Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Sećanje: Radivoj Stokanov (1)

U čast nedavno preminulog Radivoja Jece Stokanova, Miroslav Božin obratio se somborskoj javnosti svojevrsnim zapisom o životu i delu čoveka koji je „znao sve o Staparu i Lazi Kostiću”, njegovog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika.

Foto 16083- Tiho, kako je i živeo, po svojoj volji, poslednjih dana januara, otišao je Radivoj Stokanov, književni teoretičar, istoričar, kritičar, eseista, urednik i čovek koji je kroz životni opus vezao lepotu reči i književne misli. Polazna osnova bio mu je Sombor, a u komunikaciji s delima Laze Kostića, Veljka Petrovića, Radivoja Simonovića, Nikole Vukičevića, Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova dosegao je nesagledive domete poetske i prozne ravnice, vremenskih poređenja i osvrta i komentara na književne pravce i uticaje, ali i ljudske kontakte s mnogim poslenicima kulture. Uživao je u ravnici, iako mu je ponekad i smetala njena monotonija. Tražio je oduške u odlascima u prirodu, na Dunav, divio se vrbacima i močvarama, obožavao je pecanje, a čak je i pripremio čamac za pecanje u mirnim penzionerskim danima. koje nažalost nije doživeo. Sećanja su mu se često vraćala na naše zajedničko staparsko detinjstvo u Bakarišu, kupanju u Opančarevim jamurama, tumaranjima po prašnjavim lenijama između vlatova zrelog žita i tek stasalog zelenog kukuruza, nezaboravnih adrenalinskih odlazaka u misteriozne Bazene između Vodireve i Grobljanske lenije... U detinjstvu, pa čak i studentskim danima odlazili smo biciklom na Dunav-Tisu-Dunav, na našu Staparsku vodicu, logorovali vikendom ispod širokih krošnji lipa, vozili se čamcem i pecali kod Tuljkovog salaša... Voleo je vodu, živopisnu prirodu i žalio što Stapar, pa ni Sombor, u kojem je kasnije živeo i proveo radni vek, nije na nekom boljem, zanimljivijem, bližem mestu bogatom pticama i ribama. Vukli su ga ti naši zajednički staparski geni koji, koliko smo saznali, imaju temelje u starovlaškim planinama i dunavskim močvarama kod Apatina. Poslednji zajednički susret imali smo letos, baš u takvom panonskom ambijentu, doduše pedesetak kilometara nizvodno Dunavom od našeg Bokčenovića i Vranješeva – na Beravi kod Bođana. Stokanov, Miroslav Josić Višnjić i ja, sa suprugama, okupili smo se početkom avgusta na čardi „Ranč” gde sam „odrađivao” dug koji se sastojao u seckanju šunke kao predjela i uživanju u paprikašu koji je kuvala domaćica čarde Drenka Kulaš. Stokanov i Josić Višnjić su mi još 2005. godine, na jednoj velikogospojinskoj sedeljci u Staparu, predložili da budu recezenti TV serijala „Čarde na Dunavu” za koji sam napisao scenario, a režirao ga je Petar Latinović. Za promociju te serije o Dunavu i čardama, 2009. godine, napisali su obojica recenzije koje su štampane i podeljene svakom od 500 posetilaca u Kongresnom centru „Master” Novosadskog sajma. Stokanovu nije smetalo što sam mu predložio da, zbog vremena ne pročita recenziju, već da delove interperetira naš prijatelj, glumac Miodrag Petrović. Na potonjoj somborskoj promociji govorio je i rekao u šali da je on „specijalista da govori na lokalnim događajima, a na velikim nastupa veliki pisac Višnjić”! Iako ga smatraju za jednog od najvećih somborskih intelektualaca nije zaboravljao rodni Stapar i Bakariš, kako Staparci od pamtiveka zovu ulicu u kojoj je odrastao. „Staparski pamtivek” je ostao njegov svojevrsni legat dokumenata o Staparu i Staparcima. Pored toga, Stokanov nam je rasvetlio delo Staparca Nikole Stankovića, inženjera i graditelja pruga u Ugarskoj i idejnog tvorca Zakona o uređenju direkcije srpskih državnih železnica s kraja 19. veka. Stamlpvoć počiva na Velikom staparskom groblju, gde je sahranjen 1931. godine. I ne samo to: otkrio nam je pre nekoliko godina nove podatke. Sin tog istog Nikole Stankovića, takođe Nikola, poreklom Staparac, bio mornarički oficir Austrougarske vojske i vice admiral Mornarice Kraljevine Jugoslavije i njen komadant od 1929. do 1932. godine! Admiral iz Stapara za života je (Budimpešta 1875 – Zagreb 1941) dolazio u roditeljsku kuću u Stapar. Sećanje na njega nalazi se i danas u centru sela u dva preostala stogodišnja stabla „kineskog oraščića” koje je doneo s putovanja iz Kine.
Izvor: Miroslav Božin | savamajstor @ Sre, 06.03.2013. 17:49
biblioteka karlo bijelicki čarde na dunavu dometi društvo dunav-tisa-dunav laza kostić miroslav božin miroslav josić višnjić nagrada dejan medaković radivoj stokanov sombor stapar stapar - priče i junaci staparski pamtivek tragovima laze kostića