Otvaranje izložbe slika somborskog umetnika Nikole Nikolića, „Primalni krik”, najavljeno je za utorak, 29. oktobar (19 sati) u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić”.

Nikola Nikolić rođen je 1973. godine. Višu školu primenjenih umetnosti, smer slikarstvo, završio je 1998. godine u Beogradu, u klasi prof. mr Danice Baste. Fakultet umetnosti u Nišu, takođe smer slikarstvo, završio je 2004. godine, u klasi prof. mr Đure Radonjića. Izlagao je na brojnim grupnim izložbama i šest puta samostalno. Učestvovao je na brojnim likovnim kolonijama i u humanitarnim akcijama u zemlji i inostranstvu. Član je SoHo i Chelsea umetničke zajednice u Njujorku. Dobitnik je prve nagrade likovnog naselja Ivanjdan u Matarugama, kao i prve nagrade salona Likovno proleće - 2003. godine u Somboru.
- Siguran i dosledan kada je slikarska tehnika i umetnički način u pitanju, u izboru motiva i onoga što ga inspiriše i pokreće na stvaralački čin Nikola daje sebi veću slobodu. U svom stvaralaštvu slikar se kreće od istraživanja same likovne forme, odnosa strukture, kompozicije i boje, preko interesovanja za sopstveno poreklo, te podneblje u kome živi, do šireg kulturnog i umetničkog nasleđa u kome stasava i sazreva i kao ličnost i kao umetnik. Suočeni sa njegovim delom shvatamo da svi mi jesmo plod prošlih događaja i delovanja naših predhodnika, te se u njemu mire imena velikih stvaralaca na jedan nov, smeo i autentičan način ne dovodeći u pitanje inovativnost i osobenost samog umetnika. Prepuštajući nas sebi, slikar nam je, kao posmatračima omogućio mnogostrukost tumačenja sopstvene likovne poetike, dopuštajući nam tako da i sami učestvujemo u magiji stvaranja. (Mila Krstić-Krasuljak, istoričarka umetnosti). Izložba će biti otvorena do 17. novembra.

Muzički sastav pod nazivom Hor slavista nastupiće u nedelju, 27. oktobra u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru.

Hor slavista okuplja mlade ljude, studente, profesore i doktorande ruskog i drugih slovenskih jezika. Osnovan je 2007. godine na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bavi se promovisanjem slovenske kulture, očuvanjem tradicionalnih vrednosti i negovanjem prijateljstva kroz snagu muzike i pesme. U sklopu aktuelne turneje Hor slavista će posetiti 12 mesta u Vojvodini a publika će imati prilike da sluša tradicionalne ruske i kozačke pesme. Turneju su podržali Fond Ruski svet iz Rusije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Skupština naroda Rusije i Ruskog centra za nauku i kulturu Ruski dom u Beogradu. 

Otvaranje izložbe Sugar Coated Memories Tatjane Armuš zakazano je za utorak, 10. septembra u Galeriji Kulturnog centra Laza Kostić u 19 časova.

Tatjana Armuš rođena je 1986. godine u Somboru. Diplomirala je 2009. godine na Fakultetu umetnosti u Prištini (sa sedištem u Zvečanu), na smeru likovna grafika, u klasi profesora Zorana Jovanovića – Dobrotina. Izlagala je na više kolektivnih izložbi u Somboru, Novom Sadu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici i Gračanici. Imala je dve samostalne izložbe, u Centru za kulturu Majdanpek (2011) i Kulturnom centru Inđija - Galerija Kuće Vojinovića (2011).
- Kutije sa sitnicama, zapisi iz dnevnika, fotografije, mirisi, prizori... deskripcija, detalj, senzacija... Sećanja su naša dragocenost, tragovi o životu i naučenim lekcijama. Ona su veliki deo nas, oblikuju nas i definišu. Ustvari je teško razdvojiti loša sećanja od dobrih. Uglavnom su nekako povezana i isprepletena. Vremenom sećanja nesvesno ulepšavamo, izbacujemo neprijatne detalje i pitamo se da li se to zaista desilo, možda smo samo sanjali ili potpuno izmaštali te memorijske zapise... Često se saplićemo o sopsvenu memoriju i dovodimo je u pitanje. Šta se desi ako pokušamo da promenimo gorka sećanja i stavimo ih u novi kontekst? - upitala je Tatjana Armuš.

Izložba „Slikari nove figuracije - transformacije, nove pozicije”, koju organizuju Medija centar „Odbrana” Beograd i Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor, biće otvorena u četvrtak, 5. septembra u 19 časova u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije (Braće Jugovića 19, Beograd).

Izložbu Likovna jesen, smotru jugoslovenskog slikasrtva, pokrenuo je somborski slikar Milan Konjović, 1961. godine u Somboru. Modernost je potisnula socijalistički realizam i nametnula se, prema rečima uglednog francuskog kritičara i teoretičara umetnosti Mišela Ragona, kao zvanična umetnost u tadašnjoj Jugoslaviji. Likovna jesen je ubrzo prerasla u tradiciju koja se ugradila u jugoslovenski kulturalni korpus, afirmišući apstraktno slikarstvo, a kasnije i druge značajne pojave poput pokreta nove figuracije sedamdesetih, zatim analiziranu postmodernističku umetnost osamdesetih i obnovu modernizma tokom devedesetih. Delatnost Likovne jeseni bila je ugašena na prekratnici dva milenijuma, da bi je 2010. godine obnovio jedan drugi somborski slikar, Dragan Stojkov. Oživljavanjem bijenala Likovna jesen podstaknute su nove mogućnosti sagledavanja savremenog srpskog umetničkog stvaralaštva.
Somborska zbirka poseduje bogat fundus, dovoljan za autoritativnu analizu ili pregled zbivanja iz istorije jugoslovenske umetnosti. Prema rečima Save Stepanova, istoričara umetnosti i selektora, izložba u Galeriji Doma Vojske Srbije predstavlja jedan moguć pogled na kontinuirano delovanje grupe umetnika koji su svoju afirmaciju stekli prvenstveno kao promoteri slikarstva nove figuracije.
Posetioci će biti u prilici da vide radove Milana Blanuše, Aleksandra Cvetkovića, Božidara Damjanovskog, Ratka Lalića, Dragana Mojovića, Jovana Rakidžića, Dragana Stojkova, Dušana Todorovića i Vladimira Tomića. Postavka će trajati do 28. septembra.

Kulturni centar Laza Kostić organizuje izložbe kaligrafskih radova Violete Marković.

Izložbe će biti otvorene u sredu, 29. maja, na dve lokacije u gradu. Najavljeno je da će u 12 sati jedan deo moći da se vidi u holu Pedagoškog fakulteta, a od 13 časova preostali redovi u svečanoj sali gimnazije Veljko Petrović. Svojom selekcijom, odabirom ornamentike i pisma Violeta Marković nudi kompleksan prikaz savremene kaligrafije. - Ona spaja misli velikih pisaca sa magično simboličkim i dekorativnim ornamentima, koji su često stilizovani oblici prirode i ponekad apstraktni geometrijski prikazi današnjice. Motivi, oblici i boje na delima ove umetnice rezultat su određenog podneblja i mentaliteta. Važnu karakteristiku ovih ornamenata predstavlja njihova povezanost sa mudrim mislima, citatima i poučnim pričama – napisala je kustos Biljana Milosavljević Pićurić, istoričarka umetnosti i master istorije.
Violeta Marković je iz Požarevca. Bavi se kaligrafijom i slikarstvom. Završila je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je i učila pismo kod profesorke Mirjane Vojnović. Do sada je samostalno izlagala četrnaest puta i učestvovala na preko pedeset kolektivnih izložbi.