Mladi iz Sombora, Novog Pazara, Niša i Aleksinca okupili su se u švajcarskom dečijem selu Pestaloci, gde su učili, družili se i upoznavali.

Sombor je predstavljalo osamnaestoro mladih iz Udruženja građana „Ravangrad”. Mladi iz Srbije su od 7. do 21. septembra učestvovali na radionicama iz oblasti dečijih prava, identite, komunikacija, predrasuda, pisanja i organizovanja projekata. Jednu sedmicu proveli su u interkulturalnoj razmeni sa mladima iz Bazela. Radi boljeg upoznavanja i predstavljanja Somborci su svoj kraj prikazali kroz igru i uz pesmu „U tom Somboru”, nije izostalo ni Užičko kolo. Mladi su tokom boravka u Švajcarskoj imali ekskurzije u Cirih, Lucern, Šafhauzen, Sent Galen, Apencel, Lihtenštajn... Grupu iz Sombora vodile su Nada Plećaš, Nataša Gradinac i Monika Cifra.

Somborski srednjoškolci družili su se u Neumu sa svojim vršnjacima iz Tuzle, Srebrenice, Vukovara i Gornjeg Vakufa - Uskoplja.

Svake godine nekolicina somborskih srednjoškolaca učestvuje u mirovnom kampu u Neumu. Ovoga puta iz Sombora ih je otputovalo 28 u organizaciji Udruženja građana „Ravangrad”. Učesnici mirovnog kampa „Odmor od rata” pohađali su antiratne, psihološke, kreativne, sportsku, novinarsku radionicu. Naravno, svima je ostalo vremena i za uživanje u moru - izveštava Tamara Stojković iz UG „Ravangrad”. Kamp je obeležio performans izveden na pesmu Đorđa Balaševića „Samo rata da ne bude”, a srednjoškolci iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske posetili su i Sarajevo, Dubrovnik, Jablanicu, vodopade Kravice. Mirovni kamp „Odmor od rata” organizuje „Komitet za osnovna prava i demokratiju” iz Kelna (Nemačka) pomoću sredstava iz ličnih donacija. Somborske srednjoškolce na kamp su vodili i o njima brinuli Jasmina Borić, Dragan Trkulja i Tamara Stojković.

Somborski srednjoškolci i studenti anketirani su po pitanju diskriminacije. Mnogi je prepoznaju, ali nisu spremni i da je prijave institucijama i nadležnima.

U velikoj sali Gradske kuće danas su predstavljeni rezultati istraživanja koje je sprovedeno u pet somborskih srednjih škola i među studentima Pedagoškog fakulteta. Cilj ispitivanja bilo je otkrivanje stavova mladih o diskriminaciji. Anketirano je 820 mladih, što predstavlja reprezentativan uzorak, imajući u vidu da ta brojka obuhvata više od deset odsto srednjoškolske i studentske populacije. Diskriminaciju prepoznaje 62,7 odsto mladih, 27,8 procenata nije sigurno da zna šta je to, a 9,5 odsto je ne prepoznaje. Gotovo tri četvrtine mladih zna neku diskriminisanu osobu. Istraživanje se pokazalo da je diskriminacija prisutna među mladima, a najčešće na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i na osnovu seksualne orijentacije. Diskriminaciju ne bi prijavila polovina ispitanika jer smatraju da ih se ne tiče ili ne znaju kome da je prijave. Mladi smatraju da diskriminisani sami treba da prijave kršenje svojih prava, a oni koji su spremni da prijave takve slučajeve najpre bi se obratili policiji ili direktoru i pedagogu škole. 65 procenata somborske mladeži smatra da nikada nije bilo izloženo bilo kakvom obliku diskriminacije, dok 35 odsto priznaje da jeste. Rezultati ankete biće uključeni u Lokalni akcioni plan za mlade koji će se sprovoditi od 2012. godine, a biće prosleđena i nadležnim institucijama i organima. Istraživanje je rađeno u okviru projekta „Doprinos mladih antidiskriminacionoj politici”, a u sprovođenju su bile angažovane Kancelarija za mlade Grada Sombora i udruženja građana Somborski omladinski bum, Ravangrad i Somborski edukativni centar. Nosilac projekta je beogradska organizacija Atina, a finansijski je podržana od strane Nemačke agencije za tehničku saradnju GTZ.