Povodom skorog zatvaranja ovog ciklusa IPA projekata prekogranične saradnje Mađarska - Srbija, u Županiji će u četvrtak, 29. marta od 11 sati, biti održan Info dan, namenjen prevashodno zainteresovanima za prijavljivanje projekata.

Danas se obeležava Svetski dan vlažnih staništa, a dan ranije Svetski fond za zaštitu životne sredine (WWF) lansirao je kampanju Čuvari reka, čiji je cilj zauzdavanje uništavanja Drave, Mure i Dunava.

Kampanja „Čuvari reka“ deo je projekta „Zaštita evropske linije života“, koju WWF i Euronatur sprovode u partnerstvu sa lokalnim nevladinim organizacijama iz Srbije: „Podunav” - Bački Monoštor, „Moj kanal” - Sombor, Prirodnjačko društvo „Stari Dunav” - Apatin i Ekološki pokret Odžaci; te iz Hrvatske: Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode, „Zeleni Osijek”, „Zeus”, Franjo Koščec, „Baobab”, Prirodoslovno društvo „Drava” i Dravska liga. Povodom početka kampanje, čuvari reka okupili su se juče u Zagrebu na Trgu bana Jelačića i simboličnom akcijom obeležili početak monitoringa Dunava, Drave i Mure. Čuvari reka, važno je naglasiti, ne traže na obalama samo nedostatke, već svoje vreme u čamcima koriste i za naučna istraživanja. Ovih dana, dok je trajalo Međunarodno zimsko prebrojavanje ptica močvarica, čuvari reka su doprineli ukupnom zbiru koji će biti poznat kroz nekoliko dana.

Ambrozija je jedna od najopasnijih biljaka koja izaziva alergiju. Njeno iskorenjivanje je vrlo teško, pa zahteva uključivanje građana i komunalnih službi.

U somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi danas je održano predavanje o ambroziji i njenom suzbijanju namenjeno poljoprivrednicima. Predavanje je deo projekta „Podrška životnoj srediini bez alergena” sufinansiranog od strane Evropske Unije u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. Partneri u projektu su Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodine, Grad Baja i Grad Sombor. Poljoprivrednici su danas upoznati sa uticajem ambrozije na životnu sredinu, useve, načinima suzbijanja. U uništavanje ove visoko alergene biljke trebalo bi da se uključe svi građani, a vrlo je važno da se ne dozvoli njen rast na uparloženim njivama, neizgrađenom građevinskom zemljištu, pored puteva, što su i njena najčešća staništa. Kroz ovaj projekat Grad Sombor će dobiti mehanizaciju za uništavanje ambrozije vrednu preko pedeset hiljada evra, sazanjemo u projektnom timu iz Sombora.

Sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine počela izgradnja reciklažnog centra u Somboru.

- Plan lokalne samouprave je da se nastavi na implementaciji plana upravljanja otpadom i da grad dobije unapređeni sistem i tako postane čistiji - izjavio je gradonačelnik Nemanja Delić prilikom otvaranja radova na izgradnji reciklažnog centra. U objektu koji treba da bude završen do 1. maja naredne godine odvajaće se otpad za reciklažu. Biće izgrađeni depoi za papir, staklo, PET ambalažu, akumulatore i baterije, gume i elektronski otpad. - Preko Fonda za zaštitu životne sredine ulažemo značajna sredstva u svim gradovima gde je to planirano u otvaranje reciklažnih centara. Srećan sam što sam danas u Somboru, jer pristup upravljanju otpadom u ovom regionu je pravi evropski, pa će ovde za nekoliko godina, izgradnjom regionalne deponije, postojati uređen sistem kao u najsavremenijim gradovima u Evropi - izjavio je prof. dr Miladin Avramov, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Vrednost radova je 45 miliona dinara, a finansira ih republički Fond za zaštitu životne sredine. Izvođači radova su Somborelektro, Somborputevi i Venac.

U Regionalnoj privrednoj komori održan je skup o biološkom prečišćavanju otpadnih voda. Najveći deo zagađene vode neprečišćen izlazi u prirodi, pokazuju podaci pokrajinskih organa. Sombor nije baš bio ažuran u konkurisanju za sredstva za uređenje vodosnabdevanja i rukovanje otpadnim vodama.

Najveći deo zagađenja voda u Vojvodini, čak osamdeset odsto dolazi iz prehrambene industrije. U pokrajini je registrovano 447 zagađivača, od kojih gotovo tri stotine uopšte ne prečišćava otpadnu vodu - kazala je u Regionalnoj privrednoj komori u Somboru Nada Lazić pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Najugroženiji vodotoci su oni koji nemaju moć samoprečišćavanja, poput kanala Vrbas - Bezdan, koji je i najzagađeniji vodotok u Evropi i niz drugih. Svim tim zagađenjima ugrožene su i podzemne vode iz kojih čitava Vojvodina crpi vodu za piće. Pored zagađenih kanala i reka veliki problem je i što samo 44 od 465 naselja ima neki vid kanalizacije. Ništa bolje nije ni kada se posmatraju uređaji za prečišćavanje otpadnih voda: ima ih 22, a radi svega polovina. Da bi se zaštita životne sredine dovela na pristojan nivo samo Vojvodini je potrebno basnoslovnih 10,6 milijardi evra do 2030. godine. Od te cifre 5,6 milijardi je potrebno za površinske vode, a 3,3 milijarde za otpadne vode. Jedan od velikih problema je i nedostatak stručnog kadra u javnim komunalnim preduzećima, jer su stručnjaci primani po partijskoj liniji, a ne po znanju. - Zabadnobački okrug nije se baš istakao u korišćenju sredstava za zaštitu životne sredine - izjavio je Veljko Komad, savetnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. On je naveo da je od 2003 do 2011. godine za radove na vodosnabdevanju podeljeno preko milijardu dinara. Iz našeg regiona najvredniji projekat, od 17 miliona dinara, dodeljen je Kupusini. Kula je tokom navedenih godina povukla 47 miliona, Odžaci 27, a Sombor svega 15 miliona dinara. Najčešći razlog zašto izostaju mesne zajednice jeste što nisu u dobrim odnosima sa lokalnom samoupravom - objasnio je Veljko Komad. Na skupu, kojem su prisustvovali predstavnici opština Zapadnobačkog okruga i privrednici, predstavljena je češka firma Ecofluid, koja ima rešenje za relativno jeftino, a ekološki korisno biološko prečišćavanje otpadnih voda.