Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Tartif” ponovo najbolja predstava

Žiri 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine jednoglasno je odlučio da se nagrada za najbolju predstavu u celini dodeli predstavi „Tartif” Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Foto 35488 Nakon što je pre samo nekoliko dana predstava Tartif osvojila šest od sedam nagrada na četvrtom festivalu „Šabačko pozorišno proleće”, ovaj komad dobio je još četiri nagrade na 69. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu.
Predstavi Tartif, po motivima originalne Molijerove drame (autor i reditelj Igor Vuk Torbica) Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorištg, Novi Sad dodeljena je nagrada za najbolju predstavu u celini a za najbolju režiju nagrađen je i Igor Vuk Torbica. Glumačka nagrada pripala je Hani Selimović za ulogu Dorine kao i Saši Torlakoviću za ulogu Tartifa.
Nagradu za najbolju ulogu u predstavi za decu dobio je Aleksandar Ristovski za ulogu Pastira i Doktorice Mice u predstavi „Konjski zubić u našeg cara” (Miodrag Milovanov, režija Đurđa Tešić).
Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine se održava u Zrenjaninu, a žiri su činili rediteljka i književnica Vida Ognjenović (predsednica), scenograf i kostimograf Miodrag Tabački i glumac i profesor AUNS Predrag Momčilović.
tam @ Čet, 18.04.2019. 17:20
69. festival profesionalnih pozorišta vojvodine aleksandar ristovski hana selimović igor vuk torbica konjski zubić u našeg cara miodrag tabački narodno pozorište sombor - nps predrag momčilović saša torlaković sombor srpsko narodno pozorište tartif vida ognjenović
• Solidnih sedamdeset godina

Narodno pozorište Sombor obeležilo je u petak, 25. novembra svoj dan, ali i 70. godišnjicu osnivanja profesionalnog glumačkog ansambla.

Foto 29498Foto 29497Povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog glumačkog ansambla Narodno pozorište Sombor objavilo je monografiju autora Dušana Jovića, u kojoj su pobrojane predstave koje su u proteklih sedam decenija igrane na sceni somborskog teatra, podeljene prema upravnicima, od Svetislava Tornjanskog, preko Josipa Žige Jasenovića, Nikole Pece Petrovića do današnjeg Mihajla Nestorovića, koji je i otvorio svečanu akademiju. U monografiji je objavljen i niz tekstova o upravnicima, ali i oni iz pera bivših prvih ljudi somborskog pozorišta. Knjiga je ilustrovana fotografijama starih predstava i plakatima, dakle radi se o jednom vrednom dokumentu o proteklih sedam decenija somborskog pozorišnog života.
- Došli smo ovde, zaljubili se u ovaj prelepi grad, u pozorišnu umetnost koja se rađa u ovom divnom Talijinom hramu. Mnogi od nas ostali smo ovde, i dalje zaljubljeni u Sombor. Da su Somborci zaista voleli pozorište i pozorišnu umetnost, kazuje činjenica da su pre 134 godine lepo seli za sto i rešili da izgrade zgradu za pozorište. I tako bi. Osnovali su akcionarsko društvo, skupili su novac i za manje od devet meseci podigli ovo velelepno zdanje u kojem smo mi večeras u slavu pozorišta i umetnosti. Pre tačno 70 godina stvorila se potreba da se organizuje i osnuje profesionalno pozorište koje danas s ponosom nosi ime Narodno pozorište Sombor – kazao je Mihajlo Nestorović, direktor Narodnog pozorišta Sombor.
Glumac sa trenutno najdužim glumačkim stažom u somborskom pozorištu je David Tasić Daf, koji sada živi penzionerske dane, ali ipak povremeno zaigra na daskama koje život znače.
- Somborska publika je strašno zahtevna. Mi napravimo predstavu za koju bi druga pozorišta bila presrećna da je imaju na repertoaru, a Somborci kažu: nije to loše, ali umete vi to i bolje. Srećan sam što sam došao u ovaj grad, mada sam za neke još uvek „dođoš“, ali ovo je moj grad. Ja sam rođeni Kragujevčanin, mladost sam proveo tamo, karijeru sam počeo ovde i kada bi se ponovo rodio, opet bih došao u Sombor. Ljudi dele gradove na velike i male. Ja mislim da nema velikih i malih gradova. Grad ne čine zgrade, ulice, bulevari, grad čine ljudi, Somborci, koji su predivni ljudi – ispričao je David Tasić Daf. Legenda somborskog glumišta podsetio se kako je izgledao njegov prvi dolazak u Sombor.
- Prvo što mi je palo u oči je tabla na kojoj je pisalo „zabranjeno parkiranje biciklova i motociklova“. Pomislio sam, mili bože, kud sam zaš'o! Kada sam saznao da ću ići u Sombor, rekao sam to drugarima u Kragujevcu, a oni su pitali gde ti je to? Gledali smo mapu, a jedan od drugara, zvali smo ga Mile Vrag kaže – budalo, pa ovo je u Mađarskoj. Elem, došao sam u Sombor ujutro i prvi čovek koga sam upoznao bio je čuveni Mirko Galac, zvani Nestor. Prva predstava koju sam video bio je neki Nušić, katastrofa od predstave. Prvu premijeru u Somboru sam odigrao 31. decembra 1967. godine – rekao je David Tasić Daf, koji je tokom svoje karijere igaro u predstavama koje su režirali najbolji jugoslovenski i srpski režiseri. Imao je mnogo glavnih i sporednih uloga. Posebno se seća upravnika i reditelja Nikole Pece Petrovića, a drugi čovek koji je obeležio njegov rad je reditelj Muci Draškić.
- To je čovek koga sam obožavao. Kada nisam imao probe, sedeo sam u gledalištu i krao „zanat“. Treći ključni čovek za mene bio je Dejan Mijač. Mogu da kažem da sam sa njima završio tri akademije – podsetio se David Tasić Daf i nastavio priču o mesec dana gostovanja somborskog pozorišta u Meksiku.
- Odlazimo u zemlju o kojoj sam znao samo iz filmova. Stižete u glavni grad Meksiko, koji je tada imao 16-17 miliona stanovnika. Stigli smo dan pre 1. maja i bili smo smešteni u hotelu u samom centru grada, preko puta nam je bio Suarezov spomenik. Ujutro 1. maja me je probudila zaglušujuća buka, pogledam kroz prozor i vidim nepreglednu masu ljudi, postrojeni na trgu. U prvomajskoj paradi učestvovalo je dva miliona ljudi! Igrali smo „Ženidbu i udadbu“ i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo – rekao je David Tasić Daf.
Na svečanoj akademiji povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog ansambla Narodnog pozorišta Sombor učestvovala je i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, koja je u somborski teatar  došla da režira na poziv upravnice Mirjane Markovinović. Ona je krajem januara 1985. godine na scenu postavila komad Strah i nada Nadežde Mandeljštam Predraga Perišića.
- Mirjana Markovinović je ovo pozorište otvorila prema svetskom repertoaru, a mogu reći i svetu. To je predstava zbog koje je u somborsko pozorište dolazio ambasador Sovjetskog saveza da nas ukori i prekori zašto to radimo, jer je smatrao da je to antisovjetski tekst. Nadežda Mandeljštam je objavila svoje memoare prvo na engleskom, a tajno ih je preneo jedan službenik ambasade. Ta je knjiga u Sovjetskom savezu bila zabranjena i bilo je vrlo smelo od Narodnog pozorišta Sombor da izvede tu predstavu. Naročito problematična je bila jedna pesma o Staljinu, koja je odlična, pa je jednom prilikom neki ataše iz sovjetske ambasade rekao da se barem skine ta pesma. Rekla sam mu da ćemo je skinuti. Predstavu smo tada igrali u Zemunu, glumci su me pitali da li ćemo preskočiti pesmu, a ja sam im rekla da o tome nema ni govora – ispričala je Vida Ognjenović. Ona je kazala da je na scenu somborskog pozorišta iste godine postavila još jednu predstavu čiji autor je bio disident. Bio je to komad Letnji dan Slavomira Mrožeka i igrala se na maloj sceni.
Gost včeri bio je i reditelj Gorčin Stojanović, koji je u Somboru radio nekoliko predstava. Stojanović je kazao da u Srbiji vlada jedan ubrzani zaborav.
- Zaborav, odnosno pamćenje je naša stvar. Ne može na to niko da nas prisili, to moramo sami. Srećom postoje kuće poput somborskog pozorišta koje se bore protiv zaborava, odnosno jednostavno rade svoj posao. Naš posao je da uvažavamo našu tradiciju. Mislim da je zaborav u stvari rezultat nemara, mrljavosti. Ako ima nekog kontinuiteta u ovoj našoj zemlji, to je kontinuitet zaborava. Žao mi je što pričamo o tome, jer Sombor nije dobro mesto za razgovor o tome, za razliku od nekih drugih, ovo je kuća koja je solidna. U bivšoj Jugoslaviji se znalo koja pozorišta vrede, osim onih iz velikih centara. To su bili Varaždin, Bitolj, Sombor, Nova Gorica... Znali ste da ako nešto dođe iz ovih gradova, da će se ceo grad zainteresovati, svi će se sjatiti da pogledaju predstavu – rekao je Gorčin Stojanović. On se osvrnuo i na problem u kulturi koji je traje godinama.
- Svaka vlast kojoj ovo kažem a promenilo ih se dosta, se uvek naljuti. Na delu je jedan organizovani zločinački poduhvat na permanentnom zatiranju srpske kulture. Jer to košta, jer je to nepotrebna knjigovodstvena stavka. Ja živim u gradu u kojem poslednja tri gradonačelnika ne idu u pozorište. Nikada! I to sami kaži. Ja bih voleo da karikiram, ali nije tako – kazao je Gorčin Stojanović.
Jedan od najuspešnijih uprevnika Narodnog pozorišta Sombor, za čijeg mandata je nastala i čuvena predstava Kate Kapuralica, Milivoje Mlađenović obratio se somborskoj publici putem video poruke.
triletrip @ Ned, 27.11.2016. 17:47
david tasić daf dušan jović gorčin stojanović jubilej kultura mirjana markovinović monografija narodno pozorište sombor nikola peca petrović profesionalni ansambl sombor vida ognjenović