Na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, Dunavski turistički klaster Istar21, objavio je spisak najspremnijih sela u okviru projekta „Bogatstvo različitosti”.

Među 14 izabranih sela u okviru ovog projekta, našla su se dva od tri predložena somborska sela. Najspremnija sela za prijem turističkih grupa i turističku promociju sa naše teritorije su Stapar i Bački Monoštor, dok Telečka nije u potpunosti zadovoljila uslove konkursa! Izabrana sela će se pripremiti za dolazak domaćih i inostranih turista, kako bi sa ponosom predstavila svoje kulturno nasleđe, običaje, tradiciju, autentične lokalne proizvode, gastronomiju, muziku, stare zanate i folklor.
- Predstavnicima 14 sela juče su uručena priznanja. Oni su spremni za turističku promociju, koja je i počela na novosadskom sajmu, a biće nastavljena na Sajmu turizma u Londonu sredinom novembra - otkrila je Ana Lazarević iz Klastera „Istar 21”. Uz Bački Monoštor i Stapar među  najspremnijima su još: Banoštor, Belo Blato, Donji Tavankut, Golubinci, Kovin, Krčedin, Selenča, Skorenovac, Tototov Selo i Turija.

Povratnički meč u Drugoj stonoteniskoj ligi, članovi somborskog kluba igraće protiv jednog od najozbiljnijih timova.

Bačka Topola je dugogodišnji učesnik ovog ranga, ujedno i jedna od najstabilnijih ekipa u severnoj grupi, te je jasno ko je favorit u duelu sa novajlijama iz Sombora. Meč prvog kola Bačka Topola - ŽAK igra se narednog vikenda. Stonoteniseri ŽAK-a nisu imali baš mnogo sreće na žrebanju pošto ih i u drugom kolu očekuje težak domaći meč, protiv subotičkog Spartaka, a zatim i vezana gostovanja, sedmo i osmo kolo. Za sada nema promena u igračkom kadru STK ŽAK.
Drugi i poslednji kolektiv našeg kraja, Gusar iz Stapara, takmičenje u Prvoj vojvođanskoj ligi, počinje duelom sa komšijama iz Apatina. Nakon gostovanja u Berkasovu, Staparci u nikad jačem i masovnijem rangu, očekuju domaći mečevi protiv Bačke Topole 2 i Rume. Među 12 učesnika najviše je timova iz Srema.    

Gradsko veće je ovlastilo gradonačelnika Sombora da zaključi vansudska poravnanja u iznosu od po 50.000 dinara po zahtevima građana za štetu nastalu usled ujeda pasa lutalica - odlučeno je na poslednjoj sednici gradske vlade.

U Staparu su u toku Velikogospojinske večeri koje se završavaju za desetak dana obeležavanjem seoske slave.

Nizom programa koji traju od 11. avgusta u Staparu se obeležava seoska slava Velika Gospojina. Najmasovniji programi zakazani su za 26. i 27. avgust. Takmičenje u pravljenju kvalitetne domaće dudove rakije biće održano u petak, 26. avgusta od 19 časova u kafani „Kod druga”. Zainteresovani takmičari za 14. Dudarijadu treba da prilože jednu litru isključivo dudove rakije od belog, crnog ili murgan duda. Kvalitet priloženih uzoraka procenjivaće stručni žiri. Po tradiciji, biće pripremljen paprikaš, uz staparske harmonikaše, a kulturni program će voditi profesor Saša Kostalić. Predsednik organizacionog odbora ove dugogodišnje manifestacije je profesor Goran Stajin. Prijava je otvorena do 24. avgusta, a informacije mogu da se dobiju na telefone 025/827 427 i 064/037 39 32. Istog dana, odnosno 27. avgusta, je u sali O.Š. „Branko Radičević” za 20 časova zakazan i Festival „Prva harmonika Vojvodine” uz pratnju Narodnog orkestra RTS-a. Festival će pratiti i izložba starih zanata u organizaciji Udruženja građana „Staparka”. U subotu, 27. avgusta, od 9 sati izjutra u Staparu će biti održane izložbe golubova staparskih letača i pasa svih rasa sa dodelom titule CAC. Neizostavan je i turnir u stonom tenisu, a veče je rezervisano za rok koncert na kome će nastupiti bendovi Strah u ulici bođoša i Hardwork. Velikogospojinske večeri će biti zaključene u nedelju, 28. avgusta svečanom liturgijom u 10 časova u crkvi na Vodici i paradom fijakera u podne.

U županijskog sobi 12 još tri dana moguće je pogledati i uputiti eventualnu primedbu na vojvođanski prostorni plan, koji je priredio Pokrajinski zavod za urbanizam iz Novog Sada.

Zašto je Regionalni prostorni plan AP Vojvodine na javnom uvidu za vreme godišnjih odmora, odnosno zašto o istom nije raspravljano u Somboru verovatno nećemo nikad saznati. Ipak, zna se da će čak i somborska lokalna samouprava uputiti nekoliko zahteva za izmenu. Ako to budu samo stvari za koje smo mi čuli, a radi se o drugom prstenu somborske i obilaznicama u naseljenim mestima koje su predviđene lokalnim planom, onda je krajnje vreme da pokupe prnje i završe svoje političke karijere. Sombor je Prostornim planom, ne računajući prirodna bogatstva koja nam ne mogu oduzeti, potcenjen u odnosu na ostale gradove. Mi ćemo ovom prilikom pokušati da prepričamo aktivnosti pre svega u domenu saobraćaj. Kako smo već ranije pisali, Prostorni plan AP Vojvodine svrstava Sombor, kao i sve vojvođanske gradove sem Novog Sada, među nacionalne centre. To nam garantuje status „srca” Zapadno-bačkog okruga, ali ne i neke posebne povlastice. Jedna od stvari koja nam iznenađujuće pripadaju, po tom osnovu, su nacionalna luka i intermodalni terminal. Oba u blizini Štranda. Kakvo je to „čudo” i koliko je verovatno najbolje govori podatak da je izgradnja planirana za posle 2020. godine. Vodni saobraćaj našeg kraja u globalu gledano, ostaje na nivou od pre plana, a po onom što se dalo pročitali u PP AP Vojvodine, sem nekoliko zapanjujuće neverovatnih stvari ništa značajnije neće se menjati u preostale tri saobraćajne mreže. Aerodrom Sombor je zabeležen kao postojeći vojni, ali se planom ne predviđa rekonstrukciju. Iako se o prugama govori mnogo u poslednje vreme prve aktivnosti možemo očekivati, takođe, posle 2020. godine. Vojvođanski Zavod za urbanizam predviđa rekonstrukciju „pruge kucavice” Bečej - Vrbas - Sombor - Sonta - Apatin, kao i obnovu demontiranih pruga Sombor - Stapar - Odžaci, te Sombor - Riđica. Kao turistički železnički krak stručnjaci nude pravac Sonta - Apatin - Sombor - Bački Breg - Baja. Do i preko Bogojeva se očigledno neće putovati, a još očiglednije je da Vojvodinu ne zanima jedina železnička veza severa sa Hrvatskom! Sve se očigledno u Prostornom planu AP Vojvodine prilagođava drumskom saobraćaju, pa bi tako i Sombor mogao da se „ovajdi”. Najkasnije do 2015. godine mora biti izgrađen nedostajući krak gradske obilaznice, a kao prioritet u istom periodu stavljeno rešavanje putnih pravaca iz Sombora kao Mađarskoj i Hravstkoj. U drugom stepenu prioriteta (posle 2015) nalaze se putni pravci Stapar - Mali Stapar - Sivac, Karavukovo - Odžaci - Stapar, te Sombor - Rastina, gde bi trebalo da bude izgrađen prelaz ka Đerđpustoj u Mađarskoj. Riđica i Gara su „smišljeno” izbačeni iz priče?! Do 2020. godine planirano je i renoviranje prelaza Bezdan - Batina.
Nacrt Prostornog plana AP Vojvodine je registrovao da je ZBO treći najlošiji okrug po stanju u privredi. Na prostoru naše četiri opštine je najizraženija starosna tendencija. Gotovo polovina od 260.000 stanovnika pije „lošu” vodu, u Zapadno bačkom okrugu se nalazi najzagađeniji vodotok u Vojvodini (čitaj Evropi), čak 70 odsto kuća na ovoj teritoriji nema fekalnu kanalizaciju. Po stručnjacima iz Zavoda za urbanizam Vojvodine, koji se očigledno slabije konsultovao sa lokalnim kolegama, Sombor i ZBO svoju šansu za razvoj treba da traže u poljoprivredi, malim i srednjim preduzećima, na Dunavu, u zaštićenom rezervatu prirode Gornje Podunavlje, salašima i prekograničnoj saradnji. Prostorni plan nije predvideo da je za razvoj jedne sredine ipak najbitnija lokalna vlast, koja ovom prilikom mora reagovati po nekoliko osnova!