Ukoliko budu pratili instrukcije svojih partijskih drugova, potpredsednik vojvođanske i predsednik somborske Skupštine Siniša Lazić, te vojvođanski poslanik i direktor somborske Bolnice Branislav Bojić trebalo bi da podnesu ostavke na funkcije u Novom Sadu.

- Na nivou vladajuće koalicije u Skupštini AP Vojvodine usaglašen je stav da svi poslanici, na koje se odnosi Odluka Ustavnog suda o nespojivosti funkcija, podnesu ostavke. Postignut je dogovor sa svim pokrajinskim poslanicima koji su zatečeni u ovakvoj situaciji da svoje ostavke istovremeno upute Agenciji za borbu protiv korupcije i nadležnim organima, koji su ih imenovali, kako bi konstatovali prestanak njihove funkcije u skladu sa zakonom - izjavio je Dragoslav Petrović za zvanični sajt Vlade Vojvodine, ne navodeći da li će navedeni poslanici imati obavezu da u budžet Vojvodine vrate novac koji su primili na ime poslaničkog mandata. Lazić je kao pokrajinski poslanik i zamenik predsednika Skupštine AP Vojvodine mesečno primao najmanje 175.000 dinara, dok je Bojić na direktorsku platu dobijao dodatnih 35 crvenih iz vojvođanskog budžeta.
Ustavni sud Srbije je sredinom jula, nakon godinu i po dana većanja, doneo odluku da je duple funkcije vojvođanskih parlamentaraca neustavne i protivzakonite.

Pokrajinski poslanici, koji su u sukobu interesa, moraće po svemu sudeći da napuste mesta u Skupštini AP Vojvodine - objavio je Blic.

Ova odluka se direktno tiče visokih funkcionera somborskog DS-a, direktora Opšte bolnice dr Radivoj Simonović, Branislava Bojića, te predsednika lokalnog parlamenta Siniše Lazića, koje uz poslaničku ima i funkciju zamenika predsednika Skupštine AP Vojvodine. Kako je izvestio Blic, u vrhu pokrajinske vlasti je odlučeno da će sporni funkcioneri morati da se odreknu mesta u vojvođanskom parlamentu, te da će ista biti upražnjenje do narednih izbora. S druge strane, vojvođanska opozicija smatra da se na izbore ne može čekati do aprila i da moraju biti raspisani odmah po ukidanju poslaničkih mandata. Po informacijama do kojih smo mi uspeli da stignemo, kraj agonije duplih funkcija trebalo bi da bude završen do kraja avgusta.

U Somboru je u ponedeljak održan porvi otvoreni Dan Ustavnog suda i Zaštitnika građana. Pritužbe iz Sombora o kršenju ljudskih prava su malobrojne.

Građani Sombora imali su u ponedeljak priliku da direktno saradnicima republičkog ombudsmana, odnosno Zaštitniku građana predaju svoje pritužbe, odnosno dobiju savet kako da ostvare svoja ljudska prava. U Somboru su boravili predsednica Ustavnog suda Republike Srbije Bosa Nenadić i Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković. Prema njihovim rečima iz Sombora je na adresu Ustavnog suda, odnosno Zaštitnika građana stiglo svega nešto preko 30 pritužbi, a od nove godine podneto ih je u celoj državi oko 4.500. Pritužbe se uglavnom odnsoe na dužinu suđenja, radna i socijalna prava. Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić i Zaštitnik građana Saša Janković smatraju da njihove institucije imaju dovoljno efikasne instrumente za sprovođenje svojih preporuka i odluka. Saša Janković većim problemom vidi to što je pritužbi na ostvarivanje građana mnogo i da je velika većina potpuno opravdana. Iako se u osamdeset odsto slučajeva preporuka sprovodi, začuđuje da takvi problemi uopšte stižu do Zaštitnika građana - izjavio je Saša Janković. Predsednica Ustavnog suda Srbije je kazala da naš Ustav građanima garantuje široka ljudska prava i svakom od njih mogućnost ustavne žalbe po kojima je Ustavni sud dužan da odlučuje. Bosa Nenadić je izjavila da je srpskom Ustavnom sudu odato priznanje na radu i zaštiti Ustava. Zaštitnik građana Saša Janković je na kraju obraćanja novinarima izjavio da nije da su obe institucije bez izazova njihovoj nezavisnosti i ako bi se na ove dva nezavisna tela svalio veliki broj predmeta izgubio bi se njihov smisao postojanja, pošto su obe pokazale da štite prava građana i doprinose njihovom boljem životu.

Demohrišćanska stranka Srbije pokrenuće pred Ustavnim sudom pitanje ustavnosti i zakonitosti naplate putarine na deonici polu-autoputa kroz Vojvodinu od Vrbasa do Novog Sada po trostruko višoj ceni od one na drugim deonicama – objavio somborski odbor DHSS-a.

Narodni poslanik i predsednik DHSS dr Vladan Batić, u ime građana i privrede regiona, u dva navrata je pred ministrima u Skupštini Srbije tražio ispravljanje ove nepravde. U odgovoru na zahtev za izjednačavanje putarine, upućen nadležnom ministarstvu i republičkoj Vladi, iz JP PUTEVI SRBIJE cinično savetuju vozačima nezadovoljnim visinom putarine da koriste druge alternativne putne pravce na kojima se putarina ne naplaćuje. Nepravičnu naplatu putarine na ovoj deonici brane kontradiktornim obrazloženjem da je sistem naplate otvoren jer to nije autoput sa dve odvojene kolovozne trake. Od nadležnih republičkih organa zatraženo je da se i na ovoj deonici uspostavi isti način naplate kao na drugim delovima ove međunarodne saobraćajnice kroz našu zemlju, gde se putarina naplaćuje na izlaznim rampama po kilometru pređenog puta. Time bi putarina na delu polu-autoputa od Vrbasa do Novog Sada bila ujednačena sa tarifama na ostalim deonicama i trostruko niža od sadašnje  - piše u saopštenju Demohrišćanske stranke Srbije. 
Inicijativu za otklanjanja ovog dispariteta, koji stavlja u neravnopravan položaj žitelje i privredu ovog dela Bačke, pokrenuo je Opštinski odbor Demohrišćanske stranke Srbije u Somboru, a podržali su je Zapadnobački upravni okrug sa gradom Somborom, opštinama Odžaci, Kula, Apatin i Regionalna privredna komora.

Srpska napredna stranka uputila je predsedniku Skupštine grada Sombora zahtev da se šesnaestorici odbornika vrate mandati.

Na lokalnim izborima 2008. godine Srpska radikalna stranka osvojila je 23 odbornička mesta u Skupštini grada Sombora. Nakon konstituisanja lokalnog parlamenta dolazi do razlaza u SRS, formirana je Srpska napredna stranka na čelu s Tomislavom Nikolićem, a somborski radikali aktivirali su takozvane „blanko ostavke” i šesnaestoricu odbornika koji su prešli u novoformiranu stranku isključili iz Skupštine grada. Somborski Okružni sud verifikovao je blanko ostavke, pa su radikali zadržali sva 23 mesta u somborskoj skupštini. Ustavni sud Republike Srbije je 21. aprila ove godine presudio da su blanko ostavke neustavne i tako ukinuo odredbe Zakona o lokalnim izborima koje se tiču te problematike. Pošto su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, somborski naprednjaci su uputili zahtev da se na narednom zasedanju Skupštine grada izmene odluke kojima su mandati odbornika dodeljeni kandidatima za odbornike koji nisu kandidovani u prvih 23 kandidata na izbornoj listi „Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić”. Ukoliko se usvoje zahtevi zamenjenih odbornika, došlo bi do prekomponovanja sastava Skupštine Grada Sombora, pa bi druga najbrojnija politička stranka posle demokrata postala Srpska napredna stranka, a Srpskoj radikalnoj stranci ostalo bi sedam mandata. Pitanje vraćanja mandata odbornicima kojima su aktivirane blanko ostavke bilo je potegnuto u medijima krajem aprila, pa je Stevan Kesejić, predsednik odborničke grupe SRS-a u somborskoj skupštini tada za Blic izjavio da „odluka Ustavnog suda završena na ruku zavrće ruku onim najnižim, a to su odbornici u lokalnim skupštinama. Ne može ova odluka Ustavnog suda da se primenjuje retroaktivno. Da li to znači da su onda i sve odluke skupštine donete u tom periodu nevažeće, bez obzira kako smo mi glasali za njih? U ovom skupštinskom sazivu ne može se ništa menjati”.