Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• NDNV: Šinković novi predsednik

Izabrano novo rukovodstvo Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Foto 9435NDNV je održao izbornu i statutarnu skupštinu. Većinom glasova članova udruženjan za novog predsednika Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) izabran novinar Radija Slobodna Evropa i asistent na Odeku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Norbert Šinković. Potrpedsednica udruženjna u narednom mandatu biće novinarka agencije Beta, VOICE-a i Radija Slobodna Evropa Maja Leđenac. Pozicije u upravnom odboru NDNV-a zauzeće još Branka Dragović Savić, Slađana Gluščević, Darko Šper, Duško Medić, Jelena Kleut, Ranka Ivanoska i Ana Lalić. Skupština društva izabrala je i nadzorni odbor, sud časti, te Savet NDNV koji će činiti Žužana Serenčeš, Laslo Vegel, Teofil Pančić, Branislava Opranović i Čaba Presburger
Novi Predsednik UO NDNV Norbert Šinković, poručio je da je cilj novog rukovostva cilj da podmladi organizaciju i da mladim kolegama da priliku da odlučuju i uključe se u borbu za slobodno novinarstvo što je više moguće. Novoizabrani predsednik je rekao da je medijska scena u Srbiji devastirana i dodao da neće odustati od borbe za slobodne medije. - Nudimo platformu mladim kolegama i koleginicama, da se bave profesionalnim novinarstvom i da ostanu na pravom putu - kazao je Šinković i najavio da će naročitu pažnju posvetiti kolegama i koleginicama na lokalnom nivou. Upravni odbor NDNV je na prvoj sednici imenovao i Izvršni odbor te organizacije. Finansijski direktor je Miloš Katić, izvršni direktor Veljko Milić i programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine osnovano je 17. januara 1990. godine u Novom Sadu, kao reakcija na političke čistke koje je sprovodio režim Slobodana Miloševića u vojvođanskim medijima. NDNV je najstarije nezavisno udruženje novinara na prostoru nekadašnje Jugoslavije i iduće godine slavi 30 godina postojanja. Prvi predsednik NDNV-a bio je u dva mandata Miodrag Mile Isakov, potom Dimitrije Boarov, zatim Petar Petrović, potom u tri mandata Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović koji je u martu podneo osatvku na tu funkciju iz „ličnih razloga”.
savamajstor @ Ned, 09.06.2019. 01:27
ana lalić branislava opranović branka dragović savić čaba presburger darko šper dimitrije boarov dinko gruhonjić društvo duško medić jelena kleut laslo vegel maja leđenac miodrag isakov nedim sejdinović nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv norbert šinković petar petrović ranka ivanovska slađana gluščević sombor teofil pančić žužana serenčeš
• Vidojković na obeležavanju Dana knjige

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju romana „E baš vam hvala”.

Foto 33490 Predstavljanje knjige Marka Vidojkovića zakazano je za ponedeljak (23. april) od 18 sati na Dečijem odeljenju biblioteke. Autoru romana, na promociji će se pridružiti Dragan i Tamara Babić - piše u pozivu za somborsku promociju koja će biti organizovana povodom Svetskog dana knjige. Roman „E baš vam hvala” izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.
- U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negativci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde - napisao je Teofil Pančić o romanu „E baš vam hvala”.
savamajstor @ Pet, 20.04.2018. 02:20
dragn babić e baš vam hvala gradska biblioteka karlo bijelicki jugoslavija kultura marko vidojković sombor tamara babić teofil pančić
• Duboki tragovi Sombora

U Gradskom muzeju u četvrtak je otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine „Đorđe Lebović - svedok protiv svoga vremena”.

Foto 27568Foto 27567 Postavku čine prikazi života Đorđa Lebovića, a odmah na ulazu posetioca očekuje bodljikava žica i logoraška odeća s jedne i uniforma SS-ovca s druge strane. Slede citati iz dela Đorđa Lebovića, porodične fotografije, slike i kostimi iz predstava rađenih po njegovim delima... Svi ti prizori govore o čoveku, književniku, na čiji život je Sombor imao presudni uticaj. Sombor se provlači kao motiv kroz mnoga njegova dela, poput autobiografskog romana Semper idem, objavljenog posthumno. Knjiga je doživela veliki uspeh, ali relativno skroman tiraž. Otvaranju izložbe u Gradskom muzeju prisustvovala je i Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića. Ona je ispričala da je Sombor ostavio dubok trag u Lebovićevom životu, što se moglo primetiti u brojnim situacijama.
- Kada smo se 2000. godine vratili iz Izraela, prvo što je hteo da uradi je da poseti Sombor. Došli smo ovde, nedelju dana smo odseli u hotelu Sloboda. Vodio me ja da mi pokaže gde je sve živeo, a menjao je životni prostor: kod dede, kod tetke, kod teče, kasnije kod majke, kada se vratila iz inostranstva. Sombor je za njega bilo nešto što je duboko u njemu ostavilo tragove. Kada smo otišli u Izrael, išli smo u školu jezika. Tamo je došao i veliki broj Rusa, a među njima je bio veliki broj nejevreja. Iskoristili su priliku da izađu iz Sovjetskog saveza. Valjda od straha da ne budu otkriveni, stalno su pitali: jesi Jevrejin? Đorđa je to jako ljutilo. Otišli smo iz jednog nacionalizma, gde je bilo pitanje: jesi Srbin, jesi Hrvat, jesi Albanac, jesi šta? Trpeo je to, ali je u jednom trenutku pocrveneo i rekao: nisam! Ja sam Somborac. To je jako zbunilo sagovornike, nisu znali šta je Sombor. Nisu ga više ništa pitali, obilazili su ga. To je bio njegov životni stav, njegovo opredeljenje - ispričala je Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića.
Đorđe Lebović (1928 - 2004) rođen je u Somboru, gde je proveo detinjstvo, ali je 1944. godine zbog svog jevrejskog porekla deposrtovan u nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau. Uspeo je da doživi oslobođenje logora, vratio se u Jugoslaviju. Pored mnogih drugih, napisao je scenario za čuveni partizanski film Valter brani Sarajevo.
- Delo Đorđa Lebovića u raznim domenima književnog i dramskog stvaralaštva je značajnije, nego što je njegov odjek i slava. On spada u najviši red srpske i ex-jugoslovenske književnosti u drugoj polovini 20. veka, što možda nije prepoznato na pravi način. Kada se pre desetak godina posthumno pojavio Semper idem, ja sam napisao, iza kojih reči stojim i danas, daje to prvo remek delo srpske književnosti 21. veka. To je u savakom pogledu izuzetno ostvarenje u kontekstu svetske književne produkcije, kada je u pitanju holokaust u najširem smislu. U sam vrh književnosti spada i njegovo dramsko delo, pre svega Nebeski odred. Lebović je pisac čije je stvaralaštvo na žalost, zbog tema kojima se bavio, danas više aktuelno nego što bi smo voleli da bude. To je zato što se radi o piscu izuzetnog senzibiliteta - kazao je Teofil Pančić.
triletrip @ Pet, 08.04.2016. 01:29
đorđe lebović gradski muzej holokaust izložba pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zlata lebović
• Đorđe Lebović - Svedok protiv svoga vremena

U Gradskom muzeju u Somboru 7. aprila će biti otvorena izložba u saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, pod nazivom „Đorđe Lebović - svedok protiv svoje epohe”.

Foto 27547 Izložba pokušava da javnosti približi raznorodno delo ove jedinstvene umne i stvaralačke pojave na našim prostorima. Lebovićevo delo, uspešno realizovano kroz raznolike oblasti i teme, postavlja čoveka u središte apokaliptične istorije dvadesetog veka. Njegov izraz je najjači u pozorištu, a unutar njega zaokupljeno mračnim teatrom, u kome progovaraju logori smrti i iskustvo Holokausta. Kao što je sam Lebović rekao umesto predgovora Tetralogiji, „Kada sam se vratio iz logora u život, video sam pred sobom dva izbora - zaboraviti ili govoriti. Prvo nisam mogao, znači drugo sam morao”.
Izložbu će otvoriti novinar, kolumnista i kritičar Teofil Pančić, a govoriće i direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine Zoran Maksimović i kustos Ivana Koči. Svečano otvaranje izložbe u Gradskom muzeju zakazano je za 7. april u 18 sati. Izložba će biti postavljena do 4. maja.
Đorđe Lebović je rođen 1928. godine u Somboru, gde provodi veći deo svog detinjstva. Do Drugog svetskog rata se školovao u Zagrebu i Somboru, odakle je 1944. deportovan sa porodicom u logor Aušvic-Birkenau. Strahote koncentracionog logora su ostavile dubok trag u mladom Leboviću i uticale na njegov književni rad. Autor je novela, memoarske proze („Semper idem” o detinjstvu u našem gradu), drama za pozorište i radio, filmskih scenarija i scenarija za strip. O logoraškom životu je progovorio u Logoraškoj tetralogiji (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija i Vojnik i lutka). U nekim dramama obrađuje teme iz srpske istorije (Sentandrejska rapsodija, Ravangrad 1900), ali je najsnažniji pečat ostavio kao scenarista nekoliko tzv. partizanskih filmova: Most, Devojka sa Kosmaja, Pesma, Valter brani Sarajevo, Partizanska eskadrila. Lebović se oprobao kao scenarista akcionog crtanog stripa koji je izlazio od 1977 do 1989. godine u 25 država sveta.
triletrip @ Uto, 05.04.2016. 01:07
branimir mašulović društvo đorđe lebović gradski muzej sombor ivana koči izložba kultura pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zoran maksimović