Zbog parenja jelena od petka će biti ograničeno kretanje u lovištima Šumskog gazdinstva Sombor.

Zbog postizanja neophodnog mira dok traje rika jelena u periodu od 25. avgusta do 25. septembra kretanje u lovištima biće ograničeno na vreme od 8 do 15 časova. Prvog septembra počinje i lovna sezona koja će trajati do 1. marta naredne godine. Vojvodinašume - Šumsko gazdinstvo Sombor uputilo je poziv građanima da u vreme lovne sezone pomognu u održavanju reda u lovištu, odnosno da se kretanje izletnika, ribolovaca i drugih van utvrđenih staza svede na minimum i tako spreče eventualne nezgode prilikom odstrela divljači. 

Specijalni rezervat „Gornje Podunavlje” treba da postane deo u svetu jedinstvenog zaštićenog prirodnog područja, rezervata biosfere „Mura - Drava - Duna” koji će se protezati kroz pet država: Sloveniju, Mađarsku, Austriju, Hrvatsku i Srbiju.

U Bačkom Monoštoru danas je održana radionica koja je razmatrala Gornje Podunavlje kao deo rezervata biosfere „Mura - Drava - Dunav”. Učesnike radionice pozdravio je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva Sombor Javnog preduzeća Vojvodinašume, koje upravlja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”. Deklaraciju o uspostavljanju tog rezervata pod zaštitom UNESCO-a 25. marta ove godine potpisali su ministri zaduženi za životnu sredinu Srbije, Mađarske i Slovenije, Oliver Dulić, Šandor Fazekaš i Roko Žarnić, Jasen Mesić, ministar kulture Hrvatske i Ginter Lajbel, generalni direktor u ministarstvu životne sredine Austrije. Kao dobar primer funkcionisanja prirodnog rezervata, od kojeg imaju i meštani na njegovoj teritoriji predstavljena je Bečka šuma. - Rezervat biosfere „Bečke šume” uspostavljen je 2005. godine i od tada je u mnogome doprineo održivom razvoju lokalne zajednice. Ljudi koji tamo žive spoznali su da život u skladu sa prirodom može da obezbedi dovoljno sredstava za život, bez narušavanja ravnoteže okoline - objasnio je Kristian Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”. - Prekogranični rezervat biosfere Mura - Drava - Dunav je jedinstven projekat u Evropi, jer prirodna celina poput ove u nastajanju ne postoji nigde. Cilj uspostavljanja ovog rezervata je da se očuva raznolikost živog sveta na evropskom prostoru, odnosno na tri velike reke i u pet država. Najpre bi se takav jedan prostor od 800.000 kvadratnih kilometara mogao uporediti sa Amazonom, pa mi u WWF rado nazivamo budući rezervat evropskim Amazonom. Osim klasične zaštitte prirode jako je važno da uključimo i lokalno stanovništvo i njihove tradicionalne delatnosti, kulturno nasleđe. Čeka nas dug posao, oko tri godine traje projekat uspostavljanja međunarodnog rezervata biosfere - izjavila je Duška Dimović iz Dunavsko - karpatskog programa WWF-a. Gornje Podunavlje, odnosno Monoštorski i Apatinski rit bogati su, pre svega, mnogim retkim i ugroženim vrstama ptica, pa bi narušavanje ovakvog staništa najverovatnije dovelo do njihovog izumiranja. - Najveće bogatsvo Gornjeg Podunavlja je njegova mozaičnost. Tu mogu da se nađu staništa retkih ptica, vlažne livade, šume. Greška je kada se misli da je svako pošumljavanje u ovakvoj okolini dobro. Pre nekoliko godina zasađeno je nekoliko stotina hektara američke topole, ali se to smatra poljoprivredom, jer su ta stabla predviđena za eksploataciju. Zato pažljivo treba voditi računa o tome koje vrste se sade u specijalnom rezervatu - objasnila je Biljana Panjković, direktor pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode. - Specijalni rezervat prirode nije etiketa koja se jednom nalepi i stoji zauvek. Takav status može i da se izgubi, ako se prirodnim područjem ne upravlja na pravi način. Takvih primera u Srbiji je bilo, ali za sada Gornjem Podunavlju ne preti tako nešto. Ukoliko se o rezervatu vodi računa, on može da dobije i višu kategoriju zaštite, čemu će svakako doprineti uspostavljanje rezervata biosfere - kazao je Marko Tucakov iz Zavoda za zaštitu prirode AP Vojvodine. Zdenka Mitić iz udruženja građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora objasnila je da lokalno stanovništvo već vuče koristi od postojanja Specijalnog rezervata prirod Gornje Podunavlje. - Veći je broj turista, prave se proizvodi na tradicionalan način i od prirodnih materijala, koji imaju svoje tržište, na primer, monoštorski čamci odlaze na sve kontinente - objasnila je Zdenka Mitić. Na radionici je zaključeno da se održivost ne ogleda samo u zaštiti prirode, već je važan segment i lokalno stanovništvo. Da bi priroda ostala netaknuta, potrebno je iskoristiti njene potencijale, ali bez narušavanja ravnoteže, a Gornje Podunavlje je na pravom putu ka takvom životu.

„Gornje Podunavlje kao deo prekograničnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav” naziv je radionice koja će u Bačkom Monoštoru biti priređena 26. jula.

Austrija, Hrvatska, Mađarska, Srbija i Slovenija su 25. marta ove godine potpisale deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog UNESCO rezervata biosfere u cilju zaštite prirode i biljnog i životinjskog sveta koji zajedno dele duž reka Mure, Drave i Dunava. Deklaracija, potpisana na neformalnom ministarskom sastanku u Budimpešti u toku predsedavanja Mađarske Evropskom Unijom, doprinosi uspostavljanju prvog zaštićenog područja na svetu koje obuhvata pet zemalja i koje, sa ukupnom površinom od 800 000 ha, predstavlja najveće rečno zaštićeno područje u Evropi. Jedna od osnovnih funkcija rezervata biosfere je ekonomski i društveni razvoj zasnovan na principima održivosti. Na radionici u Bačkom Monoštoru lokalna zajednica će biti informisana o prekograničnom rezervatu biosfere i mestu koje u njemu zauzima Gornje Podunavlje, biće prikazana dobra praksa, kao i mogućnosti uključivanja zainteresovanih strana u aktivnosti usklađene sa zaštitom prirode. Radionica „Gornje Podunavlje kao deo prekograničnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav” biće održana 26. jula u 10 časova u Centru građanskih aktivnosti u Bačkom Monoštoru. Predavači će biti Duška Dimović iz Dunavsko-karpatskog programa WWF-a, Kristijan Diri iz Uprave Parka biosfere „Bečka šuma”, Biljana Panjković i Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Radmila Šakić iz Šumskog gazdinstva „Sombor” Javnog preduzeća „Vojvodinašume”. Zaintersovani za učešće mogu da se do 22. jula prijave Marku Tucakovu na sledeće kontakte: telefoni 021/48 96 306, 064/85 00 709; telefaks 021/66 16 252, marko.tucakov@pzzp.rs.

U prvom planu akcije obeležavanja Međunarodnog dana Dunava biće učenici somborskih osnovnih škola - obavestila je Turistička organizacija Grada Sombora.

- Turistička organizacija grada Sombora će pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode, 29. juna u Ekološkoj učionici u Baračkoj obeležiti međunarodni Dan Dunava. U akciji će učestvovati učenici somborskih osnovnih škola, jer su upravo đaci jedan od najznačajnih potencijala za očuvanje i unpaređenje ekološke sredine kao i samog Dunava - piše u saopštenju TOGS-a. Tokom boravka na Ekološkoj učionici mladi Somborci će prisustvovati predavanju o reci (Biljana Latić - Vojvodinašume), na svoj način predstaviti školu iz koje dolaze, te učestvovati u kreativnim dunavskim radionicama koje će voditi Maja Radu. Đaci će u Baračkoj pokazati svoje literarno-likovno umeće na temu Dunav, dok će ekološki žiri biti zadužen za izbor najboljih ostvarenja. Organizatori su obezbedili ručak za gotovo 150 učesnika.
Međunarodni Dan Dunava biće obeležen u četrnaest od petnaest evropskih zemalja koje su potpisale Dunavsku konvenciju. Na teritoriji Vojvodine dunavski dan će se slaviti u 26 gradova/opština.

Ptičji svet na vodama Gornjeg Podunavlja i Velikog bačkog kanala tema je foto konkursa koji je otvoren do 10. aprila.

Organizatori foto konkursa su Udruženje nautičara „Dunavski propeler”, Turističko udruženje „Vikend” iz Bezdana u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje prirode „Natura” iz Sombora i Šumskim gazdinstvom „Sombor” Vojvodinašuma. Moguće je poslati najviše dve fotografije uz navođenje vremena i mesta slikanja. Fotografije se šalju na adresu dunavskipropeler@gmail.com, a tim putem mogu da se dobiju i detaljnije informacije o konkursu. Proglašenje pobednika i uručenje nagrada za dve najbolje fotografije biće obavljeno tokom foruma o nautičkom turizmu na rekama i kanalima, koji će biti održan u Bezdanu 15. i 16. aprila.