Prognoze Hidrometeorološkog zavoda kažu da će se nivo velike reke u narednih nekoliko dana spustiti za pola metra.

Nivo vode Dunava će se do utorka spustiti na oko 2,2 metra, odnosno na donju granicu prosečnih vrednosti. Posle nezapamćeno niskog vodostaja prošle jeseni, reka očigledno nije uspela u potpunosti da se oporavi pa će sve je izglednije, na proleće izostati dobro znani „plavni” vodostaji. U prvi tri meseca ove godine nivo Dunava bio je samo jednom preko tri metra, a kako prognoziraju stručnjaci, vodostaj će se spustiti na dva mesta od nulte kote. Temperatura vode u reci kreće oko 11 stepeni.
Nizak nivo svih voda našeg kraja obeležiće prestanak zabrane pecanja štuke. Dvomesečna pauza prestaje u nedelju prvog aprila. Sezona štuke automatski znači prestanak ribolova šarana i kečige. Uz štuku, naredna dva meseca ribolovci će smeti da pecaju još samo soma i zlatnog karaša, a od prvog maja i smuđa. Inače, lovostaj važi samo za autohtone (domaće) vrste. Cele godine dozvoljen je izlov babuške (srebrni karaš) i tolstolobika. Malo podsećanje za sve ribolovce - minimalne lovne dužine: štuka (30 cm), som (60 cm) i zlatni karaš (20 cm). 

Leda na Dunavu kod Bezdana ima sve manje, a raste i temperatura.

Ledolomci koji su stigli iz Mađarske nisu delovali ni juče, ni prekjuče. Ipak po dva su stacionirana u Apatinu i kod Vukovara. Led na Dunavu kod Bezdana sada pokriva 10 odsto površine reke, dok se kod Apatina ta cifra kreće između 10 i 40 odsto. Vodostaji na Dunavu su u opadanju ili stagnaciji, osim na deonici od Bogojeva do Slankamena gde su u porastu. Zabeležen je veći porast vodostaja kod  Novog Sada (+51 cm) i kod Bačke Palanke (+52 cm). Do ovog povećanja vodostaja došlo je zbog ledostaja nizvodno od Novog Sada i promene uslova tečenja - saopštile su Vode Vojvodine. Zabrana plovidbe je i dalje na snazi.

Na Dunavu je krenuo led, a kanal kod Sombora je zaleđen.

Led na Dunavu do Bogojeva pokriva 10 do 20 odsto površine reke, a nizvodno od Smedereva i 30 procenata. Temperatura vode kod Bezdana je 0,4 stepena Celzijusa, vodostaj je 164 centimetara i očekuje se dalje opadanje. Na kanalu je već formiran ledeni pokrivač. Temperature debelo ispod nule će se nastaviti i narednih dana, pa je moguće povećanje količine leda na Dunavu, što ponovo može da zaustavi saobraćaj na reci. Zbog pojave leda na Dunavu JVP „Vode Vojvodine” očekuju proglašenje redovne odbrane od leda.

Za šest dana, od subote do petka, vodostaj Dunava trebalo bi da poraste za čak tri metra - saopštio je Republički hidrometeorloški zavod.

Krajem prethodne sedmice nivo reke kretao se oko 1,2 metra, dok je je danas visina vode već blizu tri metra od nulte kvote. Za samo jedan dan vodostaj Dunava je kod Bezdana, porastao za 89 centimetara. Trenutno se nalazi na 267 centimetara. Po prognozama RHZ, u naredna tri dana nivo bi trebalo da dostigne 4,2 metra uz tendenciju daljeg rasta, koji bi mogao da uslovi i proglašenje redovne odbrane od poplava, kada vodostaj dostigne pet metara. Rast nivoa Dunava registrovan je na celom rečnom toku, od Nemačke do Ukrajine. Pre nešto više od mesec dana vodostaj najveće evropske reke bio je na istorijskom minimumu.

Dunav kod Bezdana i Apatina počeo je pre nekoliko dana da raste, tako da su brodovi koji su zbog niskog vodostaja prethodnih nedelja bili prisiljeni da se usidre otplovili.

Vodostaj Dunava kod Bezdana danas je 44 centimetara, a kod Apatina 100 cm. Brodovi koji su ostali zarobljeni zbog niskog vodostaja pre sedam dana su otplovili, tako da sada saobraćaj na reci teče nesmetano. Prognoze predviđaju dalji rast nivoa reke, što je svakako dobra vest za plovidbu. U međuvremenu Ministarstvo finansija odobrilo je Direkciji za vodne puteve dva miliona dinara za produbljivanje plovnog puta na Dunavu kod Apatina. Po rečima pomoćnik direktora „Plovputa” Ljubiše Mihajlović to je samo privremena mera, jer da se više ne bi dešavalo da brodovi prinudno budu usidreni na tom delu Dunava zbog niskog vodostaja i nanosa peska potrebno je ulaganje i do 20 - 30 miliona evra. Prema njegovim rečima, Srbija ima odlične predispozicije, ali nije dovoljno samo sanirati plićake, već i ulagati u razvoj luka, u flotu, u obrazovanje kadrova. Srbija nije jedina zemlja u kojoj se za plovne puteve ne izdvaja dovoljno. Mihajlović je ukazao da sličan problem imaju i zemlje u regionu, ali i EU, gde samo 5,8 odsto transporta ide vodnim putem.