Svetska akcija „Sat za našu planetu” biće održana 31. marta od 20:30, kada će na sat vremena biti ugašena svetla.

Šesti put u svetu i četvrti put u Srbiji biće priređena akcija „Sat za našu planetu” pod kapom WWF-a, Svetskog fonda za prirodu. Zamisao akcije začete u Sidneju je da se gašenjem osvetljenja na sat vremena obrati pažnja na značaj uštede i racionalnog korišćenja energije i opasnost od klimatskih promena. Ove godine je učešće najavilo čak šest hiljada gradova u svetu, ali akciji može da doprinese svako isključenjem svetala i električnih aparata.

Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine WWF organizuje potpisivanje onlajn peticije za spas Dunava, odnosno zaštićenog prirodnog područja Gornjeg Podunavlja i Kopačkog rita. Peticija će biti upućena hrvatskom Ministarstvu pomorstva, saobraćaja i infrastrukture.

WWF je digao glas protiv regulacije toka Dunava u područjima koja su zaštićena prirodna dobra, jer bi intervencije na obali reke ugrozile živi svet u Kopačkom ritu i Gornjem Podunavlju. Najavljeno je utvrđivanje obale, kao i produbljivanje korita Dunava eksploatacijom kamena i peska, što bi, prema predviđanjima WWF dovelo do isušivanja ritova, jedinih očuvanih močvarnih područja u Evropi, koja danas pružaju utočište mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Pored toga, plavno područje Dunava u Hrvatskoj i Srbiji je jedino prirodno mrestilište riba u Evropi. Izgradnjom utvrđene obale i eksploatacijom peska i šljunka izgubilo bi se srce budućeg UNESCO-vog prekograničnog rezervata biosfere Mura - Drava - Dunav, najbolje očuvane i najveće močvarne šume na celom toku Dunava. U opticaju su i druge pretnje, poput smanjenja nivoa podzemnih voda, što može imati uticaja na poljoprivredu, zbog remećenja prirodnog kretanja vode.

Danas se obeležava Svetski dan vlažnih staništa, a dan ranije Svetski fond za zaštitu životne sredine (WWF) lansirao je kampanju Čuvari reka, čiji je cilj zauzdavanje uništavanja Drave, Mure i Dunava.

Kampanja „Čuvari reka“ deo je projekta „Zaštita evropske linije života“, koju WWF i Euronatur sprovode u partnerstvu sa lokalnim nevladinim organizacijama iz Srbije: „Podunav” - Bački Monoštor, „Moj kanal” - Sombor, Prirodnjačko društvo „Stari Dunav” - Apatin i Ekološki pokret Odžaci; te iz Hrvatske: Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode, „Zeleni Osijek”, „Zeus”, Franjo Koščec, „Baobab”, Prirodoslovno društvo „Drava” i Dravska liga. Povodom početka kampanje, čuvari reka okupili su se juče u Zagrebu na Trgu bana Jelačića i simboličnom akcijom obeležili početak monitoringa Dunava, Drave i Mure. Čuvari reka, važno je naglasiti, ne traže na obalama samo nedostatke, već svoje vreme u čamcima koriste i za naučna istraživanja. Ovih dana, dok je trajalo Međunarodno zimsko prebrojavanje ptica močvarica, čuvari reka su doprineli ukupnom zbiru koji će biti poznat kroz nekoliko dana.

Na delu Dunava od mađarske granice do Bačke Palanke uspostavljena je mreža čuvara koji će osmatrati i beležiti aktivnosti koje narušavaju reku.

U Somboru je u ponedeljak, 10. oktobra održana radionica „Čuvamo reke” u sklopu projekta „Zaštita evropske linije života– uspostavljanje prekograničnog rezervata biosfere duž tokova Mure, Drave i Dunava”. Projekat koordinira WWF u partnerstvu sa EuroNatur i Hrvatskim društvom za zaštitu ptica i prirode u saradnji sa brojnim partnerima, a uz finansijsku podršku fondacije MAVA, kao i kompanije Asamer Holding. Radionicu su organizovali WWF, Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode i Udruženje građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora. Tokom radionice predstavljena je kampanja „Čuvamo reke“ (River Watch). Njen osnovni cilj je sprečavanje dalje destrukcije reka vodoprivrednim zahvatima za regulaciju toka i eksploatacijom šljunka i peska, kao i njihova restauracija, odnosno obnavljanje prirodnih staništa. Da bi se postigli ovi ciljevi, organizovana je mreža čuvara reke koji će ploviti Dunavom, od mađarske granice do Bačke Palanke po sektorima i proveravati stanje reke, sakupljati informacije, fotografisati aktivnosti koje narušavaju reku i prijavljivati ih nadležnim organizacijama i institucijama. Čuvari reke stižu iz Udruženja građana „Podunav” i „Moj kanal”, Prirodnjačkog društva Stari Dunav i Ekološkog pokreta Odžaci.

Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.