Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Jevrejski dečak u međuratnom Somboru i Zagrebu

Semper idem (na latinskom: Uvek isto) u originalu čini niz kraćih zapisa-sećanja, koje autor Đorđe Lebović (Sombor, 1928 - Beograd, 2004) za života nije pretočio u celovitu naraciju.

Foto 27567Trudom i samopregorom književnikove porodice dobili smo delo romaneskne strukture i bogatog, slojevitog sadržaja. Ova autobiografska proza se može čitati i razumeti kao literarna inačica istoriografskog klasika Decades of Crisis (Dekade krize) mađarsko-američkog istoričara Ivana Berenda (Ivan Berend). Autorovo kazivanje ublažava oskudicu u saznanjima o međuratnom periodu grada Sombora na više dragocenih načina; možda je ipak najvažnije svedočanstvo o svakodnevnici jevrejske zajednice, koja je brojala više od 1.100 žitelja. Deo tog jevrejskog mikrokosmosa Ravangrada su, pre svega, mama Tereza, deda Adolf, baka Helena, tetka Paulina, tragični ujak Rudolf, zamenska baka Laura, dedina kuća sa velikim vrtom na Apatinskom putu. Takav porodični ambijent, u kombinaciji sa brojnom židovskom zajednicom, bio je logično obogaćen trojezičnošću (srpski/hrvatski, mađarski, nemački/švapski), koja danas gotovo da ne postoji. Okolnosti odrastanja uz jednog roditelja (prvo sa majkom u Zagrebu, a potom u očevoj drugoj porodici u Somboru), nesumnjivo su predstavljale neiskazanu muku našega junaka; zbog toga, samoća je postala prirodno stanje njegovog duha. Upravo ovde otkrivamo paralele sa opusom Danila Kiša i knjigom Rani jadi. Takođe, vredi se podsetiti na značaj jevrejskog literarnog trolista Vojvodine (Lebović – Kiš – Tišma), koji zaslužuje trajnu pažnju čitalaca i istoričara književnosti. 
Knjiga veoma verodostojno svedoči o vezama Sombora i Zagreba, koje danas deluju kao fragmenti apokrifa. I u ovom slučaju, dokazuje se nadmoć zaborava u odnosu na iskustvo i sećanje pojedinca. Vredi izdvojiti književnu minijaturu, grupni portret purgerskog Zagreba, okupljenog oko trpezarijskog stola u pansionu majke glavnog junaka, gospodje Tereze: profesor maternjeg jezika, trgovac ala groso, advokat-krivičar, glumac, lekar, studenti iz boljih kuća, diplomata iz Budimpešte, profesor hirurgije Grinvald iz Beča, pukovnik kraljevske jugoslovenske vojske, živopisna gospodja Velinka... Ostvarenje dečakovih čestih vizija o nadolazećem Zlu koje se nadvija nad njegovom familijom je jezivo, ritualno ubistvo tetke Pauline u njenom zagrebačkom stanu na Jelačić placu u aprilu 1941. godine od strane ustaških koljača. To je jedno od najpotresnijih literarnih svedočanstava o stradalništvu naših Jevreja; kao filmski pandan, nameću se scene bestijalnog masakra u autobusu iz Zafranovićeve Okupacije u 26 slika. Životna staza je našega junaka u dobu od šesnaest godina odvela u Pakao Aušvica. Iz njega se čudesno izbavio sredinom 1945. godine, a po povratku u rodni grad spoznaje da je u Holokaustu izgubio četrdeset rođaka: majku, oca, dedu, tetke, ujaka...
Prija, ali i ohrabruje saznanje da se u somborskoj Gradskoj biblioteci stvorila lista čekanja na „Semper idem”, iako među čitalaštvom kruži čak 12 primeraka. Dirljivo i sasvim iskreno deluju i pohvale sa dušom Zeničanke Hane Kazazović na blogu Cyber Bosanka. Sasvim u skladu sa ličnim i porodičnim tragičnim iskustvom, Đorđe Lebović se iskazao tokom devedesetih godina kao protagonista antiratnog okupljanja mislećih i moralnih ličnosti unutar Beogradskog kruga, Druge Srbije i lista „Republika”. Prema rečima Dragana Klaića, teatrologa iz Novog Sada „...posle još jednog raspada Jugoslavije u nacionalističkom besnilu i nasilju i kratkog boravka u Izraelu, on je svoj stvarni Heimat pronašao u sećanjima na sopstveno detinjstvo”.
Izvor: Gojko Mišković - Ha-Kol, glasilo Jevrejske zajednice Hrvatske | savamajstor @ Uto, 27.02.2018. 03:31
aušvic beogradski krug dragan klaić druga srbija đorđe lebović glasilo jevrejske zajednice hrvatske gradska biblioteka karlo bijelicki ha-kol jevrejska zajednica kultura list republika sombor zagreb
• Kolekcija priča o sudbinama seljaka

Održana je somborska promocija knjige „Ugljik na suncu” autora Ivana Vidaka.

Foto 31720 - Izvanredno koncipirana zbirka, s puno groteske, crnog humora i dijalekatskih kalambura na tragu jednog Đure Đukanova. Vidak, kao da pravi špricer, gemišt ili hosszúlépés, osam karikaturalno-realističnih priča seče fantastičnim dramoletima u kojima traži odgovor na pitanje zašto je Stevica Čatalinac odlučio da postane svinjče. Nije lako razgraničiti životinjsko u ljudima od ljudskog u životinjama čitajući upečatljive slike ubijanja besnog kera, klanja debele krmače ili pecanja babuški - napisao je u predgovoru knjige Srđan V. Tešin. On dodaje da „ima nečeg izvorno animalnog i divljeg što izbija iz života ovih pijanih, poluludih i teških Panonaca”. - „Ugljik na suncu” je kolekcija priča o sudbinama seljaka, samo naoko običnim, a kojima, zapravo, nikakav doktor ni popa ne mogu pomoći da se oslobode životnih i ljubavnih neuspeha i razočaranja, zbog čega se utapaju u alkoholu i čine nezamislive stvari - piše u predgovoru. 
Promocija Vidakove prve knjige održana je prethodne subote u sali Mesne zajednice Crvenka. Pored autora, o knjizi su razgovarali Dragan Babić i Tamara B. Krstić, književni kritičari, kao i Boris Golub iz UG Psihozon, koji potpisuje organizaciju ovog skupa. Ivan Vidak rođen je u Somboru 1981. godine. Posle školovanja u Gimnaziji Veljko Petrović u Somboru, diplomirao je dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu, gde živi i radi.
savamajstor @ Čet, 10.08.2017. 03:04
akademija dramske umjetnosti boris golub dragan babić gimnazija veljko petrović ivan vidak kultura sombor srđan v. tešin tamara b. krstić ugljik na suncu zagreb
• Pozorište na kraju letnje turneje

Narodno pozorište Sombor je nakon okončanja sezone na matičnoj sceni početak leta proveo na turneji po regionu.

Foto 27430Serija gostovanja počela je izvođenjem „Čarobnjaka” na otvaranju „Letnjih noći” Teatra „EXIT” u Zagrebu. Usledilo je gostovanje na Festivalu Teatar u tvrđavi u Smederevu, gde je koprodukcionu predstavu „Julije Cezar” videlo više od hiljadu ljudi, a mnogi su ostali i ispred kapija tvrđave. Odlično primljena predstava odnela je i nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, koja je pripala Sergeju Trifunoviću.
U Crnoj Gori, na 30. festivalu „Grad teatar Budva”, somborsko pozorište učestvovalo je sa dve predstave. „Julije Cezar” je izveden 14. i 15. jula, a „Gogoland” će biti odigran u petak, 22. jula. U susedstvu je i predstava „Doktor Nušić”, koja se 19. jula igra na 29. Barskom ljetopisu, a sutradan, 20. jula na 11. Mediteranskom teatarskom festivalu „Purgatorije” u Tivtu.
triletrip @ Pon, 18.07.2016. 00:58
budva čarobnjak doktor nušić festival gogoland grad teatar julije cezar kultura mediteranski teatarski festival purgatorije nagrada narodno pozorište sombor sergej trifunović smederevo sombor teatar exit teatar u tvrđavi tivad zagreb
• Brkovi u Somboru

Međunarodni muzički festival „Introfest” biće održan u subotu, 2. jula u „Kabareu”.

Foto 28264 Festival se organizuje po prvi put, a programom je predviđen nastup tri benda. Zvezde večeri su svakako zagrebački Brkovi, a pored njih će nastupiti domaće snage: Neozbiljni pesimisti i Project Ramones.
Ulaznice za Introfest mogu da se kupe po ceni od 399 dinara u „Kafani u sokaku” i „Godo Pubu”. Početak prvog koncerta zakazan je za 21 sat.
triletrip @ Uto, 28.06.2016. 23:40
brkovi festival introfest kabare koncert neozbiljni pesimisti project ramones sombor zabava zagreb
• Somborski neretvanski lađari atrakcija u Zagrebu

„Salašari somborski”, veslačka ekipa HKUD „Vladimir Nazor” učestvovala je na lađarskoj trci Grada Zagreba koja je na Jarunu održana 28. maja.

Foto 27965Takmičilo se 14 lađarskih posada sa tradicionalnog neretvanskog maratona. Veslalo se na stazi dugoj 9,6 kilometara u neretvanskim lađama. Trka je održana povodom obeležavanja Dana grada Zagreba.
Za veslačku ekipu „Nazora” gostovanje u Zagrebu bio je početak nove sezone. Pripreme na kanalima u okolini Sombora počele su pre dve nedelje. Kao i prethodnih godina, događaj sezone biće Maraton lađa na Neretvi, koji se održava početkom avgusta. Somborci su bili zapaženi na Jarunu, pa nisu izostali ni pozivi za gostovanja u drugim delovima Hrvatske, a zagrebački Večernji list objavio je i razgovor sa članom ekipe „Salašari somborski” Gašparom Matarićem, koji je objasnio zagrebačkom novinaru da su Somborci do nedavno trenirali u običnim čamcima.
- Jednostavno nismo imali lađu dosad, a razlika je u treningu golema. Nije isto veslate li u plastičnom čamcu od pet metara ili u pravoj drvenoj lađi od osam – objasnio je Gašpar Matarić novinaru Večernjeg lista, te dodao kako je biti lađar verovatno u top dva najteža sporta koji postoje. To je potvrdio i Filip Miler, koji je ove godine prvi put seo u lađu i prihvatio se vesla.
- Bilo je teško veslati, pogotovo jer se radi o jezeru. Najvažnije je izboriti se za poziciju odmah posle starta, to je najveći napor. Pred kraj trke počeli su da nas hvataju i grčevi. Na Neretvi se vesla 22 kilometra, ali mislim da će biti malo lakše, jer se ipak ide nizvodno - rekao je Filip Miler.
triletrip @ Uto, 31.05.2016. 23:36
društvo filip miler gašpar matarić hkud "vladimir nazor" jarun lađa maraton lađa na neretvi mostar neretva rekreacija sombor sport večernji list veslo zagreb
>>
1234