Svečanom akademijom i polaganjem cveća i venaca na spomenike oslobodiocima Sombora obeležen je 21. oktobar, dan kada je u Somboru završen Drugi svetski rat. - Ova nagrada mnogo mi znači, ne toliko u materijalnom smislu, već zbog toga, što će podsećati generacije, da sam ovde nekad živela - kazala je Tereza Kočiš, ovogodišnji lauerat Oktobarske nagrade Grada Sombora.

- Gimnastičarska sam postala slučajno. Profesor Jovin me pozvao u Sokolski dom da vežbam, da malo ojačam, jer sam bila žgoljava. Tada sam išla u nižu gimnaziju, 1947. ili 48. godine. Tada se pojavio i bračni par Ivančević, trebala im je osma devojčica u vrstu Sombora, koja se pripremala za prvenstvo Vojvodine u Novom Sadu. Bila sam rezerva za gimnastiku na spravama, a na takmičenju u Novom Sadu sam osvojila prvo mesto, na razboju sam dobila čistu desetku - priča Tereza Kočiš, dobitnica Oktobarske nagrade Grada Sombora za 2011. godinu. Te iste godine održano je i prvenstvo Jugoslavije na Novom Beogradu, gde je osvojila još jedno prvo mesto. Sledeće godine, sa 15 godina, u seniorskoj konkurenciji pripremala se za Svetsko prvenstvo u Bazelu, koje je bilo održano 1950. godine. U Švajcarskoj je osvojila drugo mesto. Somborske gimnastičarke bile su u to vreme najbolje u državi. Tu su bile još Judita Štebler, Mira Pelagić, Radmila Popović, Ljiljana i Gordana Gigantaj. Tereza Kočiš bila je reprezentativka Jugoslavije čitavih 14 godina. Školovanje je kasnije Terezu Kočiš odvelo u Beograd, gde je studirala ekonomiju, da bi se nakon fakulteta zaposlila u Privrednoj komori Jugoslavije kao viši savetnik. Reprezentaciju Jugoslavije napustila je 1974. godine, kada je trebalo da se putuje na olimpijadu u Tokiju. - I uniforme su nam uzeli, ceo komplet, ceo olimpijski program smo vežbale i onda su nam kazali da nema novca i da ne idemo u Tokijo. Onda sam im rekla, da sam ja svoj čovek, smatrajte da od danas Tereza Kočiš ne postoji. Nagovarali su me da se vratim, ali ja nisam htela - ispričala je sedamdesetsedmoogodišnja Tereza Kočiš. Poslednji nastup, kao gimnastičarka, imala je u Novom Sadu na susretu sa reprezentacijom Mađarske. To joj je bio 25. nastup, čak i tada je uspela da osvoji bronzanu medalju. Tereza Kočiš danas živi u rodnom mestu Svetozaru Miletiću, radi u bašti i kako kaže, gleda gimnastiku iz fotelje. Zanimljivo je da je Tereza Kočiš, juče, prilikom uručenja Oktobarske nagrade, prvi put u životu videla čuvenu sliku Bitka kod Sente u velikoj sali Županije. - Poručila bih svojim sugrađanima da budu privrženi onome što rade, da istraju do kraja, jer bez toga nema ništa. Nema ništa bez ljubavi - kazala je Tereza Kočiš. - Jedino mi je žao što ovu radost ne mogu da podelim sa svojim trenerima i majkom, ali možda je tu njihov duh, pa nas vide. Ali tu su prijatelji, potomstvo na žalost nemam, jer mi je sin umro. Najteže je kada izgubiš one koji su ti najbliži. Takav je život! - završila je priču o svojoj karijeri i životu Tereza Kočiš, gimnastičarka i ekonomista, dobitnica Oktobarske nagrade Grada Sombora.

Bivša svetska vicešampionka i učesnica dve olimpijade, gimnastičarka Tereza Kočiš iz Svetozar Miletića, dobitnica je ovogodišnje Oktobarske nagrade - odlučeno je na poslednjoj sednici Gradskog veća.