Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Blog: 42195

Komentar Duška Sekulića, blogera SOinfo.org portala.

Foto 31151Foto 31147Počelo je! Neko je naredio Vlasti da uzvikne „Start”, i on je to uspešno učinio. Nisam slučajno napisao slovo „V” veliko. Vlasta je ime. Vlasta otvara, a vlast zatvara. To je jedna od mnoštva njihovih razlika. Vlasta se setio Sombora, a vlast ga se gotovo nikad ne seti. Vlasta je u Somboru vidao rane, a vlast ih Somboru stvara. Vlasta je veliki glumac, čovek sa maratonskim glumačkim i životnim stažom, i sasvim je logično da baš on svojim rečima zakotrlja kocku ovogodišnjeg pozorišnog maratona. Vremešni mangup je i ovu ulogu odigrao u svom maniru, gospodskim šarmom izmamivši smeh i poštovanje pozorišno „pismene” publike. A onda je počeo spektakl. Kako drugačije opisati predstavu „Na Drini ćuprija”, reditelja Kokana Mladenovića. Predstava koja je uzburkala kulturno-političku scenu Srbije nedavnim učešćem na Sterijinom pozorju, na kojem je iz nesumnjivo političkih razloga ostala bez zaslužene glavne nagrade, dobila je čast da uveliča ovo dvadest peto okupljanje pozorišnih maratonaca u Somboru. Ako se može u dve reči napisati kritika ovog Mladenovićevog remek-dela usudiću se da napišem: „Boli glava!”. I zaista boli glava od glumačkih bravura svih aktera, od scene koja je donela Drinu na daske, od režije koja je u most uzidala istoriju koja je počela 1571. godine, a kojoj se kraj ne vidi, do publike koja je uzdisala i tapšala kad je trebalo i koja je na kraju ustala da se pokloni geniju. Ne bi bilo umesno prepričavati „Ćupriju”, ali valja napomenuti da je svojom surovošću ovaj komad uspeo, kao malo šta do sad, opisati zlo koje baštini ovo podneblje, i ukazao na besmisao ludila koje beleži istorija i sam most na Drini. Glumci koji bezbroj puta menjaju uloge pokazuju da su i vezir i janičar i muftija i sveštenik i ustaša i srpski paravojnik zapravo jedan te isti čovek koji se periodično vekovima rađa iz blatnjavog drinskog priobalja. I da nema kraja toj klici iz koje niče ono jedino što može udružiti narode u Bosni, a to je baš to zlo od kojeg glava puca. „Ne postoji ništa uzvišenije, što je ljudska ruka napravila, od česme i ćuprije”, je parafraza one srži koju ova predstava nosi u sebi. Život i spajanje. I pitanje nad pitanjima „Zašto ljudi ruši mostove među sobom i zašto ubijaju život u sebi?”.
Ova predstava ima i jednu ozbiljnu manu. Jer je prva na repertoaru Maratona, i jer će sve predstave koje budu igrane narednih večeri, bez potcenjivanja, biti u njenoj senci. Ili će to možda doneti i nešto dobro- dodatni motiv za ostale da i oni uspešno istrče trku. Što se tiče opšteg žala i javnog društvenog bunta zbog nedobijanja nagrade na Pozorju, mislim da je vreme da se s tim prestane. Kokan Mladenović je vezao neraskidivu nit s jedne strane za most, s druge strane za nebo, i uz tu nit se suvereno penje. Svaka čast Steriji. Kokan za ovu režiju zaslužuje Nobela.
Izvor: Duško Sekulić | savamajstor @ Pet, 16.06.2017. 21:37
25. pozorišni maraton blog duško sekulić kokan mladenović komentar kultura na drini ćuprija sombor sterijino pozorje vlasta vlaisavljević