Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Bez reakcije na zahteve građana

Iako su pre više meseci dostavili peticiju sa potpisima deset odsto stanovnika za sazivanje Zbora građana u Stanišiću, inicijatori su i dalje bez odgovora nadležnih.

Foto 29332Foto 11546Mirko Samardžić, jedan od članova grupe koja je pokrenula postupak za sazivanje Zbora građana, rekao je za SOinfo.org da je mnogo problema koji tište stanovnike Stanišića. Po njegovim rečima nezadovoljstvo tinja još od 2016. godine i sastanka sa gradskim većnikom Miroslavom Kovačićem. Tri godine kasnije nema odgovora. Početkom maja su o svemu izvestili i gradonačelnicu Dušanku Golubović, prilikom njenog gostovanja u Stanišiću u okviru akcije „Otvorena vrata”. - Od gradonačelnicine posete prošlo je više od dva meseca i mi još uvek čekamo da dobijamo bilo kakvu informaciju. Zašto su odneti naši vodomeri, zašto groblja nisu uredna kao što su bila kad su ljudi iz sela brinuli o njima, zašto nam JKP Prostor naplaćuje spomenike 1.200 evra, ako je to nekad kod privatnika koštalo 750 evra - upitao je Samardžić. Naglašava da je sve kulminaralo ugradnjom novih vodomera, koji, kako tvrdi na osnovu merenja samih građani, potrošnju podižu za gotovo 30 odsto u odnosu na stvarnu. - Tražili smo da se novi vodomeri odnesu na baždaranje, međutim, od JKP Vodokanal smo dobili obrazloženje, da moramo platiti devet hiljada dinara za baždarenje sata koji košta 25 evra. Pa gde je tu logika - preneo je član inicijativnog odbora. Ispričao je da danas cena kubika vode (75 dinara) ili tri puta skuplja u odnosu na period dok je mesna zajednica upravljala vodovodom, da se kvalitet nije menjao i da se koristi kompletna infrastruktura starog vodovoda.
Stanovnici Stanišića su peticijom obuhvatili 15 lokalnih problema, među kojima se našlo i pitanje izdavanja državnog zemljišta u zakup. - Tražimo da nam se vrati novac koji nam pripada. Lokalna samouprava izdaje oko 2.000 hektara zemlje u stanišićkom ataru od čega prihoduju, po našem proračunu, oko 400.000 evra. I pored toga što se radi o strogo namenskim sredstvima, grad Sombor u Stanišić nije vratio ni dinar od zakupa zemljišta - ispričao je Samardžić. On ukazuje i na problem koji ima lokalno vatrogasno društvo, te podseća da je ovo prva godina u kojoj nisu organizovali dežurstva tokom žetve. Mirko Samardžić je preneo i da je tokom majske posete gradonačelnice u Stanišiću, inicijativni odbor insistirao da tokom njihovog izlaganja bude prisutna i i predsednika Saveta MZ Stanišić, Vesna Đurić. - Ništa nije osporila. Ćutke je saslušala sve što smo preneli nadležnima. Međutim i pored svega što smo izneli ona do danas nije pokušala da reši ni jedan problem i uporno odbija da sazove Zbor građana Stanišića - ukazao je Samardžić.
Predsednica stanišićkog Saveta je SOinfo.org portalu odgovorila da ne zna da inicijativni odbor nije, ni posle dva meseca, dobio odgovore gradonačelnice te da je neko morao upoznati sa tim. Smatra da je taj razgovor dobro prošao i da pokretači peticije sa stanka nisu izašli nezadovoljni. Po njenim rečima, Savet je uz svoje građane, ne kose im se stavovi, ali da nema mogućnost da sazove Zbor građana.
Predsednicu Saveta MZ Stanišić demantuje Statut grada Sombora. Kako se navodi u članu 96 Zbor građana može sazvati gradonačelnica, Skupština grada, ovlašćeni predstavnik mesne zajednice, 50 građana sa prebivalište na određenom području i jedna četvrti odbornika Skupštine grada. Gradska uprava je dužna da pruži pomoć u sazivanju i organizovanju Zbora građana. Takođe, Statut grada Sombora obavezuje nadležne organe da u roku od 30 dana od podnošenja peticije obaveste podnosioca o svom stavu povodom zahteva, odnosno predloga sadržanih u peticiji. Stanovnici Stanišića se s pravom pitaju, zašto u njihovom slučaju lokalna samouprava krši Zakon i ne dozvoljava im da budu informisani o suštinskim pitanjima.
savamajstor @ Pon, 22.07.2019. 07:30
dobrovoljno vatrogasno društvo stanišić dušanka golubović gradonačelnica groblje inicijativa jkp prostor jkp vodokanal mirko samardžić mz stanišić otvorena vrata peticija sela sombor statut grada sombora vesna đurić vodovod zakup zemljišta zbor građana
• Još dva dana za prijave

Grad Sombor je raspisao oglas za prikupljanje pismenih ponuda za davanje u zakup gradskog građevinskog zemljišta koje se koristi kao poljoprivredno zemljište.

Foto 5039Kako je navedeno u oglasu, ponuđeno je 37 parcela u pet katastarskih opština, i to: Sombor 1 i 2, Doroslovo, Rastina i Gakovo. Površine parcela kreću se od 94 kvadrata do gotovo deset hektara. Različite su i početne cene po parcelama, pa je tako određeno da početna cena jednogodišnjeg zakupa parcele u KO Sombor 2, od 6,3 hektara, bude gotovo 1.300 evra, dok je za najmanju, početna cena zakupa na godinu dana, 1,72 evra.
Nadležni su objavili da rok za podnošenje ponuda ističe 14. februara u 15 časova, da će javno otvaranje pismenih ponuda biti organizovano četiri dana kasnije (18.2.2019.) u županijskoj kancelariji 55 sa početkom u devet časova. Ugovori sa izabranim zakupcima zemljišta zaključiće se na period do 31. oktobra tekuće godina. Kako je navedeno u oglasu, ukoliko se neka od ponuđenih parcela ne izlicitira, na predlog Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, može se dati u zakup neposrednom pogodbom. Oglas se može preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Uto, 12.02.2019. 05:54
doroslovo gakovo građevinsko zemljište katastarske opštine odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine oglas poljoprivreda rastina sela sombor sombor 1 sombor 2 zakup zemljišta
• Kraj oktobra - rok za zakupce i prijavu prava prečeg

Prema Programu zaštite uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Sombora za 2017. godinu, ugovoreni rok zakupa zakupcima ističe 31. oktobra. Istovremeno ističe i rok za prijavu prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Foto 5039- Zakupci imaju obavezu da do navedenog roka skinu useve sa državnog poljoprivrednog zemljišta čiji su bili korisnici u agroekonomskoj 2017/2018. godini, odnosno, kako se navodi u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu da ga vrate nadležnom Ministarstvu - kako bi se zemljište na korišćenje ustupilo zakupcima za 2018/2019. godinu - objavljeno je na sajtu grada. Kako se navodi, prema Zakonu, državno poljoprivredno zemljište izdaje se u zakup za jednu agroekonomsku godinu i zakupcima koji su potpisali ugovore za 2018/2019. agroekonomsku godinu, zakup teče od 01. novembra 2018. godine. Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine sačinilo je obaveštenje o obavezama zakupaca državnog poljoprivrednog zemljišta koje će proslediti svim gradskim i seoskim mesnim zajednicama.
Nadležno odeljenje je u obaveštenju navelo da se u slučaju postojanja pravosnažnog rešenja o restituciji, državno zemljište vraća u posed novog vlasnika, ali samo u slučajevima da za to zemljište nije potpisan ugovor o zakupu ili je istekao rok zakupa.
Poslednjeg dana oktobra, ističe i rok za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Sombora. Poziv se odnosi na vlasnike poljoprivredne infrastrukture na zakupljenoj zemlji, odnosno stočare. Potrebne informacije mogu se dobiti na gradskom sajtu, putem telefona: 025/468-106 ili 468-163, odnosno županijskoj kancelariji 55. 

savamajstor @ Sre, 03.10.2018. 09:00
državno poljoprivredno zemljište mesne zajednice odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine poljoprivreda pravo prečeg restitucija sela sombor stočarstvo zakon o poljoprivrednom zemljištu zakup zemljišta
• Poljoprivrednici znaju i mogu, pravila i podrška izostaju (1)

Poslednja epizoda Somborskog javnog foruma, posvećena poljo/privredi, donela je izuzetno konstruktivnu diskusiju u kojoj su, pomalo neočekivano, u prvi plan stigli problemi u poljoprivredi. Tribini su prisustvovali ozbiljni poljoprivredni proizvođači iz Sombora i okoline, dokazujući da su spremni da razgovaraju i predlažu kako bi svi zajedno došli do najboljih rešenja za probleme, proisteklih pre svega iz zakupa državne zemlje.

Foto 17159Foto 17156 Poljoprivrednici su „iskoristili” forum da nadležnima ukažu na nedovoljno razvijene sisteme kontrole zakupaca državne zemlje. Podsetili su da se za zakup hektara oranice u Srbiji izdvaja čak i 20 puta više nego u Mađarskoj, Rumuniji, kao i da je samo kod nas moguće da zakup traje jednu sezonu. Oni ističu da je zbog svih tih nesigurnosti nemoguće bilo šta ozbiljnije planirati, pa čak i kada se to odnosi na izbor kulture, te da nema govora o pokretanju nekog prerađivačkog projekta. Poljoprivrednici su ukazali da je sadašnji način dodele zemlje stočarima poguban za uzgajivače i da je neshvatljivo da neko sa Bukovca mora da zakupi zemlju u Aleksa Šantiću, kako bi mogao opslužiti „stado”. Kao jedan od najvećih problema „somborski paori” naveli su neravnopravan položaj u odnosu na preduzeća iz Gakova i Šantića, koja bez ikakve nadoknade obrađuju hiljade hektara oranica i da se za ta preduzeća stalno vežu neke napravilnosti u poslovanju. Svi učesnici sinoćne 12. tribine Somborskog javnog foruma složili su se da je poljoprivreda izuzetno potcenjena, bez obzira što iz godine u godinu popravlja spoljnotrgovinski bilans Srbije. Po rečima Saše Bošnjaka, šteta je što još 2005. godine nismo usvojili lokalnu Strategiju razvoja poljoprivrede.
Vladislav Kronić, načelnik Odeljenja za privredu, odgovorio je poljoprivrednicima da se država nekad ponaša kao majka, ali najčešće kao maćeha i da je, kada su u pitanju Šantić i Gakovo, upravo Vlada Srbije donela odluku da se preduzećima u restruktuiranju da zemlja bez licitacije. On je najavio dolazak predstavnika Ministarstva finansija na sastanak u Sombor, kako bi se pravovremeno počelo sa rešavanjem statusa ovih firmi, jer restruktuiranje mora biti završeno do kraja tekuće godine. Kronićev saradnik, Slobodan Kosanović je naveo da je izuzetno teško doći do savršenog modela za zakup državne zemlje, kao i da je ove godine bilo nemoguće pronaći adekvatne površine zemlje, koja se dodeljuje za stočarsku proizvodnju. Kosanović je predočio da se na našoj teritoriji izdaje oko 25.000 hekatara zemlje. U sklopu priče o poljoprivredi predsednica Regionalne privredne komore Sombor, Tatjana Maglić, otkrila je da će narednih dana proizvođačima somborskog sira biti dodeljen sertifikat za geografsko poreklo. Predsednica komore je u nekoliko navrata tokom Foruma ponovila da je neophodno zasukati rukave, bez obzira na kom polju želimo da radimo. Ona je ponovila da na području delovanja Komore ima čak 14 preduzeća u restruktuiranju i da će njihova sudbina zavisiti od toga šta uradimo u toku ove godine. Tatjana Maglić je ponovila da se moramo nuditi i da svoje mesto možemo pronaći u nekim nekovencionalnim oblastima. - Mora se prestati i sa diskriminatorskim odnosom prema domaćim investitorima - navela je predsednica RPK Sombor.
Vladislav Kronić je na Forumu izneo podatak da grad u Industrijskoj zoni poseduje polovinu od 500 planiranih hektara. On je predočio da se u lokalnoj samoupravi vodi računa o ozbiljnosti zainteresovanih investitora i da je filozofija vlasti da se mora svima pomoći i da ne sme biti više radnika koji protestuju pred Županijom. Trenutno na teritoriji Sombora ima nešto manje od 20 hiljada zaposlenih i situacija je stabilna - naglasio je Kronić, podsećajući da su pet preduzeća (u restruktuiranju) pod posebnom lupom lokalne samouprave. Problem Borelija kroz sukcesiju može rešiti samo država, izlaz za Severtrans se vidi u prodaji, dok je, kako kaže Kronić, već izvesno da će se za Zastavu specijalni automobili pronaći investitor. - Za poljoprivredna preduzeća Aleksa Šantić i Graničar Gakovo neophodno je izabrati pravi model kako bi bili sačuvani - naveo je Vladislav Kronić.
Zbog toka diskusije, najmanje prostora za priču na Somborskom javnom forumu imala je Svjetlana Nešić iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona je ovom prilikom najavila skori početak programa za zapošljavanje, koji u partnerstvu organizuju NSZ, lokalna samouprava, pokrajina i republika. Po njenim rečima uslovi će biti gotovo nepromenjeni. Prethodne godine broj nezaposlenih je stagnirao i krajem februara je na evidenciji službe u Somboru, bilo 7.831 prijavljenih osoba bez posla. Taj broj se na teritoriji okruga kreće oko 22,5 hiljade. Učesnici Somborskog javnog foruma su istakli da je obrazovni sistem neusklađen sa potrebama pa zato sada imamo kritičan nedostatak bravara, strugara, glodača, mehaničara, električara... Problem zadaje i što se delatnosti pojedinih javnih agencija bespotrebno preklapaju da oblastima delovanja lokalnih samouprava i privrednih komora. Najveći problem ipak prouzrokuje i dalje ogromna javna potrošnja, koja guši izuzetno opterećen realni sektor. Audio snimak sa poslednje tribine Somborskog javnog foruma biće postavljen najkasnije do kraja dana.
savamajstor @ Uto, 12.03.2013. 05:06
ad graničar aleksa šantić dp boreli društvo gakovo nacionalna služba za zapošljavanje nezaposleni odeljenje za privredu poljoprivreda privreda regionalna privredna komora sombor sela severtrans slobodan kosanović snježana nešić sombor somborski javni forum vladislav kronić zakup zemljišta zastava specijalni automobili