane imali lakši prelaz mađarsko-srpske granice - naglasio je predsednik Srbije.
Krajem avgusta ministarka za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović je, na sastanku sa predstavnicima lokalnih samouprava ZBO, prenela da se za put od Bačkog Brega do Vrbasa već radi projektno-tehnička dokumentacija nakon čega će biti moguće utvrditi koliki je obim investicije. Po njenim rečima, u republičkom budžetu za 2020. biće planirana i ova saobraćajnica. Rekla je da će „u narednim mesecima razmišljati kako naći izvore finansija”. Ona je tada navela da će u 2020. godini početi radovi na opravku puta Sombor - Subotica, odnosno 36 kilometara puta Sombor - Odžaci. Ministarka Mihajlović je obećala da će samo tokom 2019. i 2020. godine u putnu infrastrukturu na ovoj teritoriji biti uloženo neverovatnih 4,5 milijarde dinara.
savamajstor @ Pon, 25.11.2019. 02:24
bački breg bački breg - vrbas brza saobraćajnica društvo investicioni plan koridor 10 magistralni put ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sombor sombor - odžaci sombor - subotica zapadno bački okrug zorana mihajlović
• Zapošljavanje 65 lica - 11,3 miliona dinara

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je da se zahvaljujuću lokalnim akcionim planovima na teritoriji Zapadno Bačkog okruga zaposlila 241 osoba.

Foto 14485NSZ je navela da je grad Sombor iz svog budžeta izdvojio 6,85 miliona dinara, a da je odlukom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ovim sredstvima pridodato još 4,45 miliona dinara. Tim novcem omogućeno je zapošljavanje 38 nezaposlenih koji pripadaju kategoriji teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima, odnosno zapošljavanje 27 osoba koje su registrovale sopstvene delatnosti. Kako je objavljeno, u Somboru je tokom godine angažovano 31 lice u okviru javnih radova. Inače, naša lokalna samouprava je u poređenju sa preostalim delovima ZBO, izdvojila najviše sopstvenih sredstava za realizaciju Lokalnog akcionog plana.
Opština Odžaci je sa ukupno 12,9 miliona dinara uposlila ukupno 66 nezaposlenih. Kroz programe javnih radova angažovano je 38 osoba sa evidencije nezaposlenih, 11 je zaposleno uz subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija na novootvorenim radnim mestima, dok se devetoro odlučilo za samozapošljavanje. Opština Odžaci je kroz program stručnog usavršavanja lica koja nikada nisu radila angažovala petoro mladih, dok je dodatnih osam anagažovano kroz sporazum o tehničkoj saradnji sa samom opštinskom upravom. Kulski budžet za zapošljavanje bio je na nivou od 5,4 miliona dinara. Uspešno je realizovano samozapošljavanje 26 osoba. Najmanje novca, svega 3,6 miliona dinara, opredeljeno je u opštini Apatin. Kroz programe samozapošljavanja nezaposlenost je prevazišlo devet lica, a toliko je angažovano i na osnovu subvencija za zapošljavanje na novootvorenim radnim. Nacionalna služba za zapošljavanje je ocenila da je saradnja sa lokalnim samoupravama zapadnobačkog okruga bila uspešna.
savamajstor @ Pet, 22.11.2019. 06:40
filijala sombor lokalni akcioni plan za zapošljavanje nacionalna služba za zapošljavanje - nsz opština apatin opština kula opština odžaci privreda samozapošljavanje sombor subvencije zapadno bački okrug
• Poražavajući izvozni učinak

Izvozne aktivnosti somborskih privrednih subjekata daleko su ispod pokrajinskog i republičkog proseka.

Foto 36870 Podaci Republički zavod za statistiku, koje je obradio BIRN, pokazuju da je u 2018. godine izvoz u Somboru i naseljenim mestima bio tek nešto iznad 122 miliona evra. Poređenja radi opština Odžaci koja ima tri puta manje stanovnika zabeležila je svega 11 miliona evra slabiji učinak. Vrednosti dobijaju na značaja tek kada se uporede izvozni rezultati i populacija stanovništa. Odžačka opština je ostvarila daleko najbolji skor u Zapadno Bačkom okrugu, a premašili su čak i prosek na nivou Srbije. Odžački izvoz po glavi stanovnika je iznad četiri hiljade evra. Sledi apatinski sa blizu dve hiljade, dok su somborski i kulski jedva premašili 1.500 evra po stanovniku.
Posebno poražavajuće deluje poređenje proseka grada Sombora sa centrima vojvođanskih okruga. Somborski izvoz od 1.541 evra po stanovniku daleko je iza, u pokrajinskim okvirima „nešto slabijih” Pančeva (2.808), Sremske Mitrovice (3.366), Zrenjanina (3.377) i Subotice (4.065). Trosktruko jači prosek imaju Novi Sad (4.559) i Kikinda (4.601). Inače, izvozni učinak novosadskih preduzeća iznosio je 1,6 milijardi evra, subotičkih oko 550 miliona, dok je iz Kikinde, koja ima za trećinu manje stanovnika od Sombora, u 2018. godini izvezeno dvostruko više robe vrednosti veće od 250 miliona evra.
Pećinci su najuspešnija vojvođanska samouprava. Tamošnji izvozni prosek, po stanovniku, iznosi 12.631 evro. Petocifrena je još opština Inđija sa 10.068 evra. Upečatljivi su i proseci u Bačkoj Palanci, Senti, Staroj Pazovi i Bečeju.
savamajstor @ Čet, 21.11.2019. 10:00
apatin birn izvoz kula odžaci privreda republički zavod za statistiku sombor zapadno bački okrug
• Javna nabavka za projekat regionalne deponije

O izgradnji regionalne deponije u Somboru se govori već duži niz godina, a pre nekoliko dana Gradska uprava je objavila javnu nabavku za izradu projektne dokumentacije za takav objekat, koji bi smanjio količinu otpada odloženog na deponiju, a stvorili bi se i uslovi za efikasnije razdvajanje otpda.

Foto 36864 Ukratko rečeno, Grad Sombor je raspisao javnu nabavku za izradu projektno - tehničke dokumentacije za regionalni centar za upravljanje otpadom, koji bi bio izgrađen na zemljištu deponije u Rančevu, gde se odlaže otpad iz zapadne Bačke. Projekat treba da bude u skladu sa direktivama, odnosno propisima koji važe u Evropskoj uniji. Projekat predviđa izradu prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom, izveštaja o analizi troškova i koristi, studije o proceni uticaja na životnu sredinu, studije opravdanosti sa idejnim projektom, te projekta za građevinsku dozvolu.
U regionalnom centru za upravljanje otpadom, koji bi trebalo da bude izgrađen uz već postojeću deponiju u Rančevu, odlagao bi se otpad iz opština Kula, Apatin, Odžaci i Bač, koje zajedno imaju preko 200.000 stanovnika. Centar za upravljanje otpadom obuhvata primarnu selekciju, odnosno selekciju otpada od strane građana, sekundarnu selekciju, biosušenje, kompostiranje, mehaničku rafinaciju gorive komponente otpada i deponovanjebiološki neutralizovanog otpada.
U kompleksu Centra prostorno je predviđena mogućnost izgradnje kogeneracijske energane za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi goriva dobijenog iz mešovitog komunalnog otpada.
Projektni zadatak je detaljno opisan u tekstu javne nabavke, koji može da se preuzme sa zvaničnog gradskog sajta u sekciji Javne nabavke.
Sudeći po informacijama do kojih je SOinfo.org došao letos, javna nabavka za projekat regionalnog centra za upravljanje otpadom nije izašla iz gradske „kuhinje”. Izrada projekta je najverovatnije nametnuta iz republičkih organa vlasti, a sama realizacija nije moguća bez saglasnosti, odobrenja i dozvola koje izdaju republičke institucije i organi. Grad Sombor je u prethodnom periodu razmatrao mogućnost javno-privatnog partnerstva u izgradnji postrojenja za preradu otpada, ali do današnjeg dana o tome nije doneta nikakva odluka, odnosno, ako i jeste, ona nije javno predstavljena. Za sada ostaje da se vidi kakav će biti ishod javne nabavke i šta će sa tim projektom lokalna samouprava uraditi u budućnosti. Lokalnoj samoupravi je polovinom juna tekuće godine iz Zelenog fonda Srbije opredeljeno 40,56 miliona dinara ili nešto više od 343.000 evra projekat „Uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom”.
triletrip @ Sre, 20.11.2019. 11:00
deponija rančevo društvo javna nabavka lokalna samouprava regionalni centar za upravljanje otpadom sombor zapadno bački okrug zeleni fond srbije
>>
1234
. . .
13