Učesnici projekta „Odmor od rata – izgradnja mira“ sprovešće u subotu veliku regionalnu akciju pod nazivom „Šetnja za mir“.

Mladi koji su od 1994. godine učestvovali u projektu Odmor od rata - izgradnja mira u nekoliko gradova bivše SFRJ organizuju zajedničku akciju. Mladi će istovremeno organizovati mirovnu šetnju u Vukovaru, Tuzli, Gornjem Vakufu - Uskoplju, Srebrenici i Somboru i pevati pesmu „Samo da rata ne bude“, a sve radi promovisanja mira, tolerancije i prekogranične saradnje - saopštili su organizatori. Pored učesnika u projektu na šetnju su pozvani i predstavnici omladinskih organizacija i ljudi dobre volje. Somborska šetnja počeće u subotu, 10. septembra u 11 časova ispre Županije.

Sedmi put za redom u Bezdanu će krajem jula biti održani Trojni susreti.

Festival „Trojni susreti” slavi bogatstvo različitosti na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske, pa i učesnici dolaze iz ove tri zemlje. U okviru programa biće priređena celodnevna izložba rukotvorina, starih zanata, tradicionalnih jela iz pograničnih krajeva tri države. Pored toga na Kanalskoj obali u Bezdanu, predstaviće se folklorna društva sa svojim plesovima i negovanjem narodne kulture. Za veče je predviđena zabava za mlađu publiku, odnosno svirka. „Trojni susreti” su zakazani za 30. jul, a o detaljima programa ćemo izvestiti na vreme pred početka festivala. Organizator je Udruženje građana „Puls” iz Bezdana.

Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije izrazio je u Somboru čuđenje da su se antisemitski grafiti pojavili u gradu u kojem se tako nešto nikada nije dogodilo, koji je multietnička, multikulturalna i multikonfesionalna sredina, bez ikakvih sukoba takve vrste.

- To je bio samo jedan u nizu antisemitskih događaja, ali ne samo to, jer su napadnuta i romska naselja u Požegi, u Somboru, i u drugim mestima, napadnuta je i islamska zajednica u Šapcu i uopšte je, po našem utisku, jedan trend narastajuće ksenofobije. Kada se tako nešto dešava u društvu, to je znak da društvo ne valja. Naš glas protivljenja je upravo zato bio tako brz, jer smatramo, pored toga što smo mi uvređeni svim tim, da to nanosi ogromnu štetu Srbiji, a mi jako teško doživljavamo kada se ruži lepo lice Srbije. Stereotipi koji se iznose poslednjih dana u medijima su rezultat totalnog neznanja, oni na žalost ne poznaju ni svoju istoriju, jer da to znaju ne bi mogli da kažu da mrze sve Jevreje, pa i oni koji su dali život za Srbiju - kazao je Aleksandar Nećak prilikom susreta gradonačelnika Nemanje Delića i ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića. Nećak je izjavio i da je jevrejska zajednica očekivala oštriju reakciju Vlade Srbije, ali i Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice, ali i svih drugih verskih zajednica sa kojima sarađuju. - Smatramo da smo prvi koji trebamo da ukažemo na bilo koju diskriminaciju, bilo koji ksenofobiju, s obzirom na strahote koje smo prošli. Nadamo se da se to u Somboru više neće dešavati, na našu i radost građana, jer je Sombor lepa varoš, ne zaslužuje da se pojavljuje u takvim ružnim vestima - kazao je predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak. - Sombor je grad koji dobro poznaje i neguje svoju multietničnost i multikonfesionalnost. Nismo ni mi bili imuni na ispade koji su neprimereni našem gradu i vremenu u kojem živimo. Policija je svoj posao uradila, privela je izgrednike. Pokušali smo, kao lokalna samouprava da popravimo štetne posledice koje su nastale i očekujemo od društva da afirmiše multietničnost kao pozitivnu stvar - kazao je gradonačelnik Nemanja Delić. Ministar Svetozar Čiplić osudio je ponašanje koje je kulminiralo antisemitizmom, kao čin koji je antiljudski i anticivilizacijski i nema opravdanja. - Očekujemo da antisemitizam bude osuđen na način koji to zaslužuje i da svoj deo odgovornosti imaju i oni koji su svesno ili nesvesno doveli u poziciju da se antisemitske poruke prošire u sve delove Srbije. Jevreji su u svim zajednicama uvek bili inkorporirani i doprinosili njenom razvoju - izjavio je u Somboru ministar Svetozar Čiplić. On je kazao da u sredinama u kojima živimo treba da govorimo o toleranciji i nenasilju, i da predočimo šta je holokaust i zašto je jedan narod bio u poziciji da bude sistemski istrebljavan.

Povodom međunarodnog dana tolerancije, koji se inače obeležava 16. novembra, sutra će na Pedagoškom fakultetu u Somboru biti održana tribina o toleranciji.

Cilj tribine je obeležavanje Međunarodnog dana tolerancije i promocija vrednosti tolerancije, nenasilja i prevencije mentalnog zdravlja mladih u okviru realizacije projekta „Pomozimo našoj deci”. Tribina će trajati oko sat vremena, a među gostima biće Isa basarić, direktor Somborskih novina i sociolog, Edita Sakili, pedagog, Zorka Milošević iz Kancelarije za mlade, Tibor Kiš iz NVO Somborski omladinski boom i Srđan Vlaškalić iz NVO Somborski edukativni centar. Tribinu organizuje NVO „Ženska alternativa”, a voditeljica tribine biće Jadranka Radojčić, predsednica organizacije. Početak je zakazan za 14:00.

Somborska Kancelarija za mlade i nekoliko predstavnika lokalnih NVO su u okviru projekta NVO Atina iz Beograda organizovali anketiranje mladih Somboraca i Somborki o temama rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti LGBT osoba.

U četiri grada u kojima je anketa sprovedena, ukupno je anketirano 239 osoba između 15 i 30 godina starosti; u Zrenjaninu 78, u Kragujevcu 53, u Valjevu 56, a u Somboru 52 osobe. Oko 58% ispitanika činile su osobe ženskog pola.
Kako je uzorak anketiranih prilično mali, vrlo je nezahvalno donositi zaključke na osnovu prikupljenih podataka. Ipak, Sombor se u većini pitanja pokazao kao grad sa najvećim stepenom tolerancije i razumevanja, dok je u Valjevu najviše ispoljeno tradicionalno patrijarhalno ponašanje i velika je zastupljenost stereotipa i netolerancije. Primetno je da u Srbiji postoji rodna neravnopravnost, da su mladi često diskriminisani i da u društvu još uvek vladaju stereotipi.
Ono što zabrinjava je da čak 43% mladih iz ova četiri grada smatra da je homoseksualnost bolest, što samo govori o nedovoljno posvećenoj pažnji ovoj temi u našem obrazovnom sistemu. Ipak, kako škola ima samo mali uticaj na mlade (2%), a porodica najveći (73%), ne treba za sve kriviti obrazovni sistem. Uticaj medija je veći od škole i iznosi 9,4%.
Oko 10% mladih smatra da kada devojke nose kratke suknje, one time izazivaju silovanje. Gotovo sto procenata ovih odgovora su dali mladići. Drugi važan podatak koji nam govori o velikoj rasprostranjenosti rodno baziranog nasilja, a u ovom slučaju seksualnog - je i podatak da između 8% i 31% mladića i devojaka (u Somboru je 8%) slaže sa tvrdnjom da kada devojka kaže „NE”, misli – „DA”.
Detaljniju analizu svih prikupljenih podataka možete pročitati u izveštaju NVO Atina.