Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Sredinom februara viši nivo ugljen-monoksid

Vazduh u Somboru je, za poslednjih mesec dana, dva puta bio zagađen.

Foto 10825Monitoring kvaliteta vazduha koji se vrši na stanici lociranoj na prometnoj gradskoj rakrsnici, Venac Petra Bojovića - Ulica Arsenija Čarnojevića, je u februaru pokazivao uglavnom uobičajene nivoe ugljen-monoksida (CO). Po navodima, objedinjenog republičkog monitoring sistema, kvalitet vazduh u centru grada je dva puta bio ispod granice prihvatljivog, sa indeksom zagađenje. Maksimalna izmerena vrednost CO, od oko 6,8 mg/m3, upisana je 17. februara. To je za skoro 2 mg/m3 više od granične vrednosti za prihvatljiv kvalitet, međutim i dalje dovoljno daleko od zabrinjavajućeg - jakog zagađenja. Somborski indeks je u „crvenom” bio još 27. februara. Tada je koncentracija ugljen-monoksida bila na nivou od 5,62 mg/m3. Kvalitet, na prelazu iz prihvatljivog u zagađen, vrednosti od 4,5 do 4,7 mg/mzabeležen je još 15., 16. i 19. februara. „Loš vazduh” najčešće nas okružuje uveče, u periodu od 18 do 21 sat.
Vazduh u Somboru je, inače, uglavnom dobrog kvaliteta, a dešava se da nivo CO ne izlazi iz okvira indeksa odličan sa podrazumevanom vrednošću do 2,5 mg/m3. Tokom ove nedelje dnevni kvalitet vazduha je u najvećem delu bio dobar. Samo je juče u kasnim večernjim satima, ulazio u treću kategoriju - prihvatljivo.
savamajstor @ Čet, 14.03.2019. 09:00
društvo indeks kvalitet vazduha monitoring sombor ugljen monoksid ulica arsenija čarnojevića venac petra bojovića zagađenje
• Zagađenje Plazovića na sednici Štaba

Zasedao je Štab za vanredne situacije grada Sombora. Članovi su se uz obavezne planove i programe, ozbiljno bavili i zagađenjem vodotoka u Riđici, za koje još uvek nema valjanog izveštaja nadležnih inspekcija Srbije i Mađarske.

Foto 33159 Informacije o incidentu na Bačbokodskom kraku Plazovića preneli su Vladislav Milošev, direktor i Kristina Braun Luković, ispred VDP Zapadna Bačka. - Zagađenje je uočeno 12. januara 2018. godine, obaveštene su nadležne inspekcije, Agencija za zaštitu životne sredine i druge institucije u Srbiji koje su alarmirale nadležne institucije u Mađarskoj, sa zahtevom da se odgovori o kakvom je zagađenju reč i šta se preduzima da se otkloni. Nakon toga, nadležne institucije Srbije i Mađarske održale su 25. januara vanredni sastanak i obišle lokaciju na kojoj je zagađenje uočeno. Konstatovano je da se zagađivač nalazi na području Bačbokoda, da je zagađenje organskog porekla, te da mađarske inspekcijske službe redovno sankcionišu zagađivača, ali je situacija na Bačbokodskom kraku Plazovića nepromenjena - piše u izveštaju sa sednice Štaba za vanredne situacije, koji će se, na osnovu zaključka sa sednice, obratiti Ministarstvu poljoprivrede – Republičkoj direkciji za vode, sa zahtevom da se sa republičkog nivoa od nadležnih mađarskih institucija zatraži odgovor na pitanje zašto već mesec dana Plazovićem teče zagađena voda i šta se preduzima da se zagađenje otkloni. Rečeno je i da je voda na Bačbokodskom Plazoviću poslednji put uzrokovana 7. februara i da rezultati analize još nisu poznati. Srđan Merei, direktor Zavoda za javno zdravlje u Somboru izvestio je članove Štaba da je epidemiološka situacija na teritoriji grada pozitivna, nije zabeležen nijedan slučaj morbila, a i grip je u granicama ispod srednjeg nivoa.
Štab za vanredne situacije grada Sombora je na sednici razmotrio i usvojio izveštaj o radu za prethodnu, a potom i plan za tekuću godinu. Planom se predviđa da u narednom periodu budu pripremljen program mera i radova na smanjenju rizika od poplava, izrađena procena ugroženosti i Plan zaštite i spasavanja, ali i da sa štabovima za vanredne situacije opština koje pripadaju Bačkim vodotocima razmene iskustva o problemima, rizicima i opasnostima po stanovništvo, materijalna, kulturna dobra i životnu sredinu.
savamajstor @ Uto, 20.02.2018. 00:38
bačbokod bačbokodski krak bački vodotoci društvo ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode plan zaštite i spasavanja plazović program mera i radova na smanjenu rizika od poplava republika mađarska riđica sela sombor srđan merei štab za vanredne situacije uzorkovanje vode vladislav milošev zagađenje zavod za javno zdravlje
• Kafilerija - radovi slute na veliki ekološki problem (5)

Predstavnici građanske inicijative „Tužimo somborsku kafileriju” održali su u utorak konferenciju za medije, na kojoj su sumirali dosadašnje akcije za normalizaciju rada kafilerije, a izneli su i neka zabrinjavajuća saznanja o zagađenju životne sredine.

Foto 22980 Foto 22965Tibor Kiš je najpre predstavio dosadašnje akcije i njihove rezultate, poput održanog protesta, i naveo je da je do sada prikupljeno preko tri hiljade potpisa građana nezadovoljnih radom Proteinke i čestog širenja veoma neprijatnog mirisa po gradu, posebno na Novoj Selenči i Selenči. Danijel Mirkov je kazao da je građanska inicijativa prvobitno pokrenuta pre oko dva meseca zbog učestalog širenja neprijatnih mirisa, što u stvari traje već godinama, ali ne ovako intenzivno.
- Za nepuna dva meseca pribavili smo veliki broj informacija i dokaza da je u Somboru na pomolu ekološka katastrofa. Pribavili smo dokumentaciju, koja govori da je somborska kafilerija u nekoliko navrata za vreme obavljanja svoje delatnosti radila bez potrebnih dozvola. „Proteinka” je između 2010. i 2011. godine gotovo godinu dana radila bez dodeljenog veterinarskog kontrolnog broja - kazao je Danijel Mirkov i naveo još nekoliko propusta. On je kazao da su razlike u radu fabrike u Somboru i „Energozelene” u Inđiji očigledne, počevši od primene evropskih standarda, do postupka prerade konfiskata. Mirkov je pojasnio da jedino somborska „Proteinka” i fabrika u Inđiji imaju dozvolu za preradu opasnog otpada životinjskog porekla, konfiskata 1. i 2. kategorije.
- Poslednjih nekoliko dana dobili smo informacije potkrepljene fotografijama, koje su nepobitan dokaz da „Proteinka”, usled nemogućnosti da obradi sve preuzete količine konfiskata, ovaj otpad i staro koštano brašno zakopava u zemlju iza same fabrike, kao i na zemljište koje nije u njihovom posedu - kazao je Danijel Mirkov i dodao da kamion i bager koji se koriste nisu u vlasništvu „Proteinke”. On je kazao da je najverovatnije izneto oko 1.500 kubnih metara zemlje. Mirkov je objasnio da se sve to dešava na nekoliko desetina metara od naselja, njiva i obilaznice.
- Naglašavamo da je konfiskat 1. i 2. kategorije opasan otpad, kao i da je mesno koštano brašno, koje nastaje kao proizvod preradom konfiskata, zabranjeno za upotrebu još 2006. godine. Ukopavanjem konfiskata i mesnog koštanog brašna građani Sombora dovode se u direktnu opasnost zbog zagađenja podzemnih voda i zemljišta - rekao je Danijel Mirkov.
Članovi građanske inicijative javno su uputili pitanja „Proteinki”: koliko dugo se već vrši ukopavanje otpada u zemlju, koliko je otpada ukupno ukopano, da li se deo mesnog brašna stavlja u promet, na koji način se raspolaže sa novčanom dobiti koja se ostvaruje preuzimanjem konfiskata i izbegavanjem troškova obrade opasnog otpada bacanjem i ukopavanjem? Gradsku upravu upitali su koje će konkretne mere preuzeti kako bi zaštitila svoje građane, te kako i kada će izvršiti saniranje zamljišta radi sprečavanja ekološke katastrofe u Somboru? Građanska inicijativa dalje traži da se obustavi rad Proteinke, da se pozovu na odgovornost nadležni za poslovanje i zagađivanje životne sredine, da se zaustavi širenje ekološke katastrofe u povoju i utvrdi činjenično stanje. Članovi građanske inicijative zahtevaju i da Grad Sombor po službenoj dužnosti obavesti nadležne institucije i resorno ministarstvo, te zatraži da se reaguje po hitnom postupku. Među zahtevima je i da se za zaposlene u „Proteinki” obezbedi adekvatan socijalni program ili pronađu nova radna mesta, jer ova građanska inicijativa ne želi da bilo ko od zaposlenih oszane na ulici i nikako to neće dozvoliti.
triletrip @ Sre, 15.10.2014. 01:36
danijel mirkov društvo ekologija građanska inicijativa inđija kafilerija konfiskat mesno brašno proteinka smrad sombor tibor kiš tužimo somborsku kafileriju zagađenje životna sredina
• Zagađeno jezero Medura!

Žabokrečina je gotovo u potpunosti ugušila jezero i učinila ga manje biološkim vrednim - napisao je Dejan Đapić.

Do naglog bujanja algi došlo je usled velikog priliva organske materije, a to je verovatno posledica istakanja cisterni sa fekalnim otpadom. O ovom slučaju obaveštena je Komunalna policija, a slične situacije ponavljale su se i prethodnih godina jer većina somborskih sela nema rešenu fekalnu kanalizaciju, ali ni mogućnost uređenog pražnjenjenja septičkih jama - napisao je između ostalog Dejan Đapić, koji naglašava da će za potpuni oporavak Medure biti potrebno nekoliko godina.
Jezerce Medura prostire se istočno od Riđice na oko 8 hektara. Prosečna dubina je oko jednog metra i ne presušuje u toku leta. Spada u značajna staništa ptica, a po urađenim analizama blato iz Medure ima lekovito dejstvo. Doktor Emil Boroš, stručnjak iz Mađarske, potvrdio je da blato sadrži visok nivo mineralnih materija i da pomaže u lečenje pojedinih oboljenja. Uz Meduru na teritoriji Grada Sombora, severno od Kruševlja, postoje još Bela i Zečija bara, koja su po vrednosti minerala i kao stanište vrlo slična riđičkom jezeru. Ipak, ona u toku leta najčešće presušuju - objasnio je Đapić.  
savamajstor @ Pon, 18.07.2011. 11:30
bela bara jezero medura komunalna policija kruševlje riđica sela sombor zagađenje zečija bara
• Otrovni mulj u mađarskom Dunavu (4)

Otrovni mulj koji se izlio iz fabrike aluminijuma u severozapadnoj Mađarskoj pre nekoliko dana, danas prepodne se ulio u Dunav. Stanje kod nas uredno.

Oko milion kubnih metara mulja visoke bazne vrednosti koja izaziva opekotine izlilo se iz rezervoara fabrike aluminijuma u mađarskom mestu Ajka u blizini austrijske granice. Poginulo je četvoro ljudi. U reci Marcal potpuno je uništen živi svet, divlje životinje pretrpele su teške povrede, preko stotinu je uginulo.  Već u reci Raba, stanje je bolje, jer je voda razredila mulj, a u Dunavu za sada nisu primećeni nikakvi problemi. Na ušću Rabe, koja se uliva u Dunav u vodu se sipa biološka sirćetna kiselina i gips kako bi neutralisali hemijsko zagađenje. Baznost vode je još uvek iznad normalnih vrednosti od pH 7, ali se sada na ušću u Dunav kreće oko 9,5.
-
Situacija se prati iz minuta u minut. Pojačali smo monitoring na ulazu Dunava u Srbiji, a sarađujemo i sa mađarskim vlastima. Trenutno nema podataka da je Dunav zagađen, a ako do toga dođe obavestićemo javnost i nadležne institucije i preduzeti sve neophodne mere - izjavio je danas srpski ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić. Kod Bezdana je danas pH vrednost vode u Dunavu bila 8,1, što spada u drugu klasu kvaliteta vode, odnosno u granicama je uobičajenog stanja.
triletrip @ Čet, 07.10.2010. 15:57
ajk društvo dunav ekologija fabrika aluminijuma mađarska nesreća priroda reka marcal reka raba sombor vode zagađenje
>>
12