Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Predstavljen Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”

U Somboru je u petak, 14. jula, mesec dana nakon proglašenja, odnosno upisa rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” u UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere, održana promocija ovog drugog rezervata biosfere u Srbiji i prvog u Vojvodini - saopštila je Gradska uprava.

Foto 31515Foto 31517 U zdanju Županije, u skupštinskoj sali, okupili su se predstavnici opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora na čijem području se prostire RB „Bačko Podunavlje”, kao i predstavnici udruženja i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali i pojedinci čija je životna filozofija utemeljena na zdravoj prirodi, zdravoj životnoj sredini.
- Veoma je značajno što je rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” upisan u svetsku listu rezervata biosfere, pod zaštitom UNESCA. To je od velikog značaja, jer program „Čovek i priroda”, u okviru kojeg je proglašen rezervat biosfere, podrazumeva jednu sinergiju između čoveka i prirode, i podrazumeva uspostavljanje balansa kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. Otvara nam se i mogućnost da upoznamo i iskustva onih koji su u tome otišli korak dalje i da rezervat biosfere bude tačka oslonca kada su razvojne, ekonomske šanse u pitanju - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović i istakla da je za lokalnu samoupravu od velikog značaja saradnja sa udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine, ali i sa Ministarstvom zaštite životne sredine i pokrajinskim organima koji su i inicirali proglašenje područja „Bačkog Podunavlja” za rezervat biosfere.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kazao da se ovim skupom i rezervatom biosfere na simboličan način promoviše  kakva Srbija može da bude.
- Ovo je vrlo simboličan početak jedne druge filozofije, druge logike kakva Srbija može da bude. Takva Srbija je postojala i do sada, a čini mi se da samo nije viđena očima javnosti na ovaj eksplicitan način. Srbija je jedno od 40 najvrednijih područja na planeti kada je u pitanju biodiverzitet, i to bogatstvo mora da se sačuva. Ne može se prepustiti samo mogućnostima lokalne samouprave ili nevladinom sektoru, koji tako zdušno i sinhrono svih ovih godina pokušava da državu upozori i skrene pažnju na područja koja je potrebno zaštititi. Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima i zakonom pomagati staranje o ovom zaštićenom području, porazgovaraćemo sa ljudima i videti kako oni mogu da funkcionišu zajedno sa staraocima i upravljačima u ovom prelepom delu naše zemlje - kazao je ministar Goran Trivan i obećao da će Ministarstvo biti spremno da lokalnoj samoupravi pomogne u svakom segmentu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
Dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, je istakla da svako područje ne može biti rezervat biosfere.
- Postoje kriterijumi koje je UNESCO utvrdio, a jedan od osnovnih jeste da područje ima ekosisteme koji su značajni ne samo na našem, nacionalnom nivou, nego i na širem biogeografskom planu. Drugi princip je da se može izvršiti zonacija u skladu sa zonacijom rezervata biosfere i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Treći princip jeste da pored zaštićenih područja moramo imati područja koja služe za podršku i područja koja služe za razvoj, a to smo i postigli na 176.635 hektara na kojima se rezervat biosfere prostire - kazala je direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i dodala da su prednosti od proglašenja RB „Bačko Podunavlje” velike i za lokalno stanovništvo i biodiverzitet.
- Prednost za biodiverzitet je što će se omogućiti bolje očuvanje biološke raznovrsnosti, a lokalno stanovništvo će imati veću mogućnost razvoja i unapređenja održivog razvoja. Moći će da se povezuju sa lokalnim zajednicama iz drugih država sa rezervatima biosfere i na taj način sami sebi će stvoriti osnovu za bolju egzistenciju - navela je dr Panjković.
Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu –  WWF za Srbiju, istakla je da RB „Bačko Podunavlje” ne podrazumeva samo zaštitu prirode.
- Bačko Podunavlje je jedna divna razvojna mogućnost koja podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan razvoj između ljudi i prirode. To je zaštita prirode, za prirodu i ljude. Ovaj rezervat biosfere je deo svetske mreže koja podrazumeva sedamsto rezervata na svetu. Ovo za lokalno stanovništvo ne znači da će, automatski, odjednom sve biti dobro, ali znači jednu razvojnu šansu. Upravo program biosfera podrazumeva uključivanje lokalnih usluga, tradicionalnog načina korišćenja zemljišta, tradicionalnih proizvoda i ono što je danas jako važno, eko-turizam uz Dunav - kazala je Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji.
triletrip @ Pet, 14.07.2017. 23:47
apatin bač bačka palanka dr biljana panjković društvo dunav dušanka golubović duška dimović goran trivan gornje podunavlje grad sombor gradonačelnica ministar ministarstvo za zaštitu životne sredine odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode priroda rezervat biosfere sombor unesco wwf zaštita prirode
• Sat za planetu i u Somboru

Svetski fond za prirodu (WWF) i ove godine organizuje globalnu akciju Sat za našu planetu, koja će 25. marta biti priređena i u Somboru. Partnerske prijave primaju se do 20. marta.

Foto 18443U okviru akcije „Sat za našu planetu” pojedinci, organizacije, institucije, kompanije na sat vremena će na svojim objektima isključiti rasvetu sa ciljem da pošalju poruku da je nešto moguće preduzeti protiv klimatskih promena, a za dobrobit planete i nas koji na njoj živimo - navodi se u saopštenju Svetskog fonda za prirodu. Zainteresovani za učešće u akciji, odnosno za gašenje rasvete, ako žele, mogu da se prijave organizatorima putem onlajn formulara. Očekuju se prijave kako preduzeća, tako i obrazovnih ustanova, kako bi se mladima podigla svest o uzorcima i posledicama klimatskih promena. Akcija „Sat za našu planetu” realizovaće se u subotu, 25. marta od 20:30 do 21:30 časova.
Manifestacija je u Srbiji prvi put organizovana 2009. godine i svake godine je podržava sve veći broj gradova i opština. U prošlogodišnjoj akciji učestvovalo je 85 gradova i opština, a na globalnom nivou skoro 7.000 gradova iz 178 zemalja sveta.
triletrip @ Sre, 08.03.2017. 02:10
društvo sat za našu planetu sombor svetski fond za prirodu wwf zaštita životne sredine
• Vikend uz „Bodrog fest”

Dvanaesti po redu „Bodrog fest”, ove godine se održava 12. i 13. avgusta u Bačkom Monoštoru

Foto 28601 Foto 28599 Prvog dana festivala, biće organizovan „Bodroški kotlić”, takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, uz muziku „Bit benda”. Za titulu najboljeg paprikaša takmičiće se stotinjak majstora kotlića. 
Narednog dana, u subotu, 13. avgusta, manifestacija počinje u 10 časova sa predstavom za decu u izvođenju dramske grupe iz Stanišića, a nakon toga sledi izložba šokačke narodne nošnje od sredine XIX veka do danas, u crtežima i slikama Dušanke Dubajić, u saradnji sa Foto-kino klubom „Rada Krstić” iz Sombora. Biće priređena i izložba slika Stipana Kovača - Malanke. Sledi svečano otvaranje, parada fijakera, te kulturno-umetnički programi. U crkvi Svetog Petra i Pavla biće održan klasični muzički program sa nastupima horova i solista. Folklorne grupe kulturno-umetničkih društava predstaviće se na bini u centru sela, gde će u 20 sati biti održan koncert tamburaških sastava „Đuvegije” i „Zlatne žice Bodroga”. Za mlađu populaciju priprema se „Bodrog by night” na kojem će nastupiti United Noise, Dark Dizkobar, Bane, Zola, C Critz i Lewangz.
U centru sela će biti postavljeni štandovi sa domaćim i proizvodima starih zanata, kolačima, vinima, rakijom, a u svim lokalima služiće se tradicionalna monoštorska jela.
Na „Bodrog festu” prigodno će biti obeležena desetogodišnjica smrti Dejvida Ridera (David Reeder) iz Dunavsko-karpatskog programa WWF-a, koji je ostavio nemerljiv trag u razvoju eko-turizma Bačkog Monoštora.
Glavni organizator manifestacije je Mesna zajednica Bački Monoštor, u saradnji sa monoštorskim udruženjima građana i uz podršku Gradske uprave Grada Sombora.
milangagrčin @ Uto, 09.08.2016. 00:08
12. bodrog fest bački monoštor bit bend bodrog by night bodroški kotlić david reeder dramska grupa - stanišić društvo dušanka dubajić đuvegije izložba slika stipana kovača - malanke izložba šokačke narodne nošnje riblji paprikaš sela sombor wwf zabava zlatne žice bodroga
• Povratak bare Semenjača

Svetski fond za zaštitu prirode u saradnji sa JP Vojvodinašume, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i „Coca-Cola” sistema već nekoliko godina radi na obnovi vlažnih staništa u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”.

Foto 26272Foto 26265Na lokalitetu „Štrbac” u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” obnovljene su bare Semenjača i Šarkanj, kao veoma važna staništa ptica, ali i područje koje utiče na smanjenje opasnosti od poplava. Ta dva lokaliteta su se tokom godina iz bare pretvorila u šikaru sa bujnom vegetacijom, što je sprečavalo prolazak vode. Tokom obnove u potpunosti su uklonjenje invazivne vrste vgetacije primenom nekoliko metoda. Na lokalitetu Šarkanj biljke koje tu ne pripadaju uklanjaju se sa 11 hektara površine tako što se oko stabla i iznad korena vezuje sajla i traktorom čupa iz zemlje, nakon čega se odnosi iz zaštićenog područja. Te aktivnosti već pokazuju rezultate, jer je voda polako počela da se vraća, što najbolje pokazuje to da su novinari gazili po veoma nakvašenom zemljištu, a negde i kroz vodu. Pre nekoliko meseci okončana je obnova bare Semenjača, u koju se već vratila voda, a sa njom i život. Šumsko gazdinstvo „Sombor” posle obnove nastavlja permanentno održavanje i uklanjanje preostalih invazivnih vrsta, koje eventualno još mogu da se pojave.
- Šumsko gazdinstvo „Sombor” je u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF) imala je zajednički projekat na obnovi vlažnih staništa. Sadašnji segment projekta je nastavak naše dugogdišnje saradnje i mi smo u prethodne tri godine imali slične aktivnosti na prethodnom lokalitetu koja se zove bara Semenjača. Sada se taj posao radi na bari Šarkanj. Obnova vlažnih staništa nalazi se u desetogodišnjem planu JP „Vojvodinašume” - Šumsko gazdinstvo „Sombor”. Mi imamo situaciju da je u poslednjih 60 godina isgubljeno više od 60 vlažnih staništa na području Dunava, a ostala su jako ugrožena. Sada se promenio pristup prirodi iz konvencionalne konzervacije u neki aktivniji pristup, kada čovek pokušava da vrati stanje u neko prethodno ili da sadašnje poboljša - objasnila je Radmila Peurača-Šakić, samostalni stručni saradnik u Šumskom gazdinstvu „Sombor”.
„Gornje Podunavlje” je zaštićeno područje postalo 2001. godine, a WWF ima ambiciozan program da do 2020. godine obnovi i revitalizuje dva miliona hektara u slivu Dunava i zato se u ulozi saradnika na globalnom nivou nalazo kompanija „Coca-Cola”, objasnila je direktorica Svetskog fonda za zaštitu prirode Duška Dimović.
- Vlažna, plavna područja su nestala zato što su ljudi u proteklih 200 godina regulisali tok Dunava, jer je upravo ovde tok reke meandrirao. Korito je ispravljano da bi se dobilo više površina za poljoprivredu i da bi se unapredila navigacija. Mi smo u ukupnom toku Dunava izgubili 80 odsto staništa. Ta staništa su važna za mrest riba, prirodno prečišćavanje vode. Kroz ovaj projekat želimo da obnovimo lokalitet „Štrbac”, a do sada smo obnovili dve bare, od kojih su na jednoj još uvek u toku radovi. U području rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uspostavljamo prekograničnu saradnju, jer i u Hrvatskoj i Mađarskoj imamo ekološki značajno područje, što je u stvari zajedničko stanište - kazala je Duša Dimović. Ona je naglasila da je posle delte Dunava „Gornje Podunavlje” najznačajnije područje koje postoji na toku reke i planirano je da se obnovi što više vlažnih staništa. Duška Dimović je kazala da su aktivnosti u „Gornjem Podunavlju” u stvari pilot-projekat, koji WWF želi da primeni i u drugim zemljama u okviru Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”.
Srbija, a u okviru nje i Vojvodina, imaju mnogo planova za zaštitu prirodne sredine, ali se upravljači prirodnim dobrima suočavaju sa nepremostivim problemom nedostatka novca za njihovo sprovođenje, kazao je u Bačkom Monoštoru pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.
- Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, čime godišnje gubimo sedam milijardi dinara za zaštitu prirode. Pokrajinski sekretarijat je od 2006. godine do sada investirao 11 miliona dinara u zaštitu Gornjeg Podunavlja. Samo za lokalitet Štrbac, u okviru kojeg se nalaze i dve sada obnovljene bare, uložili smo dva miliona dinara. Naša sredstva su korištena isključivo za aktivne mere zaštite, revitalizaciju lokaliteta za koje je bilo neophodno da se vrate u pređašnje stanje i za izgradnju infrastrukture i promociju zaštićenog područja, da ljudi shvate značaj i važnost Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - rekao je pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.
- Svaki naš proizvod čini voda, pa razumemo i shvatamo da ne postoji održivo poslovanje naše kompanije i zajednice bez vode koja je bezbedna, dostupna i koju možemo da koristimo. „Coca-Cola” preduzima sve što može da prirodi vrati vodu koju koristi. Plan da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo je veoma ambiciozan i to nije lako postići. Drago mi je da je ovaj lokalitet u Srbiji pilot-projekat koji je poslužio kao osnova za najveći projekat „Coca-Cola fondacije” u Evropi. Već je u toku investija od 4,4 miliona dinara u šest zemalja na Dunavu, kako bi smo prirodi vratili vlažna staništa, koja pomažu i ljudima - kazala je Milica Stefanović, menadžer za komunikacije kompanije „Coca-Cola” u Srbiji.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 17:30
bara coca-cola dr slobodan puzović društvo dunav duška dimović milica stefanović pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine priroda radmila peurača-šakić rezervat biosfere mura-drava-dunav šarkanj semenjača sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac šumsko gazdinstvo sombor unesco vlažno stanište vojvodinašume wwf
• Za vikend stiže „Karavan za živi Dunav”

Svetski fond za prirodu (WWF) priređuje akciju za podizanje svesti građana o značaju očuvanja prirode u toku Dunava.

Foto 25567Foto 22031„Karavan za živi Dunav” ove godine kreće iz Novog Sada 6. avgusta, a tamošnja stanica će biti centralni plato gradskog kupališta „Štrand”. Posle Novog Sada karavan dolazi u Sombor 7. avgusta, gde će od 9 do 19 sati boraviti na Gradskom štrandu pored Velikog bačkog kanala. „Karavan za živi Dunav” završava se u Bačkom Monoštoru 8. avgusta u parku Dejvida Ridera u centru sela.
Cilj karavana je da građane upozna sa jednim od najvažnijih resursa na planeti - vodom. Pripremljene su mini-radionice i igre za najmlađe, ali i odrasle. Organizator „Karavana za živi Dunav” je WWF - Svetski fond za prirodu.
triletrip @ Pon, 03.08.2015. 23:57
bački monoštor ekologija karavan za živi dunav park dejvida ritera priroda reka sombor štrand svetski fond za prirodu wwf zaštita prirode.dunav
>>
1234
. . .
8