Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Svečani prijem za brucoše

U ponedeljak, 2. oktobra, u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru priređen je svečani prijem 206. generacije studenata osnovnih akademskih studija.

Foto 32117Foto 32119 Ove godine, na četiri studijska programa Pedagoškog fakulteta u Somboru, upisano je 105 studenata prve godine (41 učitelj, 30 vaspitača, 23 dizajnera medija u obrazovanju i 11 bibliotekara-informatičara), od kojih je na budžetu 102 i troje samofinansirajućih.
Dobrodošlicu studentima uputio je dekan, prof. dr Željko Vučković, koji je istakao da će Pedagoški fakultet sledeće godine slaviti 240 godina kontinuiranog obrazovanja učitelja u Somboru, i da uz primenu novih metoda i tehnologija sa ponosom nastavlja tu tradiciju. Profesor Vučković je rekao da su profesije za koje su se studenti Pedagoškog fakulteta opredelili od društvenog i humanog značaja. Takođe, naveo je da studiranje nije samo nastava i nauka, već je radost saznanja i druženja, te da je univerzitet zajednica ljudi koje povezuju iste vrednosti: znanja, učenosti, odgovornosti, slobode i humaniteta. 
Prodekan za doktorske studije, akreditaciju i proveru kvaliteta doc. dr Slobodan Sadžakov je skrenuo pažnju studentima da se upoznaju sa njihovim pravima i obavezama, i u vezi sa tim, pozvao ih da se uključe u rad Studentskog parlamenta koji štiti njihova prava ili da dolaze na sastanke prodekana i studenata koji se redovno održavaju u toku školske godine.
Studentima je dobrodošlicu poželela i prodekanica za nastavu prof. dr Nataša Branković. Ona je ukazala na brojne prednosti bolonjskog sistema studiranja, istaknuvši da je studentima omogućena mobilnost koja se odvija pod okriljem programa Erazmus plus, što znači da se deo studija može provesti na nekom od fakulteta u Evropskoj uniji.
Katarina Plazinić, rukovodilac Službe za nastavu i studentska pitanja, upoznala je studente sa načinom funkcionisanja te službe u cilju lakšeg snalaženja u delu studiranja koji se tiče administracije.
Svečanost su uveličali hor i orkestar Pedagoškog fakulteta kojima je dirigovala doc. dr Biljana Jeremić. Oni su izveli himnu studenata „Gaudeamus igitur”, kao i popularne kompozicije „Obična ljubavna pesma” grupe Aerodrom i „Volim te” Lea Martina.
triletrip @ Sre, 04.10.2017. 00:44
brucoši dekan doc. dr slobodan sadžakov društvo katarina plazinić obrazovanje pedagoški fakultet prodekan prof. dr nataša branković prof. dr željko vučković sombor studenti svečani prijem univerzitet u novom sadu
• Potpisan ugovor o gradskoj stipendiji

Šesnaesti stipendista grada, Dejan Bogdanović, učenik generacije srednjih škola u Somboru, potpisao je u petak sa zamenikom gradonačelnika Antoniom Ratkovićem ugovor o dodeli gradske stipendije.

Foto 32063 Grad Sombor će Dejanu Bogdanoviću, za vreme trajanja redovnih studija, isplaćivati stipendiju u 10 mesečnih rata u vrednosti 40 odsto od prosečne zarade u Srbiji.
Kao primalac stipendije i redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu - studijski program računarstvo i automatika, na režimu finansiranja iz republičkog budžeta, Dejan ima obavezu da tokom studija redovno daje ispite, u roku upisuje naredne godine studija i da ostvaruje prosečni uspeh iznad 8,00.
Zamenik gradonačelnika Antonio Ratković čestitao je Bogdanoviću na uspehu ostvarenom tokom srednje škole, kao i na uspešnom upisu studija na željenom fakultetu. Ratković je najavio da će osim stipendije za đaka generacije, lokalna samouprava i ove godine dodeliti 25 stipendija najuspešnijim studentima.
- Lokalna samouprava nastoji da pomogne što više studenata i upravo je u toku konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2017/2018. godinu. Konkurs je otvoren do 15. oktobra - naveo je Ratković.
Dejan Bogdanović se zahvalio na čestikama i istakao da je velika čast biti stipendista Grada, što će u finansijskom smislu olakšati dalje školovanje, te da će se truditi da ispuni uslove za nastavak stipendiranja.
triletrip @ Pon, 25.09.2017. 00:41
antonio ratković dejan bogdanović društvo fakultet tehničkih nauka grad sombor konkurs lokalna samouprava najbolji studenti sombor stipendija student učenik generacije univerzitet u novom sadu zamenik gradonačelnika
• Potpisan sporazum o saradnji na Pedagoškom fakultetu

U četvrtak, 29. juna u na Pedagoškom fakultetu je potpisan Sporazum o saradnji između somborskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu i Muzeja Vojvodine.

Foto 31355 Foto 31354 Kako je predviđeno Sporazumom, saradnja će se odnositi na utvrđivanje potreba za određenim oblicima naučno – stručnih, pedagoških istraživanja i realizovanih projekata; stručne posete i prakse iz oblasti nastavnog plana Pedagoškog fakulteta; saradnju prilikom organizovanja izložbenih postavki u cilju afirmisanja nastavno - obrazovnog, kulturnog i muzeološkog nasleđa sa teritorije AP Vojvodine. Potpisnici su bili dekan Pedagoškog falulteta u Somboru, prof. dr Željko Vučković i vd direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan
Drago Njegovan, je nakon potpisivanja izjavio da muzej Vojvodine ove godine obeležava 170 godina postojanja. Muzej je počeo da egzistira kao Srpska narodna zbirka Matice srpske, koja je prerasla u Muzej matice srpske 1933 godine. Muzej Vojvodine formiran je 1947. godine kao kompleksna muzejska ustanova, centralna za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
Ove godine smo potpisali tri sporazuma sa značajnim ustanovama obrazovanja i nauke. To su sporazumi sa Gimnazijom „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Gimazijom „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, i kao kruna svega toga sporazum o saradnji sa Pedagoškim fakultetom u Somboru. Neposredni povod da se intenziviraju oblici saradnje između jedne centralne ustanove Vojvodine i Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, jeste obeležavanje 240 godina od početka školovanja srpskih učitelja na ovom području i naravno mi ćemo nastaviti da na muzeološki način predočimo sve ono što su profesori ovog fakulteta istražili kao istoriju školstva – zaključio je Drago Njegovan. 
Dekan somborskog fakulteta, prof. dr Željko Vučković je rekao da Pedagoški fakultet ima nekoliko misija. Jedna je prosvetna, druga je naučna, treća društvena.
- Jedna posebno važna jeste kulturna, a ona proizilazi iz velike tradicije koju Pedagoški fakultet ima, a ona se zasniva na „Normi” Avrama Mrazovića iz 1778 godine. Obeležićemo taj veliki jubilej ne samo našeg fakulteta i novosadskog univerziteta, već i jubilej čitave srpske kulture na jedan dostojan način, a u tome očekujemo saradnju i pomoć Muzeja Vojvodine kao izuzetne, eminentne muzejske ustanove i nadamo se da ćemo u Novom Sadu imati zajedničku izložbu, koja će pokazati razvojni put Pedagoškog fakulteta, ali i mesto i značaj koje je učitelj kao profesija imao u razvoju i očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta – istakao je dekan Vučković.
milangagrčin @ Pet, 30.06.2017. 11:03
dr drago njegovan društvo istorija kultura muzej vojvodine pedagoški fakultet prof dr željko vučković sombor sporazum o saradnji tradicija univerzitet u novom sadu
• Obeleženo 200 godina preseljenja Preparandije u Sombor

U utorak, 15. novembra, obeležena je 200. godišnjica preseljenja srpske učiteljske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor.

Foto 29402Foto 29400 Svečanost povodom ovog značajnog jubileja priređena je u novoj spomen-sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu. Studenti somborskog fakulteta izveli su scensko-muzički program „Instalacija kraljevskog pedagogičeskog instituta srbskog u Somboru ili studenti probaju da prošlost pretope u budućnost”, po scenariju i režiji doc. dr Milivoja Mlađenovića.
Obeležavanju 200 godina neprekidnog obrazovanja učitelja u Somboru prisustvovale su brojne javne ličnosti iz grada, pokrajine i republike, kao i gosti iz Ruske Federacije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Goste svečanosti najpre je pozdravio prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost AP Vojvodine.
- Svako vreme ima svoje dileme, ali su putevi, fabrike, ljudi... jednako vredni. Jednako kao što je Titanik potonuo zato što nije obraćao pažnju na ono što se ne vidi, jednako danas ako izgubimo malog čoveka, koji je u svom pragmatizmu izgubio sebe u umetnosti, kulturi, vaspitanju i međugeneracijskoj toleranciji, pašćemo na ispitu koje ovo vreme stavlja pred nas kao izazov. Potpuno sam uveren da je ovo mesto, koje obeležava 200 godina potrebe za učiteljima, dobar primer da i ova civilizacija može da opstane ako veruje u učitelje i verujem, u novih 200 godina ove ustanove – kazao je prof. dr Zoran Milošević. On je kazao da svako dete, kao što ima potrebu za roditeljima, ima i potrebu za učiteljima, kako bi stasalo kao čovek.
Pedagoški fakultet je jedina državna visokoškolska ustanova u Somboru i kao takva ima ogroman značaj za grad.
- Grad Sombor ima dugu i veliku prosvetnu tradiciju, koja je krunisana postojanjem Pedagoškog fakulteta. Zahvaljujući njemu, grad Sombor je sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu i univerzitetski grad, što Somboru daje poseban smisao i značaj. Somborski Pedagoški fakultet čuva tradiciju obrazovanja učitelja, koja u neprekinutom kontinuitetu traje 238 godina. Kao takva, ona je isprepletana kroz naš grad, njegovu istoriju i postojanje i njegov razvoj. Učiteljska škola imala je značajan uticaj i dala je doprinos prosvetnom i kulturnom dometu našeg grada. Počevši od Norme, preko Preparandije, Učiteljske škole, Pedagoške akademije, Učiteljskog fakulteta, pa do Pedagoškog fakulteta, grad Sombor ostao je domaćin brojnim intelektualcima iz raznih krajeva, poput Jovana Dučića i Isidore Sekulić, koji daju pečat i jednom vremenu, i jednom gradu. Smatram da Sombor ima potencijal da predstavlja srpsku verziju Hajdelberga. Za to postoje jaki argumenti i dobri razlozi, pre svega zahvaljujući prosvetnoj tradiciji koja postoji u Somboru, arhitektonskoj tradiciji sa opuštajućim ulicama, infrastrukturnoj opremljenosti, ali pre svega zahvaljujući našoj čvrstoj volji i nameri da razvoj grada gledamo kroz razvoj prosvete i visokoškolskih ustanova u Somboru – kazala je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Somborski fakultet predstavlja i najstariju obrazovnu ustanovu u okviru Univerziteta u Novom Sadu i njena tradicija seže gotovo 150 godina pre osnivanja univerziteta.
- Istinska veličina čoveka nije u onome što on ima, nego u onome što on jeste, ali ne u svojim očima, nego u očima okruženja kojem pripada. Veličina jednog grada se ne meri brojem stanovnika, nego onim što taj grad jeste za one koji u njemu žive, ali isto tako i za širu zajednicu kojoj taj grad pripada. Šta mi kao akademska zajednica Univerziteta u Novom Sadu mislimo o Somboru, pokazali smo prošle godine kada smo u Preparandiji održali prvu konstitutivnu sednicu Senata Univerziteta u Novom Sadu – kazao je rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić.
Pedagoški fakultet danas ide putem modernizacije, što se ogleda kroz savremene smerove koji su poslednjih nekoliko godina uvedeni. Među njima ima dosta onih koji posebnu pažnju posvećuju informatičkoj pismenosti budućeg obrazovnog kadra.
- Istorija naše škole može da se sabere u dve ključne reči: identitet i modernizacija. Identitet kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi. Modernizacija kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja. Verujem da je taj plodotvorni ukrštaj našeg i univerzalnog i danas prava mera i putokaz. Dragocen je doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja. Pitanja ko vaspitava vaspitače i ko uči učitelje i danas imaju epohalni značaj, pogotovo ako smo svesni da su sva deca u našim osnovnim školama deca trećeg milenijuma. Verujem da je obrazovanje tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoj svet i koliko smo spremni da ga sačuvamo i obnavljamo, što je moguće samo uz pomoć znanja i energije novih generacija. Najzad, obrazovanje je i tačka u kojoj pokazujemo koliko volimo svoju decu i koliko smo spremni da im damo šansu ne samo da odrastu, već i da preuzmu odgovornost za budućnost našeg zajedničkog i jedinog sveta – kazao je prof. dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Po završetku scensko-muzičkog programa, obeležavanje godišnjice nastavljeno je u holu fakulteta nastupom hora Pedagoškog fakulteta, pod rukovodstvom doc. dr Biljane Jeremić i tamburaškog orkestra Srednje muzičke škole „Petar Konjović“, pod rukovodstvom nastavnika Đure Parčetića i uz klavirsku pratnju Mihajla Parčetića. Zdravicu školi i učiteljima izrekao je prof. dr Tihomir Petrović, predsednik Saveta Pedagoškog fakulteta u Somboru.
triletrip @ Čet, 17.11.2016. 02:06
dekan društvo dušan nikolić dušanka golubović gradonačelnik istorija jubilej milivoje mlađenović norma obrazovanje pedagoški fakultet pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost preparandija rektor sent andreja sombor spomen-soba studenti tihomir petrović učitelj univerzitet u novom sadu željko vučković zoran milošević
• Sombor kao univerzitetski grad (7)

U cilju sprovođenja što uspešnije ankete među građanima i uz saglasnost akademika Rajka Igića i arhitekte Jasmine Bobić, prenosimo njihov autorski tekst koji će biti objavljen u Somborskim novinama 26. avgusta 2016. godine. Istovremeno, autori pozivaju zainteresovane da učestvuju (i) u online anketi sa ciljem da se ustanovi mišljenje građana o osnivanju univerziteta u Somboru.

Foto 369Zašto Sombor, nekada važan grad u kulturi i obrazovanju još uvek nema Univerzitet? Od polovine 18-og do kraja 19-og veka Sombor je bio predvodnik kulturnog, edukativnog i umetničkog razvoja Bačke, Baranje i šireg područja. Dok je bio u sastavu austrijske i austrougarske monarhije, grad je imao vodeću ulogu u edukaciji srpskih učitelja i u njemu su se školovali brojni poznati stvaraoci iz Vojvodine, ali i iz udaljenih krajeva. Nakon raspada Jugoslavije dolazi do njegove ekonomske stagnacije i nazadovanja. To je dovelo do izostanka osnivanja visokoškolskih institucija u nekadašnjem srpskom pijemontu u vreme kada se niz takvih ustanova osnivao širom Srbije i drugim krajevima bivše Jugoslavije. Danas u Somboru postoji samo Pedagoški fakultet kao istureno odeljenje Univerziteta u Novom Sadu. Srećom, u gradu su još uvek aktivne glavne kulturne institucije. Kad tromo i nezainteresovano rukovodstvo grada nije uspelo da podstakne razvoj visokog školstva, da li njegovi građani mogu obezbediti edukativnu revitalizaciju, uključujući razvoj modernih naučnih istraživanja u Somboru? Sombor je stekao status slobodnog i kraljevskog grada, 1749. godine, tako što su građani u toku četiri godine sakupili značajna novčana sredstva za tzv. elibertaciju. Poznato je da je taj napor građana (raznih nacionalnosti) pre više od dvestapedeset godina doveo do brzog i dugotrajnog napretka grada, a osnivanje univerziteta dovelo bi do sličnog, još bržeg i dugotrajnijeg, njegovog prosperiteta. U ovoj studiji anketiraćemo veliki broj građana Sombora i obaviti razgovore s predstavnicima privrednih, zanatskih, trgovačkih i drugih organizacija ili ustanova da procenimo da li postoji spremnost da građani finansijski pomognu taj poduhvat. Uz to, razmotrićemo može li se obnoviti zadužbinarstvo u gradu. Zadužbinarima bi se zahvaljivalo tako što će se, na osnovu visine finansijskog učešća, njihova imena davati nazivu fakulteta, zgradama univerziteta, amfiteatrima i učionicama. Danas naša država nije u stanju da finansira osnivanje još jednog univerziteta, ali ako su građani Sombora voljni da osnuju univerzitet, to bi bio svojevrstan poduhvat. Grad raspolaže s više zgrada koje je lako adaptirati za sve fakultete, rektorat, dekanate i nekoliko pratećih ustanova. Pre devet godina, načinjen je preliminarni elaborat „Univerzitet u Somboru”, a zatim je vođena i javna rasprava o njemu u Srpskoj čitaonici i na lokalnoj televiziji. Zaključeno je da bi se u Somboru mogao smestiti omanji, ali moderan univerzitet, na kome će se školovati i oni stručni profili kojih nema u Srbiji, a na njemu bi se odvijao naučnoistraživački rad koji je neophodan za napredak lokalne sredine i čitave Srbije. Sombor je miran, lep, siguran, čist i u kulturno-istorijskom pogledu veoma bogat grad, on je izuzetno pogodan za život, studiranje i naučna istraživanja. Zato će univerzitet u njemu privući ne samo studente nego i nastavnike, kako iz naše zemlje tako i iz inostranstva. Na univerzitetu će, kada se potpuno razvije, raditi najveći broj zaposlenih u gradu; tako će Sombor postati „univerzitetski grad”
U Somboru, 21. VIII 2016. godine
Akademik Rajko Igić
Arhitekt Jasmina Bobić, Sombor
Izvor: ladislavfekete | savamajstor @ Čet, 25.08.2016. 23:07
akademik arhitekta bačka baranja jasmina bobić kraljevski grad nastavnici naučna istraživanja obrazovanje onlajn anketa pedagoški fakultet rajko igić sombor studenti univerzitet u novom sadu univerzitet u somboru
>>
1234