Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Monografija o Bačkom Podunavlju

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, predstavili su monografiju Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, kojom su obuhvaćene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto 35076 Kako je objavljeno na zvaničnom vojvođanskom sajtu, Bačko Podunavlje je u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. Područje izuzetne biološke raznovrsnosti je centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa. - Činjenica da je Bačko Podunavlje uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatljivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja - izjavio je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine. Preneo je da sledi razrada tog koncepta kroz određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.
Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je istakla da je upisivanje Bačkog Podunavlja na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.
savamajstor @ Pon, 11.02.2019. 05:42
čovek i biosfera društvo marina tomić pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine pokrajinski zavod za zaštitu prirode rezervat biosfere bačko podunavlje sombor svetska lista rezervata biosfere unesco vladimir galić
• Širi se UNESCO-ov rezervat prirode

UNESCO je 25. jula dodao na svoju listu i slovenački rezervat biosfere „Mura”, čime je učinjen još jedan korak ka formkiranju međunarodnog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav.

Foto 26273Godinu dana nakon što je Bačko Podunavlje upisano na UNESCO listu rezervata biosfere, na godišnjoj konferenciji održanoj 25. jula UNESCO je na listu dodao i rezervat biosfere Mura u Sloveniji. Time je rezervat biosfere u pet zemalja – Evropski Amazon, korak bliže ostvarenju, s obzirom na to da su rezervati u Mađarskoj i Hrvatskoj proglašeni 2012. godine, dok se sada čeka i nominacija Austrije.
Do sada je 850 hiljada hektara prirodnih i kulturnih područja uz reke Muru, Dravu i Dunav zaštićeno od strane UNESCO-a, dok će rezervat biosfere koji će se prostirati kroz pet država obuhvatiti površinu od čak jedan milion hektara.
Područje u Sloveniji obuhvata najveće plavne šume, staništa retkih vrsta ptica orla belorepana i crne rode. Mura je najznačajnije stanište u Sloveniji za razne vrste riba, poput mladice i kečige, koje zbog slobodnog toka reke koji nije poremećen izgradnjom brana, mogu neometano da se kreću do Dunava.
– Nedavno smo obeležili godinu dana od kada se rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ u Srbiji pridružio svetskoj mreži u okviru programa „Čovek i priroda”. Ovaj program podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan odnos između ljudi i prirode, balans kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. U okviru rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 ha, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje” i „Karađorđevo”, izjavila je Duška Dimović, koordinatorka projekta Mura-Drava-Dunav u Srbiji iz WWF Adria.
triletrip @ Čet, 02.08.2018. 01:22
bačko podunavlje drava društvo dunav duška dimović gornje podunavlje hrvatska mađarska mura rezervat biosfere slovenija sombor unesco wwf
• Regeneracija Dunava 11. put

Ekološko-muzički festival koji se 11. put održava povodom Međunarodnog Dana Dunava, Regeneracija Dunava, biće održan 29. i 30. juna u Bačkom Monoštoru.

Foto 33762 Nastao 2008. godine, kao ideja grupe entuzijasta, ovaj festival izgradio je dobro poznati imidž i sinonim je za uživanje u dobroj muzici, pozitivnoj atmosferi i prelepoj prirodi.
Akcenat festivala je stavljen na Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” i UNESCO rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”, što se ostvaruje kroz radionice, edukacije i izložbe, čime se podiže svest posetilaca i javnosti o značaju ovih zaštićenih prirodnih bogatstava. Svake godine, Regeneracija nosi drugačiji pečat, pa je tako ovaj, jedanaesti po redu, festival u ženskom ruhu.
Tokom dana, u subotu i nedelju, biće priređeni edukativni programi za decu na temu Dunava i rezervata biosfere, zabavne animacije, diskusije. Posetioce očekuje i izložba slika Kristijana Kiša, izložbu fotografija autora Ivana Nikčevića, slamarske radionice, a ove godine, tokom Regeneracije održavaju se i Letnji feministički susreti mladih seoskih žena, u organizaciji BeFem – feminističkog kulturnog centra, koji se bave temom povećanja vidljivosti i promocije različitih ženskih inicijativa koje menjaju sliku lokalnih zajednica. 
Za verne ljubitelje muzičkog programa Regeneracije, muziku stvaraju: Zenicafaria Sound System, Haris Pilton, Sandokan Hi Fi, Rasta altitude & Popaj, Rebel sound, Mešoviti omladinski hor „Iuventus Cantat” i još mnogo muzičara iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
Festival se održava u Eko-centru u Bačkom Monoštoru, na samom obodu SRP „Gornje Podunavlje”, pa je i ove godine na raspolaganju prostor za postavljanje šatora i kampovanje, a ulaz na festival je besplatan.
Regeneraciju organizuje UG „Podunav” Bački Monoštor, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor, Grada Sombora, Kulturnog centra „Laza Kostić”, BeFem Feminističkog centra, Heinrich Boell Fondacije, WWF-Svetske organizacije za prirodu i Coca-Cola HBC Srbija.

triletrip @ Ned, 24.06.2018. 10:00
bački monoštor dunav ekologija festival kultura regeneracija dunava rezervat biosfere sela sombor srp gornje podunavlje ug podunav unesco zabava zaštita prirode
• Somborski film Lordana Zafranovića

Antiratna drama „Porajmos 101” snimaće se u Somboru od sredine maja.

Foto 33520 Antiratna drama biće rađena po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic. Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović. Dušan Jović je scenarista. Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata. - Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije - rekao je Zafranović. Scenarista Jović, je preneo da je baza ovog filmskog projekta roman Dušana Savića, koji se izvorno događa u Sarajevu. - Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije - objasnio je Jović, dodajući da će film biti realizovan u produkciji Ravangrad filma, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.
Pisac romana „Porajmos 101”, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje. Podsetio je da je zlo ciklično i često prisutno, kao i na jevrejsku izreku „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad”. Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada i afirmaciju Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma. On je da naveo da je želja da se prikažu sjajni Somborci, somborska multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom UNESKO – Bačko podunavlje. Sarač je podsetio da je u relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i preneo da će se nastaviti podrška filmskoj produkciji na sistematičan način, najpre kroz filmski festival dunavsko-panonske regije. Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije 1. Filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati, ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope. Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor”, a premijera ovog filma planirana je za otvaranje festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti.
savamajstor @ Uto, 24.04.2018. 02:53
1. filmski festival dinavsko-panonske regije dušan jović dušan savić ernest bošnjak gradsko veće kultura lordan zafranović nemanja sarač porajmos 101 porodica naroda sombor sombor umetnički film unesco
• Crnogorski ambasador gost Sombora

Branislav Mićunović, ambasador Crne Gore u Srbiji sa saradnicima, posetio je Sombor.

Foto 33321 Nakon protokolarnog prijema u kabinetu gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, ambasadoru Mićunoviću i njegovim saradnicima – generalnom konzulu Crne Gore u Srbiji Miodragu Kankarašu i ministru savetniku u Ambasadi Vuletu Tomaševiću, Sombor je predstavljen kratkim filmom. Branislav Mićunović je izrazio zadovoljstvo posetom Somboru i istakao da mu je drago što je ambasador u Srbiji, naglašavajući da između ove dve zemlje nema otvorenih pitanja. Istakao je da Sombor, kao deo regije koja je pod zaštitom organizacije UNESKO, kao grad kulture, ali i kao grad koji raspolaže sa poljoprivrednim zemljištem „ima jasne obrise budućnosti”.
- Ekološka priča Sombora nosi u sebi ogromne potencijale razvoja i mi smo raspoloženi da pomognemo da se priča globalizuje - istakao je ambasador Mićunović. Sastanku su ispred grada Sombora prisustvovali i predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Parčetić, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, članovi Gradskog veća, Nemanja Sarač za oblast kulture i obrazovanja i Silard Janković za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa nacionalnim zajednicama, te Ivan Šimunov, pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje. Gost je bio i Dragomir Miljić, predsednik somborske podružnice Udruženja Crnogoraca Vojvodine. Domaćini i gosti posetili su Galeriju Milan Konjović i Narodno pozorište u Somboru.
savamajstor @ Sre, 14.03.2018. 05:17
ambasador crne gore antonio ratković branislav mićunović dragomir miljić društvo dušanka golubović ekologija galerija milan konjović generalni konzul crne gore gradonačelnica miodrag kankaraš narodno pozorište sombor nemanja sarač silard janković skupština grada sombora sombor udruženje crnogoraca vojvodine unesco vule tomašević zoran parčetić
>>
12345