Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Vojvodinašume: Planska seča prezrelih topola

Pre nekoliko dana sugrađanka nas je izvestila da je isečena velika površina pod šumom kroz koju vodi put ka čardi Štuka kod Kupusine.

Foto 36110Foto 36108 Isečena su stabla oko puta u dužini od preko kilometra, a bio je to, kako je navela, savršen deo puta kroz koji se moglo samo peške, biciklom ili motorom, a krasile su ga prelepe krošnje, mir, tišina. - I onda doživim ovaj pokolj - napisala je.
SOinfo.org se tim povodom obratio nadležnima u Vojvodinašumama koji su odgovorili da je u planu planska seča u Šumskoj upravi „Kozara” - gazdinskoj jedinici „Monoštorske šume”. Preneto nam je da će biti posečeno 37,6 hektara postojeće šume, oko 16.000 kubnih metara mekih lišćara i topole, odnosno 6.900 stalaba. - Ne postoji nikakav povod o nekontrolisanoj ili neplaniranoj seči i izradi drvnih sortimenata već o planskom i odobrenom planu seča za 2019. godinu - naveli su iz Vojvodinašuma. Nadležni su preneli i da je ova šumska odeljenja i odseci nalaze u planu seče obnavljanja jednodobne šume u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje - III stepen zaštite, s obzirom da je njihova starost između 43 - 51 godine. - Pošto se radi o veštački podignutim sastojinama euroameričkih topola čija je ophodnja (sečiva zrelost) 25 godina jasno je da se radi o devastiranim i prezrelim sastojinama koje je potrebno obnoviti - piše u odgovoru Vojvodinašuma.
Najavljeno je da će po završetku seče i izrade drvnih sortimenata, uslediti čišćenje, priprema i obrada zemljišta za sadnju novih evroameričkih topola. Vojvodinašume najavljuju da će na ovoj površini (37,6 hektara) biti uvećan šumski fond, s obzirom da se planira sađenje 10.450 sadnica ili za trećinu više u odnosu na dosadašnji broj. Kompletan prostor će, zbog divljači, biti ograđen žicom visine dva metra.
savamajstor @ Pet, 05.07.2019. 16:18
čarda štuka društvo gazdinska jedinica gornje podunavlje kupusina monoštorske šume sombor specijalni rezervat prirode šumska uprava kozara vojvodinašume
• Zelena priča o životu s prirodom

Tokom leta u Somboru i okolini priređene su brojne aktivnosti za decu u prirodi, o prirodi, sve u okviru projekta Kamp „Zelena priča”.

Foto 31694Kamp „Zelena priča” je kroz jednodnevne izlete i radionice bio usmeren na razvijanje kreativne, kritičke i ekološke svesti kod dece uzrasta 7 do 13 godina. Organizovano je ukupno pet izleta i radionica: o osnovnim pojmovima ekologije, kruženju vode u prirodi, o lekovitom i začinskom bilju, izlet u šumu Karapandža u saradnji sa JP Vojvodinašume. Organizovan je i izlet u Bački Monoštor uz plovidbu Velikim bačkim kanalom, radionica u prirodi na engleskom jeziku, edukativne aktivnosti na gradskom štrandu o reciklaži, itd. U sprovođenju aktivnosti Kampa Zelena priča svesrdno su radili pejzažni arhitekta Renato Lakatoš, koordinatorke Ena Horvat i Aleksandra Stojkov, lovočuvar Miroslav Veljković, nastavnica engleskog jezika Mirjana Rodić, slikarka Tatjana Armuš, vajar Borko Markovinović, slikarka Danijela Cvetković.
Organizatorke Kampa „Zelena priča”, Aleksandra Stojkov i Ena Horvat kažu da je projekat okupio preko 45 dece uzrasta 7 do 13 godina sa teritorije Sombora, te da je prevazišao sva očekivanja. Deca, roditelji i edukatori su vidno zadovoljni aktivnostima i postignutim rezultatima - kazale su organizatorke.
Aleksandra Stojkov, idejni tvorac projekta, smatra da su radionice potvrdile početnu ideju da je edukacija u prirodi najprirodniji i najintenzivniji oblik obrazovanja koji može da se pruži deci.
Projekat su realizovali Centar za razvoj obrazovanjaPlaneta” i ELA International uz pomoć Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje, Grada Sombora i Studija stranih jezika ELA, u saradnji sa Sportskim centrom „Soko”, JP „Vojvodinašume”, pekarom „Mali Pariz” i „Kolović ekspresom”.
triletrip @ Sre, 06.09.2017. 01:28
centar za razvoj obrazovanja „planeta” društvo ekologija ela international grad sombor kamp zelena priča neformalno obrazovanje pokrajinski sekretarijat za obrazovanje priroda projekat reciklaža sombor studio stranih jezika ela vojvodinašume zaštita životne sredine
• Tišina u lovištu do 25. septembra

Vojvodinašume apeluju na mir u lovištima zbog rike jelena.

Foto 12721- Još jedna lovna sezona na visoku divljač je pred nama. Zbog toga obaveštavamo korisnike područja da se, radi uspostavljanja neophodnog mira za vreme rike jelena, do 25. septembra, zabranjuje kretanje kroz lovišta „Kozara” i „Apatinski rit”. Kretanje će dnevno biti dozvoljeno samo u periodu od 8 do 15 sati - navodi se u obaveštenju Vojvodinašuma. U nastavku apela nadležni pozivaju članove lovačkih udruženja da pomognu u održavanju neophodnog reda i mira tokom trajanja lovne sezone, u periodu od 1. septembra 2016. do 1. marta 2017. godine. Kako bi bile sprečene eventualne nezgode prilikom odstrela divljači neophodno je da kretanje izletnika, ribolovaca i ostalih, van označenih staza, bude svedeno na minimum.
Lovna sezona - raspored - jelen: 1. avgust – 14. februar (mužjak), 16. avgust – 31. januar (ženka), jelen lopatar: 15. septembar – 31. januar (mužjak) i 1. oktobar – 31. januar (ženka), srndać: 15. april – 15. maj (trofejni lov), 15. maj – 31. jul (selektivni lov) i 31. jul – 31. septembar (trofejni i selektivni lov), divlja svinja: 1. maj – 31. januar (mužjak), 1. jul – 31. decembar (ženka), muflon: 1. oktobar – 31. decembar, zec: 15. oktobar – 14. decembar, prepelica, grlica, divlji golub: 15. avgust – 15. oktobra, tetreb: 1. april – 30. maj, barska šljuka: 15. avgust – 15. mart, divlja patka: 1. septembar – 1. februar, ševa: 25. septembar – 15. novembar, divlja guska, šumska šljuka: 1. oktobar – 31. januar, fazan: 15. oktobar – 15. januar, jarebica: 16. oktobar – 30. novembar, drozd: 15. oktobar – 31. decembar i drozd brinovac: 1. novembar – 31. decembar.
savamajstor @ Pet, 02.09.2016. 04:33
apatinski rit jelen jelen lopatar kozara lovište lovna sezona rekreativci ribolovci rika jelena sombor vojvodinašume
• Spašen orao belorepan

U Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” 25. januara pušten je orao belorepan izlečen od trovanja.

Foto 27055Foto 27057 U Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, tačnije u Apatinski rit, na slobodu je pušten orao belorepan koji je pet dana pre toga u vrlo teškom zdravstvenom stanju nađen u okolini ovog zaštićenog područja. Iznemoglu pticu su pronašli radnici „Vojvodinašuma”, koji su se konsultovali sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, te je ptica istog dana prebačena na veterinarski pregled u prihvatilište za divlje životinje Zoo vrta na Paliću. Tamošnji veterinari su posumnjali na trovanje, pa su poluživu pticu brzo počeli lečiti. Orao belorepan se uspešno oporavio, pa je odlučeno da se vrati u prirodu na u okolini mesta na kojem je nađen, jer ornitolozi veruju da je vrlo moguće da se ptica već gnezdi u Apatinskom ili Kopačkom ritu.
Nikola Stojnić, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, objasnio je da je ptica puštena blizu ograđenog prostora na koji se ostavljaju ostaci mrtvih životinja da bi se njima ptice hranile.
- Odlučili smo se da je pustimo na mestu gde će vrlo lako moći da nađe dovoljno sveže hrane, jer je na ovom hranilištu ima tokom cele zime. To je i cilj hranilišta, da primami ptice koje usled nedostatka hrane vreba opasnost zatrovanih leševa, zbog čega je u poslednje vreme stradalo puno belorepana. Ponudom zdravstveno bezbedne hrane, upravljač rezervata aktivno se brine da što više belorepana preživi period godine kada je hranu u prirodi najteže naći - objasnio je Nikola Stojnić.
U protekle dve godine u SRP „Gornje Podunavlje” i njegovoj okolini pronađeno je 11 uginulih orlova belorepana, a za većinu je utvrđeno da su stradale zbog trovanja pesticidima. Uz to, dva belorepana su pronađena bolesna, a samo jednog su palićki veterinari uspeli da izleče. Međutim, ne zna se kada će biti kažnjeni oni koji bezobzirno zloupotrebljavaju poljoprivrednu hemiju, ni gde se sve nalaze zatrovani mamci. Zaštitari prirode i staraoci rezervata strepe da će imati još pune ruke posla i grozničavo paze na svaki par i svako gnezdo belorepana, od oko 25 koliko ih ima u ovom rezervatu prirode. Uz to redovno prate i stanje na hranilištu, na koje čuvar prirode Milan Rajić redovno iznosi hranu za ove ptice. Kaže da ih u pojedinim danima na velikoj gozbi bude i do 26.
triletrip @ Pon, 01.02.2016. 00:26
apatinski rit ekologija kopački rit milan rajić nikola stojnić orao belorepan ornitologija pesticidi pokrajinski zavod za zaštitu prirode sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje trovanje vojvodinašume zaštita prirode zoo vrt palić
• Povratak bare Semenjača

Svetski fond za zaštitu prirode u saradnji sa JP Vojvodinašume, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i „Coca-Cola” sistema već nekoliko godina radi na obnovi vlažnih staništa u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”.

Foto 26272Foto 26265Na lokalitetu „Štrbac” u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” obnovljene su bare Semenjača i Šarkanj, kao veoma važna staništa ptica, ali i područje koje utiče na smanjenje opasnosti od poplava. Ta dva lokaliteta su se tokom godina iz bare pretvorila u šikaru sa bujnom vegetacijom, što je sprečavalo prolazak vode. Tokom obnove u potpunosti su uklonjenje invazivne vrste vgetacije primenom nekoliko metoda. Na lokalitetu Šarkanj biljke koje tu ne pripadaju uklanjaju se sa 11 hektara površine tako što se oko stabla i iznad korena vezuje sajla i traktorom čupa iz zemlje, nakon čega se odnosi iz zaštićenog područja. Te aktivnosti već pokazuju rezultate, jer je voda polako počela da se vraća, što najbolje pokazuje to da su novinari gazili po veoma nakvašenom zemljištu, a negde i kroz vodu. Pre nekoliko meseci okončana je obnova bare Semenjača, u koju se već vratila voda, a sa njom i život. Šumsko gazdinstvo „Sombor” posle obnove nastavlja permanentno održavanje i uklanjanje preostalih invazivnih vrsta, koje eventualno još mogu da se pojave.
- Šumsko gazdinstvo „Sombor” je u saradnji sa Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF) imala je zajednički projekat na obnovi vlažnih staništa. Sadašnji segment projekta je nastavak naše dugogdišnje saradnje i mi smo u prethodne tri godine imali slične aktivnosti na prethodnom lokalitetu koja se zove bara Semenjača. Sada se taj posao radi na bari Šarkanj. Obnova vlažnih staništa nalazi se u desetogodišnjem planu JP „Vojvodinašume” - Šumsko gazdinstvo „Sombor”. Mi imamo situaciju da je u poslednjih 60 godina isgubljeno više od 60 vlažnih staništa na području Dunava, a ostala su jako ugrožena. Sada se promenio pristup prirodi iz konvencionalne konzervacije u neki aktivniji pristup, kada čovek pokušava da vrati stanje u neko prethodno ili da sadašnje poboljša - objasnila je Radmila Peurača-Šakić, samostalni stručni saradnik u Šumskom gazdinstvu „Sombor”.
„Gornje Podunavlje” je zaštićeno područje postalo 2001. godine, a WWF ima ambiciozan program da do 2020. godine obnovi i revitalizuje dva miliona hektara u slivu Dunava i zato se u ulozi saradnika na globalnom nivou nalazo kompanija „Coca-Cola”, objasnila je direktorica Svetskog fonda za zaštitu prirode Duška Dimović.
- Vlažna, plavna područja su nestala zato što su ljudi u proteklih 200 godina regulisali tok Dunava, jer je upravo ovde tok reke meandrirao. Korito je ispravljano da bi se dobilo više površina za poljoprivredu i da bi se unapredila navigacija. Mi smo u ukupnom toku Dunava izgubili 80 odsto staništa. Ta staništa su važna za mrest riba, prirodno prečišćavanje vode. Kroz ovaj projekat želimo da obnovimo lokalitet „Štrbac”, a do sada smo obnovili dve bare, od kojih su na jednoj još uvek u toku radovi. U području rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uspostavljamo prekograničnu saradnju, jer i u Hrvatskoj i Mađarskoj imamo ekološki značajno područje, što je u stvari zajedničko stanište - kazala je Duša Dimović. Ona je naglasila da je posle delte Dunava „Gornje Podunavlje” najznačajnije područje koje postoji na toku reke i planirano je da se obnovi što više vlažnih staništa. Duška Dimović je kazala da su aktivnosti u „Gornjem Podunavlju” u stvari pilot-projekat, koji WWF želi da primeni i u drugim zemljama u okviru Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”.
Srbija, a u okviru nje i Vojvodina, imaju mnogo planova za zaštitu prirodne sredine, ali se upravljači prirodnim dobrima suočavaju sa nepremostivim problemom nedostatka novca za njihovo sprovođenje, kazao je u Bačkom Monoštoru pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović.
- Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, čime godišnje gubimo sedam milijardi dinara za zaštitu prirode. Pokrajinski sekretarijat je od 2006. godine do sada investirao 11 miliona dinara u zaštitu Gornjeg Podunavlja. Samo za lokalitet Štrbac, u okviru kojeg se nalaze i dve sada obnovljene bare, uložili smo dva miliona dinara. Naša sredstva su korištena isključivo za aktivne mere zaštite, revitalizaciju lokaliteta za koje je bilo neophodno da se vrate u pređašnje stanje i za izgradnju infrastrukture i promociju zaštićenog područja, da ljudi shvate značaj i važnost Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - rekao je pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović.
- Svaki naš proizvod čini voda, pa razumemo i shvatamo da ne postoji održivo poslovanje naše kompanije i zajednice bez vode koja je bezbedna, dostupna i koju možemo da koristimo. „Coca-Cola” preduzima sve što može da prirodi vrati vodu koju koristi. Plan da do 2020. godine prirodi vratimo svu vodu koju koristimo je veoma ambiciozan i to nije lako postići. Drago mi je da je ovaj lokalitet u Srbiji pilot-projekat koji je poslužio kao osnova za najveći projekat „Coca-Cola fondacije” u Evropi. Već je u toku investija od 4,4 miliona dinara u šest zemalja na Dunavu, kako bi smo prirodi vratili vlažna staništa, koja pomažu i ljudima - kazala je Milica Stefanović, menadžer za komunikacije kompanije „Coca-Cola” u Srbiji.
triletrip @ Ned, 25.10.2015. 17:30
bara coca-cola dr slobodan puzović društvo dunav duška dimović milica stefanović pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine priroda radmila peurača-šakić rezervat biosfere mura-drava-dunav šarkanj semenjača sombor specijalni rezervat prirode gornje podunavlje štrbac šumsko gazdinstvo sombor unesco vlažno stanište vojvodinašume wwf
>>
123456