Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Janoš Herceg spona za saradnju

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” i Džepno pozorište „Berta Ferenc” potpisali su u ponedeljak, 30. novembra, sporazum o saradnji u zajedničkoj realizaciji manifestacije „Podunavski dani Janoša Hercega”

Foto 26595Foto 26596 Književna manifestacija „Podunavski dani Janoša Hercega” postoji od 2009. godine, od 100. godišnjice rođena velikog somborskog književnika i akademika Janoša Hercega. Godinu dana kasnije ustanovljena je i književna nagrada „Janoš Herceg”, koja se dodeljuje za spisateljsko delo od značaja za zavičajnu književnost u Vojvodini na mađarskom jeziku.
- Ovo je prvi put da se jedna gradska ustanova uključuje u manifestaciju za koju mi iz biblioteke verujemo da je jednako vredna kao što su „Veljkovi dani” i „Dan Laze Kostića”. Sporazum predviđa da Gradska biblioteka bude suorganizator „Podunavskih dana Janoša Hercega”, manifestacije na mađarskom jeziku. Povodom 20 godina od smrti Janoša Hercega objavili smo knjigu, koja je zapravo bibliografija izdanja Janoša Hercega na srpskom jeziku, kako bi ukazali na to da je jedan deo dela Janoša Hercega preveden i objavljen na srpskom jeziku. Smatramo da treba poraditi na tome da se obezbede sredstva da se radovi Janoša Hercega prevedu na srpski jezik - kazao je direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković. On je dodao da biblioteka na žalost nema čak ni sva izdanja Janoša Hercega, iako se radi o književniku koji je rođen u Somboru, živeo je u Somboru i pisao je o Somboru. Vladimir Jerković je kazao da je do prošle godine slična situacija bila i sa delima Veljka Petrovića, koja su u međuvremenu nabavljena, istini za volju neka samo u skeniranom obliku.
- Planiramo da od sledećih Veljkovih dana, svake godine objavimo po jednu knjigu Veljka Petrovića, koju somborska biblioteka nema u svom fondu, a nemoguće ih je nabaviti na bilo koji način. Obećavam da ćemo sledeće godine od izdavača i privatnih lica otkupiti nedostajuće knjige Janoša Hercega, kako bi i fond ovog značajnog pisca bio potpun - rekao je Jerković. Predsednik Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” Jožef J. Fekete izrazio je zadovoljstvo što je Gradska biblioteka prepoznala važnost očuvanja značajnog dela velikog somborskog književnika, nekadašnjeg upravnika somborske biblioteke i ponudila ruku saradnje.
- Stvarno je problematično da ne možemo da nađemo sva izdanja Janoša Hercega ni na mađarskom jeziku u gradskoj biblioteci. Ova bibliografija na srpskom jeziku možda je uvod u neki prevodilački posao. Janoš Herceg ima mnogo zapisa o Somboru, koji su objavljeni u tri toma u izdanju Zavoda za udžbenike. Moja zamisao je da bi u prevode trebalo krenuti od tih knjiga, jer sva tri toma govore o Somboru i Bačkoj, o saradnji sa Bajom od 18. veka pa do sredine 20. veka. To je posebno štivo za sve građane Sombora i posebno je značajno za ovaj grad - kazao je književnik i akademik Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete. 
triletrip @ Uto, 01.12.2015. 01:46
bibliografija džepno pozorište "berta ferenc" fekete j. józsef gradska biblioteka "karlo bijelicki" herceg jános janoš herceg jožef j. fekete književnost kultura mađarski jezik podunavski dani janoša hercega prevod sombor srpski jezik vladimir jerković
• Predstavljen prvi romsko-srpski rečnik (1)

Povodom Svetskog dana Roma u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki” predstavljen je prvi Romsko-srpski srpsko-romski rečnik autora Alije Krasnićija.

Foto 21193 U ime organizatora promocije prvog romsko-srpskog rečnika malobrojne učesnike pozdravili su direktori Vladimir Jerković i Aleksandar Čorak. Predstavljanje je vodila Lenka Konstandin, koja je u nekoliko rečenica predstavila istoriju Roma i oblasti nauke koje se bave tim narodom, koji potiče iz Indije i smatra se najvećom manjinskom grupom u Evropi, jer ih, prema zvaničnim podacima, ima od 10 do 12 miliona. Kostadin je kazala da se pretpostavlja da u Srbiji ima oko 500 hiljada Roma.
- Malo je ljudi koji znaju da među Romima ima onih koji završavaju fakultete i sjajni su studenti i stvaraoci, te onih koji su društveno aktivni i ekonomski samostalni. Trebalo bi razbiti stereotipe i afirmisati potencijale Roma, ukazati na uspešne Rome, koji bi uspeli da savladaju ogromne prepreke i ostvare svoje ciljeve - kazala je Lenka Konstandin. Književnik Branko Ćurčić govorio je o opštem značaju rečnika za svaki jezik sveta. On je naveo da su Romi bili inspiracija mnogim svetskim književnicima.
- Dobro je reći koji su to veliki pisci bili u književnim vezama sa Romima, koji su ih uzeli za junake ili bili inspirisani Romima. Ja bih izdvojio samo jedan mali deo te velike biblioteke. Počeo bih sa Šekspirom koji je za glavne protagoniste uzeo Rome u delima kao što je San letnje noći i u Otelu. Zatim tu su Danijel Defo ili Viktor Igo. Ne zaboravimo da je u Jadnicima inspektor Žaver romskog porekla. Ernest Hemingvej je uzeo Rome za svoje junake u Za kim zvona zvone. Malo ljudi je upućeno da je Hugo Pratov Korto Malteze, jedan od najvećih strip junaka ikada, Rom sa majčine strane - kazao je književnik Branko Ćurčić.
Alija Krasnići, autor rečnika počeo je svoje izlaganje rečima: - Osećam malo gorčine, jer moji sunarodnici nisu danas došli ovde, na ovaj dan. On je kazao da je 1975. godine počeo da prikuplja narodne bajke Roma na Kosovu i Metohiji i tada se rodila ideja da počne da prikuplja fond od oko 12 hiljada romskih reči. Krasnići je inače pionir romskog književnog stvaralaštva u ondašnjoj Jugoslaviji, prvu pesmu na romskom jeziku objavio je 1972. godine. Alija Krasnići je rekao da se u rečniku nalaze isključivo romske reči, bez ijedne strane, koje se uglavnom ubacuju u romski jezik u zavisnosti od prostora na kome žive. Prema njegovim rečima svi Romi u svetu mogu da se sporazumeju, jer izvorni jezik postoji u nekoliko desetina dijalekata, koji se razlikuju uglavnom po izgovoru ili određenim jednačenjima glasova.
- U rečniku ima oko 70 hiljada reči i predstavlja jedan od najbogatijih u svetu. Obuhvata sve dijalekte, jer su veoma male razlike u izgovoru. Tvrdim da se svi Romi mogu sporazumeti, bez obzira gde su. Moram da kažem da je oko hiljadu reči i posle 1000 godina od egzodusa iz prapostojbine Indije, i dalje isto. Na izdavanje čekaju tri knjige romskih bajki. Ako ne budemo beležili priče naših straih ljudi, poneće ih u grob sa sobom. Mislim da moji sunarodnici ne shvataju kakvo bogatstvo nose naši najstariji ljudi - kazao je Alije Krasnići. On je između ostalog dodao da je rečnik naišao i na mnoge kritike, iako većina kritičara knjigu nije ni uzela u ruke, što pokazuje da još uvek vladaju značajne predrasude čak i među Romima.
Promociji prvog srpsko-romskog rečnika nije prisustvovao ni jedan predstavnik grada, ni bilo koje organizacije Roma.
triletrip @ Uto, 08.04.2014. 02:31
aleksandar čorak alija krasnići branko ćurčić gradska biblioteka "karlo bijelicki" književnost kultura lenka kostadin manjine rečnik romi romski jezik sombor srpski jezik svetski dan roma turistička organizacija grada sombora vladimir jerković
• Obeležena 200. godišnjica prve predstave na srpskom jeziku

U petak je u Budimpešti izvedena premijera predstave „Čudo u Rondeli” u slavu dva veka od izvođenja prve predstave na srpskom jeziku.

Foto 19736 Sinoć je u Budimpešti premijerom predstave „Čudo u Rondeli“ u Mađarskom nacionalnom teatru (Nemzeti Szinház), svečano obeleženo dve stotine godina otkako je u tom gradu izvedena prva pozorišna predstava na srpskom jeziku. U komadu igra i dvoje somborskih glumaca, Olgica i Mihajlo Nestorović. Prvu predstavu na srpskom jeziku 1813. godine u budimpeštanskom pozorištu „Rondela” postavio je Joakim Vujić i nosila je naslov „Kreštalica”. Premijeri predstave prisustvovao je i Bojan Pajtić, predsednik Vlade AP Vojvodine i Bence Retvari, državni sekretar mađarskog parlamenta. 
Bojan Pajtić je naglasio da je jubilej važan za obe nacije, srpsku i mađarsku, i važan za obe zemlje koje duže od milenijuma čine kičmu Srednje i Južne Evrope:
- U tom komadu srpske Preparandije iz Sentandreje igrali su, jedan pored drugog, srpski pisac i učitelj Joakim Vujić i svestrana istorijska ličnost mađarskog teatra Balog Ištvan. Taj jubilej koji danas slavimo, tih dvesta godina, važan je za naše dve nacije i naše dve države koje duže od milenijuma čine samu kičmu Srednje i Južne Evrope. Važan je zbog manjinskih prava koja negujemo, zbog boljeg razumevanja, zbog našeg opravdanog nastojanja da u zajedničkoj evropskoj porodici čuvamo i sačuvamo svoj identitet, tradiciju i kulturu - rekao je Pajtić.
Predstavu „Čudo u Rondeli“ pripremilo je Srpsko pozorište iz Budimpešte, koje ove godine obeležava i dvadeset godina postojanja. Za te dve decenije izvedeno je 50 premijera i angažovano preko 60 glumaca.
triletrip @ Ned, 08.12.2013. 00:31
budimpešta joakim vujić jubilej kultura mađarska mihajlo nestorović nacionalno pozorište olga nestorović predstava preparandija sentandreja sombor srpski jezik srpsko pozorište
• Dvesta godina prve predstave na srpskom jeziku

U organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Narodnom pozorištu u Somboru u utorak je, povodom prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku, priređeno javno čitanje teksta “Kreštalica” Joakima Vujića, rađenog po odelu Avgusta fon Kocebua.

Foto 19510 Podsećanje na istoriju srpskog teatra režirala je Lidija Stevanović, glumica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
- Koreni i počeci profesionalnog pozorišta na srpskom jeziku važni su, kako za sadašnje generacije svih onih kojima je teatar posao, ljubav i opredeljenje, tako i za mlade geneacije, studente Akademije. Novom postavkom predstave „Kreštalica” hteli smo da povežemo Budimpeštu, Sombor, Novi Sad i Kragujevac u mozaik Vujićevog života i dela i podsetimo na  korene srpskog profesionalnog pozorišta. Na žalost bez državnog podsticaja, sve je ostalo na ovom skromnom podsećanju i iščitavanju, a ne na jubilarnoj predstavi, kako Vujić i „Kreštalica” zaslužuju – kazala je Lidija Stevanović.
Prva profesionalna pozorišna predstava na srpskom jeziku, „Kreštalica” Joakima Vujića, izvedena je 24. avgusta 1813. godine u peštanskom pozorištu „Rondela” kao srpska verzija drame „Papagaj” tada najpopularnijeg dramskog pisca Avgusta fon Kocebua.
triletrip @ Čet, 14.11.2013. 02:44
avgust fon kocebu budimpešta joakim vujić kreštalica kultura lidija stevanović narodno pozorište sombor papagaj pozorište predstava sombor srpski jezik