Sombor je specifičan po svom urbanističkom uređenju, ulice u centru grada su dosta uske i uglavnom su jednosmerne, što predstavlja određeni problem za sombosrski Parking servis - smatra direktor Aleksandar Pilja.

- U samom centru grada potrebno je pristupiti izgradnji javnih garaža. Mi imamo nekoliko analiza, postoje i idejna rešenja za garažu na Živinskoj pijaci, podzemnu garažu ispod Trga svetog trojstva, kao i na još nekoliko mesta, ali je u svemu problem novac - objasnio je Aleksandar Pilja. On je dodao da svakako konačnu odluku o izgradnji novih parkirališta donosi Grad Sombor i Direkcija za izgradnju grada. Prema Piljinim rečima u planu je izgradnja parkirališta za bicikle, jer je to jedan od glavnih vidova prevoza Somboraca. Učesnici Somborskog javnog foruma složili su se da je biciklistički saobraćaj ono što treba razvijati u gradu izgradnjom novih staza za dvotočkaše.

Kao glavni problem saobraćaja u Somboru označena je sadašnja regulacija saobraćaja u centru grada, jer su mnoge ulice koje se spajaju na vence nepotrebno jednosmerne, kružni tok funkcioniše na svetski jedinstven način. Veliki problem predstavlja i raskrsnica ulica Beogradska, 21. oktobra, Branka Radičevića i dva venca gde je potrebno izgraditi kružni tok. Dodatne teškoće u saobraćaju stvaraju i sadašnji smerovi ulica Petra Drapšina i Batinske, koje bi jednostavno trebalo zameniti.

- Severtrans je izradio elaborat o gradskom prevozu, koji čeka bolja vremena za primenu. Taj elaborat podrazumeva da se periferni delovi grada poput Šikare, Goga, Onče povežu sa centrom grada. Interval polazaka bio bi na pola sata sa krajnjih tačaka, a ukrštanjem linija 1, 2 i 3 ti intervali pali bi na 10 minuta na prilazima gradu - objasnio je Nenad Ćelić. On je dodao da gradski i prigradski prevoz nikada nisu komercijalno isplativi i u celom svetu je to subvencionisana kategorija. Prema proračunima Severtransa cena karte u gradskom prevozu trebalo bi da košta oko 50 dinara. Prema rečima Nenada Ćelića prvi korak za uvođenje gradskog prevoza treba da bude nova regulacija saobraćaja, koja ne iziskuje velika sredstva. On je objasnio da za gradski prevoz u Somboru ne treba koristiti klasične autobuse od 10-12 metara, već one manje od 6 do 8 metara dužine.

Da gradski prevoz može da zaživi u Somboru ne veruje Nemanja Živadinović. On je kazao da je pre više godina rađena anketa među građanima, koji se tada nisu pozitivno izjasnili o uvođenju gradskog prevoza. Živadinović smatra da bi bilo pametnije pozabaviti se prevoznicima putnika, koji rade na crno sa često nebezbednim vozilima i oduzimaju putnike Severtransu, s čim se složio i Nenad Ćelić uputivši kritiku inspekcijskim organima koji bi trebalo da suzbiju nelegalne taksiste.

Tokom dvočasovnog javnog foruma o saobraćaju u diskusiju su se uključili i građani, kojih je istini za volju bilo malo, ali se očekuje da se Somborci „malo otvore”, jer je namera da se diskutuje o temama, koje se tiču celokupne zajednice. Kompletan audio snimak možete da preuzmete ovde, a uskoro će biti postavljen i video.

Književnu tribinu vodiće Miljana Zrnić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”, a o svom stvaralaštvu govoriće i sam autor. Mesto događaja je Galerija Kulturnog centra „Laza Kostić”, koji je uz Gradsku biblioteku suorganizator ove tribine. Vreme početka je 18 časova.

Atmosfera tribine bila je prava kafanska: drveni stolovi, karirani stolnjaci, polutama, piće, domaća kafa i blago zadimljeno...

Priča o čardama počela je u našim krajevima u Bezdanskoj šumi, oko 1765. godine. Zvala se kod Gavrana i postojala je sve do dvadesetih godina 20. veka. Oko nje su se izgradili salaši, koji danas čuvaju uspomenu na njeno postojanje. Inače, najviše čardi bilo je duž bezdanskog puta, jer to bio i, modernim rečnikom rečeno, najfrekventniji pravac u ono doba.

Posle čardi u gradu nastaju kafane, a neka imena se nisu promenila sve do danas: Orient je zabeležen još tridesetih godina, da ne spominjemo Slon, nasleđen još iz doba Austrougarske monarhije. Tu su i druge legendarne kafane, manje - više vremešne: Lončić, Crvenka, Jelen, Nemanovci, Zidarski dom... Imena ima verovatno više od stotinu, rečeno je na tribini. Zanimljivo je da su gazde kafana vodili računa i o marketingu, pa su se oglašavali u novinama sa reklamnim tekstovima, kako bi namamili goste. Kafane su bile (i ostale) izvor informacija ili mesto njihove razmene, a nekada se u gotovo svakoj moglo nešto i pojesti. Pratila ih je i muzika, uglavnom tamburaška, koje je bilo i posle sinoćne tribine, već kako dolikuje u poštenoj kafani!