Vojvođanski Fond za razvoj poljoprivrede u ponedeljak otvara konkurs za kredite.

U ponudi će biti tri kreditne linije: za nabavku novih protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda, za nabavku kvalitetne teladi za tov i za izgradnju novih skladišnih kapaciteta za žitarice. Maksimalni iznos kredita za izgradnju silosa i podnih skladišta za žitarice iznosi 20 hiljada evra uz kamatnu stopu od dva odsto godišnje, grejs period od godinu dana i period otplate od 48 meseci, odnosno četiri godine. Konkurs za ovaj kredit trajaće do 17. oktobra. Kredit za protivgradnu mrežu dodeljivaće se takođe registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima sa područja Vojvodine i ima kamatnu stopu od dva odsto na godišnjem niovu, rok otplate je 36 meseci, sa grejs periodom od godinu dana, a maksimalan iznos je 15 hiljada evra - objasnio je direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo. Kredit namenjen za nabavku kvalitetne teladi za tov je specifičan, jer mora da se otplati za godinu dana, sa maksimalnim iznosom od 15 hiljada evra. Za taj iznos može da se kupi oko 300 grla, pa se zahvaljujući izvozu kreditna sredstva mogu brzo vratiti - objasnio je na kraju Jožef Sabo. Konkurs za ove dve kreditne linije biće otvoren do 17. septembra. Za sva tri kredita ukupno je namenjeno 50 miliona dinara.

Mlekare u Srbiji se suočavaju s nestašicom, proizvođači traže veću otkupnu cenu, država neće da povećava subvencije, mleko se uvozi, a broj krava muzara se smanjuje.

Mlekare u Srbiji nemaju dovoljno mleka ni za smanjenu potrošnju, a pogotovo visokokvalitetnog. Međutim, i pored toga ne žele da povećaju otkupnu cenu za više od 1,5 do 2,5 dinara po litri. Nedostatke mleka za proizvodnju pojedine mlekare sada nadoknađuju uvozom iz Hrvatske po ceni 32 dinara, a neke vode i pregovore za uvoz iz Rumunije, gdeje cena 26 evrocenti po litri, a ima ga u izobilju. Posle prve runde pregovora mlekara i proizvođača nije došlo do kompromisa jer se farmerima osporavaju razlozi zbog kojih traže poskupljenje: troškovi proizvodnje i održavanje muznih stada. Tako mlekare odbijaju da otkupna cena bude 37,43 dinara po litri za mleko ekstra klase, a koga u preradi nema ni 15%. Zrenjaninska mlekara će od 16. avgusta povećati cenu otkupa na na 28, 50 i 29 dinara, ali smatraju da je do korekcije trebalo da dođe ranije. U Srbiji je pre četiri godine subvencije za mlekarstvo dobijalo 64.000 proizvođača, a ove godine tek 12.000, pa Srbija uvozi mleko. Izuzev podatka da je u Srbiji oko 80.000 krava završilo u klanicama, potpuni podaci o broju većih ugašenih farmi ne postoje. Vojvođanski farmeri razmatraju mogućnost da ukoliko pregovori ne urode plodom potpuno prekinu snabdevanje mlekara.

Mlekarska industrija mogla bi uskoro da poveća otkupnu cenu, ali proizvođači nisu zadovoljni.

Mlekare bi uskoro mogle da podignu otkupnu cenu sirovog mleka za 4 ili 5 dinara. Prema računici proizvođača, odnosno farmera mleko ekstra klase sa 3,7% mlečne masti i 3,20 proteina košta 37,43 dinara. Prema proračunu, za 25 litara mleka farmer potroši 315,75 dinara dnevno, što znači da učešće hrane iznosi 12,75 dinara u ceni mleka. Ostali troškovi na koje vlasnici grla nemaju uticaja učestvuju sa 24,68 dinara u litri mleka. Farmeri su troškove izračunali za stado od 30 muzara sa proizvodnjom od 6.500 litara po grlu, a za troškove hrane su uvažili trenutne tržišne cene - piše Agroservis. Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine priprema se za novi razgovor sa mlekarama, a nisu isključeni ni protesti u vidu blokade. Proizvođači neće da prihvate kozmetičku korekciju od 4-5 dinara, a sa tim se ne slažu ni pojedine mlekare. Niska otkupna cena mleka uticala je na smanjenje broja grla krava muzara, a dodatni problem već duže vreme predstavlja i nedostatak nezavisne laboratorije koja bi utvrđivala kvalitet mleka. Naime, sada procenat masnoće i proteina određuju laboratorije mlekara koje otkupljuju mleko, pa stočari često imaju rezerve prema tim nalazima.