Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Razmenjena iskustva na okruglom stolu

U četvrtak je u Županiji održan okrugli sto na temu „Uloga žena u privredi i društvu”, koji su zajednički organizovali ambasada Izraela u Srbiji i NALED, u sklopu obeležavanja 69. godišnjice nezavisnosti te zemlje i 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države.

Foto 31353 Rodne kvote koje propisuju obavezan broj žena na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi i privredi pokazale su se kao najdelotvornija mera u razvijenim zemljama za postizanje rodne ravnoteže u ekonomskim, političkim i društvenim sferama i Srbija bi trebalo da sledi taj primer na svim nivoima. Uz to, potrebno je raditi na jačanju ženskog preduzetništva, a lokalne samouprave bi kroz rodno osetljivo budžetiranje trebalo da predvide mere podrške u vidu obezbeđivanja prostora za rad, opreme i repromaterijala, stručne podrške za pakovanje, brendiranje i plasman proizvoda, a poseban fokus bi trebalo staviti na žene u ruralnim područjima koje su najčešće nezaposlene i koje je moguće uposliti kroz program javnih radova. To je samo deo ključnih poruka sa okruglog stola „Uloga žena u privredi i društvu”, koji je održan u Somboru. 
Iskustva Izraela u osnaživanju žena, učesnicima okruglog stola prenele su Rina Bar-Tal, emeritus predsednica Izraelske ženske mreže i ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam. Ambasadorka je istakla da je ideja skupa da se razmene i uporede znanja i iskustva.
- Izazovi ženske i rodne ravnopravnosti su isti u celom svetu. Ovo je prekogranično pitanje i važno je da učimo jedni od drugih. Ideja ambasade je bila da vidimo kako da pomognemo društvu u Srbiji po pitanjima koja brinu i Izrael. Mislim da je pitanje ravnopravnosti polova samo jedno od pitanja koja se tiču i celog društva, a ne samo žena. Ne samo zbog ravnopravnosti, nego i u smislu ekonomije, jer društvo može da ima koristi od žena integrisanih u politiku i privredu - izjavila je ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.
Želim da kažem da su pitanja o kojima ovde raspravljamo ista, bilo da živite u Srbiji, Kanadi ili Izraelu. Pitanje je kako običaji, religija, društvo pristupaju tim pitanjima. Mislim da će razmena iskustava učiniti naša društva boljim. Kao što na primer u Somboru imate ženu na čelu grada, mislim da će žene u politici učiniti društva još demokratskijim i slobodnijim - rekla je Rina Bar-Tal. 
Na skupu je ocenjeno da je zaposlenim ženama potrebna podrška pre svega u pravcu usklađivanja servisa koje koriste, poput dovoljnog broja i radnog vremena obrazovanih i zdravstvenih ustanova, ali i kroz fleksibilno radno vreme radi brige o deci. Takođe, razvijene zemlje odavno su definisale mere za podršku firmama čije su vlasnice ili direktorke žene i one imaju prednost u javnim nabavkama i administrativnim procedurama, o čemu bi i Srbija trebalo da razmisli. Sa okruglog stola je apelovano da se što pre reši komplikovana birokratska procedura za ostvarivanje prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva koja u neravnopravan položaj posebno stavlja preduzetnice, jer su izložene velikim troškovima i gubitku vremena na prikupljanju obimne dokumentacije
Kao dobar primer podrške nezaposlenim ženama istaknut je program „1000 žena” koji je sredinom juna pokrenulo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Naled-om. Cilj programa je da se u narednih godinu dana 1000 žena u ruralnim područjima angažuje u trajanju najmanje tri meseca na izradi tradicionalnih rukotvorina, koje bi institucije i privreda koristili kao poslovne i diplomatske poklone i tako obezbede dodatni izvor prihoda za svoje domaćinstvo. 
Odgovarajući na pitanja novinara, gradonačelnica Dušanka Golubović je rekla da preduzetništvo u vidu proizvodnje staparskog ćilima svakako ima šansu, kao dodatni prihod uz redovne prihode koje žene već ostvaruju, ali svakako ima šanse za veći razvoj ubuduće.
milangagrčin @ Pet, 30.06.2017. 02:15
alona fišer kam ambasada izraela društvo dušanka golubović ekonomija naled okrugli sto - uloga žena u privredi i društvu rina bar-tal rodna ravnopravnost sombor staparski ćilim stari zanat zapošljavanje žene
• Lemeški kulen, staparski ćilim i somborski sir u Knez Mihailovoj

Udruženje žena proizvođača tradicionalnih rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a i lokalnih samouprava, otvorila je u četvrtak u Knez Mihailovoj ulici prodajnu izložbu lokalnih brendova „Srbija u Beogradu“.

Foto 29747 Tokom manifestacije u Beogradu će Pirot, Sombor, Inđija, Leskovac, Pančevo, Loznica i drugi gradovi i opštine prikazati prepoznatljive proizvode svog kraja. Postavka obuhvata tradicionalne rukotvorine i hranu s geografskom oznakom porekla kao što su bezdanski damast, pirotski i staparski ćilim, somborski sir, kačkavalj sa Stare planine, dvopređne knjaževačke čarape, fruškogorski i homoljski med, banatska šara iz Pančeva, vlaški motivi iz istočne Srbije, leskovački ajvar, suve šljive iz Osečine, valjevski duvan čvarci, lemeški kulen, ariljske maline, užički kajmak, keramika iz Zlakuse, pirotska grnčarija i drugi lokalni brendovi koji stvaraju autentični doživljaj Srbije - saopštio je NALED.
Manifestaciju su otvorili menadžer Grada Beograda Goran Vesić i ambasadorka Australije u Srbiji, Nj.E. Džulija Fini, u prisustvu zamenika gradonačelnika Beograda Andreje Mladenovića, predstavnika Turističke organizacije Beograda i gradskih sekretarijata, gradonačelnika i lokalnih zvaničnika.
triletrip @ Pet, 23.12.2016. 03:13
beograd bezdanski damast knez mihailova lemeški kulen promocija rukotvorine sela sombor somborski sir srbija u beogradu staparski ćilim turizam
• Staparski ćilim – Nekad i sad

Regionalna privredna komora Sombor organizuje prezentaciju o Stapaskom ćilimu.

Foto 1126Prezentacija kao i izložba eksponata biće upriličena 1. decembra u Gastro Klubu Regionalne privredne komore Sombor, sa početkom u 12 časova – navodi se u pozivu RPK Sombor. O tome kako je nastao, nestao, i kako je ponovo zaživeo će približiti etnolog Ljubica Bačić iz Gradskog muzeja Sombor i Katarina Dmitruk, predsednica udruženja „Zlatne ruke Somborke”. Organizatori mole sve zainteresovane da svoje prisustvo potvrde 30. novembra putem telefona 025/420 – 780, a kontakt osoba je Jovana Vujković.
- Opšte je poznato od davnina da pored „Pirotskog ćilima” značajno mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije zauzima i „Staparski ćilim” tradicionalna rukotvorina iz zapadne Bačke. Ćilimarstvo u ovom delu Vojvodine je nastalo i razvijalo se kao domaća radinost, a negovano je kao najreprezentativniji deo tekstilne radinosti i kućne industrije 19. veka. Ovaj zanat nije bio lako dostupan seoskim slojevima, jer je označavao luksuz imućnog domaćina koji ga poseduje - piše u pozivu za prezentaciju.
milangagrčin @ Pet, 25.11.2016. 02:04
ćilimarstvo gradski muzej sombor jovana vujković katarina dmitruk ljubica bačić privreda regionalna privredna komora - rpk sombor sombor staparski ćilim ug zlatne ruke - somborke zoran bulatović
• Ambasadori tkali staparski ćilim

U petak, 14. oktobra Stapar i druga mesta Grada Sombora posetili su ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadori Švajcarske i Holandije, Filip Ge i Henk van den Dol, kao i supruga ambasadora SAD Nevenka Furjan-Skat - saopštio je NALED. Tačkoj koloniji prisustvovala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Foto 27380Ambasadori i drugi gosti tkačke kolonije fijakerima su obišli Stapar, posetili su tamošnju crkvu Uspenja presvete Bogorodice. Gosti Stapara učestvovali su i na drugoj tkačkoj koloniji, tako što su isprobali kako se pravi čuveni staparski ćilim, koji je postao redovan diplomatski poklon Srbije. Inače, staparski ćilim kupio je i princ Čarls, tokom posete Srbiji, odnosno Novom Sadu. Staparski ćilim je uvršten u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, zajedno sa pirotskim ćilimom. Tkanje staparske varijante te tkanine obnovljeno je pre dve godine, kroz saradnju Sombora i Pirota, uz podršku Ambasade Australije i Etno mreže NALED-a. Tkačku koloniju organizovali su Etno mreža, te gradovi Sombor i Pirot u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, uz podršku NALED-a i ambasada Australije i SAD. Ambasadori su tokom boravka u zapadnoj Bačkoj postili i vilu Štbrac u Bačkom Monoštoru, tkačnicu damasta „Novitet” u Bezdanu, Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”, centar za reprodukciju evropskog jelena „Vojvodinašuma” i eko-učionicu „Karapandža”.
triletrip @ Sub, 15.10.2016. 02:07
ambasada amerike ambasada australije ambasada holandije ambasada švajcarske društvo džulija fini filip ge gornje podunavlje henk van den dol naled nematerijalno kulturno nasleđe nevenka furjan-skat pirot pirotski ćilim sela sombor stapar staparski ćilim turizam
• Princ Čarls poželeo staparski ćilim (4)

Tradicionalne rukotvorine iz Srbije i žene koje čuvaju stare tehnike impresionirale su princa Čarlsa i vojvotkinju Kamilu, a britanski prestolonaslednik tokom posete izložbi u Novom Sadu zatražio je da odmah kupi staparski ćilim - prenela je pres služba Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Foto 27381Foto 27380 Predsednica udruženja Etno mreža i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, koja je s predstavnicima ambasade Australije bila domaćin prinčevskom paru na izložbi, kaže da su gosti iz Britanije prilikom obilaska štandova ocenili da ovako kvalitetne proizvode od pustovane vune kakve ima Etno mreža gotovo nigde nisu videli. Takođe, posebno su se interesovali za rukotvorine u tehnici tkanja poput staparskog i pirotskog ćilima, kao i za pletene knjaževačke dvopređne čarape.  
- Princ je želeo da kupi ćilim i bio je iznenađen što ni u Beogradu nema etno galerije gde mogu da se kupe rukotvorine i tradicionalni proizvodi sa geografskom oznakom i imenom porekla što bi stvorilo izvor prihoda za brojne porodice i nezaposlene žene iz svih krajeva Srbije – istakla je Violeta Jovanović.
Staparski ćilim je, uz pirotski, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim. Nastao je u domaćoj radinosti u selu Stapar u Bačkoj, na severozapadu Vojvodine, u 18. veku. Staparski ćilimi su obično tkani u paru, na specifičnom širokom horizontalnom razboju. „Zlatno doba“ staparskog ćilimarstva bile su poslednje decenije 19. i prva polovina 20. veka, sa preovlađujućim cvetnim motivima. Danas je tkanje ćilima u Staparu gotovo izumrlo.
triletrip @ Pet, 18.03.2016. 02:27
društvo etno mreža folklor istorija naled novi sad princ čarls razboj rukotvorine sela sombor stapar staparski ćilim stari zanat tkanje violeta jovanović
<<>>
12345