Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Javna rasprava o planu javnog zdravlja

Javna prezentacija Nacrta „Plana javnog zdravlja grada Sombora 2018 - 2025” biće održana u petak, 14. decembra od 10 do 11 sati u sobi 108 Županije.

Foto 16780Foto 32128Vizija ovog dokumenta, po navodima autora je želja da se živi u mirnom, bezbednom, čistom gradu gde svi stanovnici mogu da ostvare zdrav i kvalitetan život. Kao opšti cilj navedeno je stvaranje zdravog životnog okruženja i jednake dostupnosti zdravlja za sve stanovnike. Ono što se može zaključiti jeste činjenica da će za realizaciju ciljeva Plana javnog zdravlja u narednih šest godina, biti potrebno velika disciplina i izuzetna posvećnost. Prirodni priraštaj u gradu Somboru je -764, a grad dnevno gubi u proseku po tri, odnosno godišnje oko hiljadu stanovnika. Beleže se izuzetno skromni rezultati kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita. - Obuhvat žena tokom prvog trimestra trudnoće u Domu zdravlja „Dr Ðorđe Lazić” je nezadovoljavajući i iznosi svega 19,2 % (cilj je obuhvat 90 odsto). Nemamo saznanja koliko je trudnica u prvom trimestru pregledano u privatnim ordinacijama, koje bi trebalo da su integrisane u sistem izveštavanja. Od 667 trudnica, svega 128 je pregledano u Domu zdravlja u prvom trimestru - objavljeno je u analizi trenutnog stanja. Predočeno je da redovne ginekološke preglede obavi tek 6,7 odsto žena preko 15 godina, a da svega četiri odsto odraslog stanovništva ide na redovne sistematske preglede, a da je skrining dijabetesa je tek nešto preko dva odsto, što je deset puta manje u odnosu na očekivani rezultat po realizaciji ovog plana. Na teritoriji Sombora najčešći uzroci smrti su bolesti sistema krvotoka (55,2 odsto) i tumori sa 23,3 odsto. Nedavni istraživanjem utvrđeno je da 12,5 odsto dece predškolskog uzrasta spada u gojazno ili predgojazno, a da taj broj u uzrastu do sedmog razreda osnovne škole raste čak do 26 odsto. Stručni tim za izradu Plana zabeležio je da veliki problem na teritoriji grada predstavlja vodosnabdevanje. Kao najveće slabosti navode se nerazvijenost kanalizacionih mreža u naseljenim mestima, nedovoljno funkcionalni vodovodi naseljenih mesta, nepoznanica stanja izvorišta i distributivne mreže kod postojećih seoskih vodovoda, te neophodnost velikih finansijskih ulaganja u obezbeđivanje funkcionalnosti vodovoda naseljenih mesta i samog grada. - U narednom periodu bi trebalo, u skladu sa ekonomskim mogućnostima, izgraditi uređaje za prečišćavanje i mrežu fekalne kanalizacije u svim naseljenim mestima. Izrada projektno – tehničke dokumentacije za rešavanje izgradnje ulične kanalizacione mreža kao i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda već je u toku za neka naseljena mesta (Stapar, Kljajićevo), dok je za ostala planirana u skorijoj budućnosti. Na pojedinim izvorištima voda je bakteriološki i hemijski neispravna - piše u nacrtu Plana. S druge strane, s ponosom su istakli daje Sombor prvi grad u Srbiji u kom je započeta izgradnja reciklažnog centra u kome se ne vrši prerada, već samo separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje. Kapacitet postrojenja je separacija i pakovanje devet tona otpada dnevno.
Autori Plana javnog zdravlja su u završnoj swot analizi kao slabosti istakli: nedovoljno razvijen sistem upravljanja otpadom, nepoznat kvalitet vazduha u na teritoriji grada i naseljenim mestima, nedovoljan tehnički i kadrovski uslovi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, nedovoljne aktivnosti u pravcu ranog otkrivanja malignih bolesti, neinformisanost stanovništva o oboljenjima KVB, neprepoznavanja značaja posledica upotrebe/zloupotrebe PAS, alkohola, cigareta i nekorišćenja zaštite, neprepoznavanja značaja posledica upotrebe zaštite, povećan broj gojazne dece i nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatna ishrana, neiskorišćenost sportskorekreativnih objekata, te nepristupačnost javnim ustanovama za starije i OSI. Dokument, od 106 strana, možete preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Čet, 13.12.2018. 06:45
deponija društvo gojaznost kod dece kanalizacija kardiovaskularne bolesti kvalitet vazduha maligne bolesti nacrt plana javnog zdravlja u somboru za period 2018 - 2025 otpadne vode pitka voda reciklažni centar skrining dijabetesa sombor trudnice upravljanje otpadom vodosnabdevanje
• Ministarstvo obećalo podršku

Delegacije Ministarstva zaštite životne sredine i grada Sombora razgovarali su u Županiji o unapređenju sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, zaštiti životne sredine i rezervatu biosfere Bačko Podunavlje

Foto 33613 Državni sekretar Branislav Blažić je naveo da posetom Somboru Ministarstvo želi da uspostavi model neprekidne saradnje kako bi se problemi u ovoj oblasti sagledali na pravi način i kako bi Ministarstvo moglo da pomogne u oblasti za koju je nadležno. Blažić je istakao da se u oblasti upravljanja otpadom mora raditi brzo, kako je rekao „ne samo zbog pristupanja Evropskoj uniji, već zbog zaštite životne sredine i zdravlja”. Zaključeno je da se mora raditi brzo na uspostavljanju regionalne deponije kojom bi upravljalo preduzeće nastalo po modelu javno-privatnog partnerstva.
Domaćini su upoznali predstavnike ministarstva da je Sombor je među malobrojnim gradovima koji imaju prečistač otpadnih voda i predočeno im je da će u vojvođanskim selima u narednom periodu biti predstavljen projekat poboljšanja kanalizacionog sistema i mreže po selima. Tokom sastanka najavljeno je i da će Ministarstvo pružiti podršku JKP Vodokanal u njihovim prekograničnim projektima u ovoj oblasti. Gradonačelnica i predstavnici Ministarstva razgovarali su i o turističkom potencijalu „Bačkog Podunavlja”.
savamajstor @ Pon, 14.05.2018. 08:00
bačko podunavlje branislav blažić državni sekretar dušanka golubović gradonačelnica jkp vodokanal ministarstvo zaštite životne sredine privreda rezervat biosfere sombor upravljanje otpadom
• Konferencija o pristupnom Poglavlju 27

Pozivamo da učestvujete na konferenciji pod nazivom „Poglavlje 27 – Zaštita životne sredine i klimatske promene u kontekstu lokalnih zajednica” koju organizuje Somborski edukativni centar u saradnji sa Savezom udruženja EkoNet - saopštili su domaćini.

Foto 32044 Konferencija će biti upriličena u sredu, 20. septembra, od 10 do 13 časova, u Domu učenika srednjih škola u Somboru. Učešće je potrebno potvrditi danas, do 17 sati, putem imejla: secprijave@gmail.com ili telefonom 025/444-249. - Cilj konferencije je umrežavanje i podsticanje svih aktera u lokalnim zajednicama Zapadnobačkog okruga na dijalog o perspektivi saradnje građana, stručne javnosti i donosilaca odluka te zajedničkog doprinosa unapređenju stanja u pogledu zaštite životne sredine putem diskusije, analize stanja, izlistavanja izazova i predlaganjem potencijalnim preporuka aktivnosti i mera za njihovo prevazilaženje - piše u pozivu organizatora.
Stručnjaci za ovu oblast iz Zapadnobačkog okruga će govoriti o temi i ujedno moderirati tri tematske grupe u kojima će se govoriti o upravljanju otpadom i zakonodavnim okvirom, primarnoj selekciji otpada – reciklaži, odnosno Arhuskoj konvenciji i sudskoj praksi (pravo na pravnu zaštitu). Agenda skupa
savamajstor @ Uto, 19.09.2017. 02:49
ahuska konvencija društvo poglavlje 27 – zaštita životne sredine i klimatske promene u kontekstu lokalnih zajednica reciklaža savez udruženja ekonet sombor somborski edukativni centar - sec upravljanje otpadom zaštita životne sredine
• Edukacija o životnoj sredini

JKP „Čistoća“ Sombor u saradnji sa UG „Volonter“ organizuje edukativne aktivnosti za učenike osnovnih i srednjih škola, kao i za stanovnike gradskih i seoskih mesnih zajednica, a prvo predavanje je održano u ponedeljak, 16. novembra u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici.

Foto 26481Predavanja i radionice obuhvataju teme zaštite životne sredine, reciklaže, upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije. Cilj je podizanje ekološke svesti najmlađe populacije, približavanje pozitivnih ekoloških stavova sugrađanima, kao i edukovanje stanovništva.
U sprovođenju niza obuka akcenat će biti stavljen na naseljena mesta Stapar, Aleksa Šantić, Doroslovo, Riđicu, Telečku i Svetozar Miletić, jer je u njima od ove godine uspostavljen organizovani odvoz komunalnog otpada i potrebno je da se stanovnicima ovih mesnih zajednica ukaže na značaj njihove saradnje u sistemskom upravljanju otpadom za očuvanje životne sredine i što bolje saradnje sa JKP „Čistoća” - navodi se u saopštenju UG „Volonter”.
Program traje do marta 2016. godine, a planom je predviđeno da se održi ukupno 135 edukacija, tribina i okruglih stolova, nakon čega sledi mapiranje divljih deponija na teritoriji grada Sombora.
triletrip @ Sre, 18.11.2015. 01:19
aleksa šantić doroslovo društvo edukacija jkp čistoća riđica sela sombor stapar svetozar miletić telečka ug "volonter" upravljanje otpadom zaštita životne sredine
• Najvažniji sektori zelene ekonomije

Smanjenje rizika u zaštiti životne sredine uglavnom je svedeno na osam osnovnih oblasti. Ukratko ćemo analizirati najvažnije podgrupe zelene ekonomije, o kojima će u narenim tekstovima biti više reči.

Foto 26268Proizvodnja hrane i potrošnja vode, očekivano, predstavljaju sektore o kojima se najviše priča i koji imaju prioritet u odnosu na sve ostale grupe. Komercijalna poljoprivredna proizvodnja je nanela ozbiljne „povrede” zemljištu, vazduhu i vodi. Prekomerna upotreba hemijskih preparata, ugrozila je biljni i životinjski svet. S druge strane, poljoprivreda daje najveći doprinos zelenoj ekonomiji u mnogim zemljama u razvoju, a očekuje se da će tek u budućnosti njen uticaj doći do punog izražaja.  Održiva poljoprivreda i industrija hrane će povećati broj atraktivnih poslova, kako u samom procesu proizvodnje, tako i u pratećim sektorima, snabdevanju i infrastrukturi. Nestašica vode odavno je postala globalni fenomen. Zahtev za pristup vodi se povećava, a mnoge zalihe postaju manje sigurne. Ugrožena je i budućnost pojedinih naroda. Raspodela vode, cene i politika investicija usloviće dalji razvoj. U sektoru proizvodnje hrane posebno mesto zauzima ribarstvo koje ozbiljno ugrožava opstanak vodenog sveta. Preterano ribarenje drastično umanjuje zalihe ribe. Situaciju u nekoliko poslednjih godina donekle spašava održivi ribolov, odnosno rastući broj ribnjaka, koji ipak ni izbliza ne prate rastući trend potrošnje ribe i morskih plodova. Slična sudbina zadesila je i svetske šume, staništa divljih vrsta i ekosistema. Nestaju ili su degradirane zbog prekomerne seče i pritiska za korišćenje zemljišta, uključujući i poljoprivredu. Nekontrolisana seča šuma za četvrtinu povećava emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Drugi nivo prioriteta čine otpad i energija. Pomenuti sektori upravljaju nestvarnom količinom novca, pa je samim tim uređenje ovih oblasti od suštinskog značaja. Otpad se generiše u svim sektorima društva. Troškovi i obaveze razlikuju se od države do države. Zemlje u razvoju, sferi upravljanja otpada, ne pridaju dovoljno značaja pa ne čudi što se na globalnom nivou reciklira tek 15 odsto otpada. Potrebni su drastični koraci u pretvaranju „smeća” u resurs - sirovinu i podsticanje smanjenja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Uobičajeni izvori energije, nafta, ugalj, gas... su štetni za zdravlje i životnu sredinu. Takođe, oni nisu održivi u okolnostima rastućih energetskih potreba. Izlaz je energija iz obnovljivih izvora, koja trenutno ima oko deset odsto udela u ukupnoj proizvodnji. Obnovljivi izvori su biomasa, solarna i energija vetra, geotermalni izvori. Bitan segment u razvoju zelene ekonomije predstavljaju izgradnja i građevinarstvo, odnosno urbanističko planiranje i razvoj gradova, koji troše trećina svetske primarne energije. Korekcije postojećih zgrada, saobraćaj, povećana efikasnost u infrastrukturi i energetici su ogromno tržište i potencijal. Poseban deo predstavljaju savremena rešenja - zelene zgrade, koje osiguravaju drastično smanjenje potrošnje energije.
Kada se govori o zaštiti životne sredine i zelenoj ekonomiji ne smeju se zaobići ni preostala tri sektora, koji zaokružuju priču o održivosti i prekomernom trošenju resursa. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i mas turizam koriste više od polovine proizvedene energije. Industrijska proizvodnja i prevoz najveći su krivci za stvaranje efekta staklene bašte.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike | savamajstor @ Čet, 29.10.2015. 17:54
energija graditeljstvo industrijska proizvodnja održivi razvoj poljoprivreda privreda ribarstvo saobraćaj sombor šume turizam upravljanje otpadom voda zelena ekonomija
>>
123