Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Medijska koalicija: Tražimo isti tretman za sve novinare

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja upozorava javnost da su novinari nekoliko lokalnih medija u Leskovcu bili diskriminisani i uskraćeni za mogućnost postavljanja pitanja zvaničnicima i predsedniku Srbije, tokom njegovog prisustva na svečanom otvaranju fabrike Aptiv Packard u tom gradu.

Foto 34305Prema saznanjima Asocijacije onlajn medija - (AOM), posle zvaničnog obraćanja prisutnima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je konferenciju za novinare, na kojoj je bilo očigledno da protokolarna služba njegovog kabineta, odobrava postavljanje pitanja samo određenim medijima. Namera da se odgovori samo na „podobna pitanja” videla se i u intimnoj komunikaciji predsednika Vučića sa dotičnim novinarima, koje je redom oslovljavao po imenu. Kada su počeli da se javljaju novinari iz Leskovca, Vučić je rekao da „ima vremena samo za još par pitanja” i da „žuri, jer ima intervju na televiziji”. Do tada su pitanja uspeli da postave samo novinari „Pinka”, „Studija B” i „Televizije Pančevo”, lokalne televizije koja svoj program ne emituje na području Leskovca. Ovakva situacija nije prva ove vrste, odnosno ponavlja se već godinama unazad. Na gotovo svim događajima koje organizuju vlasti u Srbiji, a na kojima se obraćaju najviši zvaničnici, većina novinara najčešće ne može ni fizički da priđu mikrofonu, a kamoli da ga dobiju i postave pitanja koja su relevantna za građane. Ova „privilegija” ostavljena je samo za one koji učestvuju u medijskoj propagandi aktuelnog režima. Smatramo da je skandalozno što novinarima iz lokalne sredine nije omogućeno da postavljaju pitanja visokim zvaničnicima, jer je to otvorena diksriminacija i favorizovanje samo „poželjnih medija”. Osim toga, ovakvim odnosom prema slobodi informisanja, predsednik i njegove službe, sprečili su da građani Leskovca dobiju odgovore na pitanja koja njih zanimaju.
Ovakvo ophođenje pokazuje svu dvoličnost aktuelne vlasti, jer su se praktično isti ti ljudi obavezali da će raditi na poboljšanju situacije u medijskoj sferi, kroz saradnju sa medijskim organizacijama u radnim grupama i timu za dijalog. Od tog obećanja i dalje nema ništa - piše u saopštenju Medijske koalicije koju čine NUNS - Nezavisno udruženje novinara Srbije, NDNV - Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ANEM - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, PU Lokal pres i Asocijacija onlajn medija - AOM.
savamajstor @ Sre, 16.01.2019. 02:18
aleksandar vučić aptiv packard asocijacija nezavisnih elektronskih medija - anem asocijacija onlajn medija - aom društvo leskovac medijska koalicija nezavisno društvo novinara vojvodine - ndnv nezavisno udruženja novinara srbije - nuns pink poslovno udruženje lokal pres (lp) sombor studio b televizija pančevo
• Izabrani na somborskom konkursu objavili šesto lažnih vesti

Mediji, koji su iz Budžeta grada Sombora tokom 2018. godini finansirani sa po 200.000 dinara, objavili su 574 lažne vesti za godinu dana - objavio je specijalizovani portal Raskrinkavanje.

Foto 34881 - U prošloj godini tabloidi Informer, Srpski telegraf i Alo objavili su na svojim naslovnim stranama preko 700 laži. Na ukupno 306 naslovnih strana u 2018. godini, Informer je imao čak 351 lažnu, odnosno neutemeljenu vest. Na naslovnicama 223 broja Srpskog telegrafa našlo se čak 230 netačnih ili neutemeljenih tvrdnji, a tabloid Alo na naslovnim stranama 358 brojeva u prošloj godini imao je 149 lažnih vesti, odnosno vesti bez jasnih izvora i dokaza - objavio je portal Raskrinkavanje. Informer i Srpski telegraf su na svojim naslovnim stranama tokom prethodne godine u 265 navrata najavljivali ratove i sukobe, pokazuje analiza Stefana Janjića, urednika „Fake news tragača”. Analiza je pokazala i da je Srbija najveći broj „ratova” vodili sa „ustašama” (47 puta), a potom sa „Šiptarima” (30 puta). Novinari portala Raskrinkavanje su do ovih informacija došli pregledom svih naslovnih strana navedenih tabloida. Estradne vesti i vesti koje se tiču ubistva pevačice Jelene Marjanović izostavljene su iz ove analize.
Gradonačelnica Sombora je na prošlogodišnjem konkursu u oblasti javnog informisanja dodelila novac građana Sombora „medijima” kojima je u prethodnom periodu izrečeno više desetina javnih opomena Saveta za štampu. Medijskoj mreži doo iz Beograda (Srpski telegraf) pripalo je 200.000 dinara, News media tim Beograd (Srbija danas) - milion dinara, Info IT media (Informer) - 200.000 dinara, te Proglas public relations (Studio B) - 300.000 dinara. Inače, vlasnik Studija B, Saša Blagojević je ujedno i vlasnik dnevnog lista Alo.
savamajstor @ Uto, 15.01.2019. 07:00
dnevni list alo društvo fake news tragač info it media informer jelena marjanović lažne vesti medijska mreža doo beograd news media tim beograd proglas public relations raskrinkavanje saša blagojević sombor srbija danas srpski telegraf stefan janjić studio b
• Fabrika prestaje da radi, donira inventar!

Na žalost, posle skoro dve godine druženja, Fabrika je rešila da trajno zatvori prostor. Nakon što smo eksperimentisali s različitim poslovnim modelima, zaključili smo da na somborskom tržištu ne postoje adekvatni uslovi za uspešno funkcionisanje komercijalnog coworkinga - saopštili su iz udruženja.

Foto 29822- No, iako su ovo loše vesti, zatvaranje ipak nije kraj za Fabriku! Pošto je većina našeg inventara kupljena kroz donacije, rešili smo da ga ustupimo neprofitnoj organizaciji sličnoj našoj i da naša ideja nastavi da živi kroz njihov rad. Inventar se sastoji od kancelarijskog nameštaja i pribora, te je pogodan za organizacije koje su nedavno osnovane, i organizacije koje planiraju da otvore svoj prostor u kome će izvoditi aktivnosti. Otvorili smo konkurs koji će trajati do 1. januara 2019. godine, nakon čega će prvobitni donatori Fabrike odabrati organizaciju koja će naslediti nameštaj. Prednost ćemo davati organizacijama koje bi primile kompletan inventar. Stoga, ako znate nekog ko svakodnevno radi na razmrdavanju svoje sredine, prosledite im link za prijavu.
Povodom iznenadnog prestanka rada „Fabrike” društveni akselerator i coworking uputili smo nekoliko pitanja Srđanu Bajiću, jednom od osnivača organizacije.
Šta je nedostajalo da Fabrika preživi? Mi smo od početka želeli da ostvarimo finansijsku održivost kroz komercijalne aktivnosti, kao što su co-working i IT edukacija. Međutim, ispostavilo se da je lokalna ekonomija previše slaba da podrži takav poslovni model, pa smo skoro dve godine održavali negativan finansijski tok. Sa druge strane, konkursi koje je raspisivala Vlada, vezano za IT prekvalifikaciju i slične projekte, bili su takvi da njihove uslove nisu mogle da ispune lokalne organizacije, već samo krupni izvođači.
Da li je bilo podrške lokalne samouprave? Od lokalne samouprave nismo nikad očekivali mnogo, zapravo nadali smo se samo da nas neće sabotirati. Bilo je logističke podrške i poziva za saradnju iz kancelarije gradonačelnice, ali su sami iznosi kojima je Grad podržavao lokalne organizacije bili skromni.
Koliko su građani Sombora učestvovali u radu Fabrike? Somborci su mnogo učestvovali u našem radu, pogotovo prilikom otvaranja smo dobili puno nesebične pomoći od dobrih ljudi kojima se svidela naša vizija. Puno grupa, drugih organizacija i pojedinaca nas je podržalo, ne očekivajući ništa za uzvrat. Za nas je to pokazatelj da, uprkos lošoj ekonomiji, u gradu postoji puno entuzijazma i međusobne podrške, pogotovo među mladim ljudima. Nadamo se da će postojeće, i možda neke nove organizacije, uspeti da kanališu taj entuzijazam, uprkos ekonomskim i političkim preprekama.
Kako, posle svega, vidiš Sombor? Danas ga vidim kao veoma ograničenu sredinu, koja teško može da isprati inovativne projekte. Mislim da zbog toga lokalna samouprava ima još veću odgovornost da se odupre skandalima kao što je dodela gradskog novca Informeru, Telegrafu i Studiju B, i sredstva ulaže u lokalne inicijative, jer smo trenutno u spirali koja vodi samo još većoj dekadenciji. Što je potpuno suludo imajući u vidu da svetska ekonomija doživljava najveći rast u prethodnih sto godina. Što znači da ako se najodgovorniji među nama u preostalih par godina globalnog prosperiteta ne izbore za veće društveno, nasuprot partijskog dobra, u Somboru neće ostati nikakvog prostora, a ni potencijala, za iole kvalitetan život - odgovorio je Srđan Bajić, osnivač Fabrike.
savamajstor @ Uto, 04.12.2018. 08:00
donacija društvo fabrika coworking i društveni akselerator informer inventar kancelarijski nameštaj sombor srđan bajić studio b telegraf
• Nikodijević: Još uvek nenagrađena ljubav prema predsedniku

Odbornik Dragan Nikodijević se u novom preseku stanja bavi medijima, postupcima „prve žene” grada i njenog tima, prilikama u poljoprivredi i situacijom u privredi.

Foto 31474Dve godine za redom, Grad Sombor finansira „medije” kao što su Srpski Telegraf, Studio B, BB radio, Informer... Ovi mediji su neprikrivene sluge vlasti. Pišu isključivo po naređenjima i potrebi SNS-a, a sadržaj koji se može pročitati u njima je ispod svakog standarda. Zaduženi su da blate ljude koji imaju drugačije mišljenje od trenutne vlasti, ne birajući reči, teme, najčešće se služeči izmišljotinama, a za to bivaju nagrađeni što direktno od SNS-a, što preko gradskih konkursa širom Vojvodine. Sombor se pokazao kao dobar pokrovitelj takvih medija, dajući im milionske iznose, pa se tako novcem građana Sombora finansira ono najgore što u Srbiji trenutno postoji, dok se na primer, sa druge strane, u gradskom budžetu smanjuju izdavanja za pomoć nezaposlenim trudnicama i porodiljama za celih dva miliona dinara! Situacija u lokalnim medijima preslikana je sa nacionalnog nivoa. Tako na RTV Sreće nećete čuti niti jednu kritiku, dok u Somborskim novinama sve ređe može da prođe mišljenje suprotno somborskom političkom vrhu, pogotovo ukoliko su članovi Srpske napredne stranke. S druge stane, imamo SOinfo, portal koji zbog svoje objektivnosti trpi pre svega finansijski pritisak, pa je SNS ovom mediju koji postoji od 2003. godine, opredelio na konkursu tek 20.000 dinara. Očigledan pokušaj gašenje medija u kome se još uvek slobodno može izneti mišljenje.
Gradonačelnica i gradsko veće
Protekle dve godine rada gradonačelnice Dušanke Golubović obeležilo je urušavanje institucije gradonačelnika, jer je vlast, odnosno, odlučivanje, iz demokratskih institucija preseljeno u neformalno okruženje, hodnike, kafanu ili stranačke kutke. Dok stvarni donosioci odluka u ovom gradu sede van Županije, rad gđe Golubović je jedva dosegao nivo njenog nekadašnjeg posla, načelnice Gradske uprave. Pred predsedničke izbore 2017. godine, na zvaničnom gradskom sajtu osvanulo je pismo gradonačelnice Golubović u kom poziva građane Sombora da na izborima glasaju za Aleksandra Vučića. Time će pokazati svoju ljubav prema tadašnjem premijeru, i, prema rečima gradonačelnice, on će im ljubav uzvratiti. Da citiram gradonačelnicu: - Ukoliko Sombor masovno glasa za predsedničkog kandidata vladajuće koalicije, ne rasipajući glasove na one predsedničke kandidate koji nemaju ni minimum realnih šansi da dobiju podršku Srbije, za pobedu na predstojećim izborima za predsednika države, Sombor i Somborci bi imali ogroman glasački ulog koji bi nosioce najviših državnih funkcija u Srbiji na svojevrstan način obavezao da se „oduže” Somborcima i našem gradu na ukazanom poverenju. Svi mi koji volimo ovaj grad, želimo da Sombor, posle višedecenijskih pokušaja i napora svih gradskih garnitura vlasti, konačno dobije priključenje na auto put, prekategorizaciju graničnog prelaza Bački Breg, bescarinsku zonu na Dunavu, revitalizovanu putnu infrastrukturu i druge velike i važne projekte od kojih zavisi pokretanje zamajca bržeg, jačeg i boljeg privrednog i ekonomskog oporavka našeg grada i podizanje životnog standarda. Reklo bi se, po trenutnoj situaciji i po ispunjenosti ovih obećanja, Somborci nisu pokazali dovoljno ljubavi prema predsedniku! Obzirom da se radi o gruboj zloupotrebi javne funkcije, podneta je i prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, međutim, godinu i po dana od tad, Agencija se nije još uvek izjasnila, iako postoje očigledni dokazi. Rad Gradskog veća najbolje oslikava podatak da jedan od članova, Goran Milić, već godinu dana ne dolazi na sednice, iako je zaposlen na stalnom radu u Gradskom veću. Prima platu iz gradskog budežta kako bi mogao da radi „kampanje” koje vodi SNS u drugim gradovima i opštinama širom Srbije. Većina gradskih većnika, iako su prisutni na sednicama, su se istakli koliko i njihov kolega Milić, iako imaju ogromnih problema u svojim sektorima. Pre svega mislim na kulturu, omladinu i sport, ruralni razvoj... Nesposobnost somborske vlasti najbolje se uočava na primeru kafilerije, odnosno VU Proteinka. Nesnosan smrad oseti svako ko dođe u Sombor. Tu nestaje svaka misao o čarima zelenog grada. Da ne govorimo kako to utiče na život stanovnika Sombora, pre svih građana Selenče. Dosadašnja „opravdanja” služila su isključivo da vređaju inteligenciju građana. Mogli smo čuti da smrad nije problem, da nije otrovan, međutim ne i odgovor na zakopavanje životinjskih ostataka u krugu Proteinke. Prethodni i sadašnji direktor ove ustanove utrkivali su se u prognozama kada će navodni filteri početi da rade. Peticija koju je potpisalo više hiljada naših sugrađana završila je u fioci.
Njive i hleb nasušni
Uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta u Somboru je nezabeležena pojava u Srbiji i civilizovanom svetu. Poput Divljeg zapada, vlada prvenstvo jačeg, ko prvi plugom zaore brazdu, zemlja je njegova. Kriminogene strukture, u sprezi sa lokalnim vrhom Srpke napredne stranke, kome pripada deo kolača, svoje namere ostvaruju uz asistenciju, prvog preduzetnika Srbije, Andreja Vučića. O čemu se radi, bilo je vidljivo i tokom poslednje licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta, kada je ispred Gradske kuće, u kojoj su se održavale licitacije, brojnost policije bila na nivou najvećeg fudbalskog derbija. Somborom su tada „krstarili” automobili sa zatamnjenim staklima beogradskih, novosadskih, ali i manje poznatih registarskih oznaka. Uostalom, svi se još uvek sećamo čuvenog snimka tadašnjeg poverenika SNS-a za Sombor Slobodna Stanića, kako dogovara podelu državnog zemljišta. - Ali ja ovo radim protivzakonito, alo! - ponavljao je na snimku Stanić. Ovakva podela plena proizvodi višemilionsku štetu budžetu grada Sombora. Posledice osete poljoprivrednici koji nisu pristali da budu deo ovih radnji, a od poljoprivredne proizvodnje treba da izdržavaju svoje porodice. Sombor je već mesecima pri dnu po visini prosečne zarade u Vojvodini, što nije bio slučaj ranijih godina. Nekadašnji proizvodni giganti su uništeni, a najavljenih investicija nema ili se ugase pre i nego što počnu da rade. Poslednji primer je odlazak firme iz Bangladeša, koja je nazivana spasiocem našeg grada sa preko hiljadu novih radnih mesta. Sledi nekadašnji gigant FAS, koja i danas ima sumnjivu vlasničku strukturu, potom Severtrans koji SNS neumorno izrabljuje, što za stranačko zapošljavanje, što za besplatan prevoz partijskih kadrova. Setimo se samo desetina njihovih autobusa na mitingu SNS u Subotici. Ferariplast je odavno prestao da postoji, baš kao i nekada čuveni Boreli. U ovakvim uslovima, kružni tokovi ili nekoliko desetina metara afalta kružnog oblika, nam se predstavljaju kao veliki infrastrukturni projekti. Svečano se otvaraju „rekonstruisane” ulice. Jedini poslodavci kojima mogu da se nadaju Somborci jesu javna preduzeća. Ulaznica je članska karta, a ulog 10 odsto od plate za stranku. Obavezan je i odlazak na utakmice FK Radnički 1912 iz Stanišića sa privremenom adresom u Somboru.
Sve to rezultira da Sombor ostane bez tri stanovnika dnevno! Odlaze visoko školovani i oni bez škole, medicinski radnici, automehaničari... Odlaze i oni koji su radili u javnom sektoru. Odlaze ljudi sa sela i ljudi iz grada, gase se škole, a socijalni mir za sad, uz javna preduzeća, održavaju uglavnom žene, koje su prisiljene, bez obzira na godine, da daleko od kuće neguju stare, kako bi obezbedile preživljavanje svojih porodica. Ovo je trenutna siva stvarnost našeg Grada, koja će postajati sve tamnija, dok god Srpska napredna stranka bude na vlasti. Sigurno se u ovom „pogledu” na poslednje dve godine SNS vlasti, mnogih stvari nisam ni dotakao. Svesno sam prepustio da se o drugim devijacijama sistema izjasne stručnjaci u svojim oblastima, oni koji žele promene u gradu, svi koji imaju stav, ideju i znanje. Sombor je prelep grad, sa legatom kulture, obrazovanja, talentovanih i uspešnih ljudi. Ovo je grad sa ogromnim potencijalom, koje će ostati nerazvijen sve dok na njegovom čelu ne budu ljudi sa iskrenom željom, ličnim integritetom, oni koji razumeju i veruju u opšte dobro. Promena je moguća i desiće se, pre nego što „ovi” to mogu i da zamisle. Potrebno nam je samo malo više hrabrosti.
savamajstor @ Pet, 26.10.2018. 10:19
alo bangladeš bb radio dragan nikodijević društvo dušanka golubović fabrika akumulatora sombor ferariplast gradonačelnica infomer kultura mediji poljoprivreda predsednim srbije privreda proteinka slobodan stanić sombor srpska napredna stranka srpski telegraf studio b
• Dva kandidata za frekvenciju

Završen je proces prijavljivanja za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja.

Foto 33974 Konkursi su bili raspisani za pet regionalnih i jednu dozvolu koja važi na području cele Srbije. Uglavnom za slobodno mesto nacionalnog emitera kandidaturu je uputilo četiri televizije. Nacionalnu frekvenciju žele Studio B, BK telekom, LTR mediji i komunikacije, te Kopernikus Cable Network. Više kandidata za jednu frekvenciju prijavljeno je još samo za zonu raspodele Besna kobila (Vranjska plus i Kopernikus Cable Network), odnosno područje Crveni čot Subotica - Sombor. Kako je navedeno na sajtu Regulatornog tela za elektronske medije, kandidaturu za regionalnmu frekvenciju u ovom kraju podneli su Novosadska TV d.o.o. iz Novog Sada, te Kopernikus Cable Network d.o.o. iz Niša.
- Savet Regulatornog tela za elektronske medije obaviće javne razgovore sa podnosiocima prijava pre odlučivanja o izdavanju dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja. Podnosioci prijava čije su prijave blagovremene i potpune dužni su da se odazovu pozivu na javni razgovor - objavljeno je na sajtu REM-a.
savamajstor @ Pet, 10.08.2018. 03:09
bk telekom frekvencija kopernikus cable network ltr mediji i komunikacije novosadska tv privreda regulatorno telo za elektronske medije (rem) sombor studio b vranjska plus
>>
12