Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• In memoriam: Bogdan Maglić

U subotu, 25. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama preminuo je znameniti Somborac, Bogdan Maglić, nuklearni fizičar.

Foto 10274Foto 612Bogdan Maglić rođen je 5. avgusta 1928. godine u Somboru gde je završio osnovnu školu. Bio je sin narodnog poslanika i advokata Svetozara Cvete Maglića. Njegova majka Ivanka je bila izuzetno angažovana u borbi za ženska prava. Bogdan Maglić je bio učenika somborske Gimnazije. Sa 13 godina je deportovan u ustaški logor. Posle rata upisuje fakultet, a po završetku studija fizike na Beogradskom univezitetu 1950. godine, zaposlio se u Institutu „Vinča” kod Beograda. U SAD je otišao 1956. godine kao stipendista UNESKO-a, u Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Magistrirao je 1955. godine na Univerzitetu u Liverpulu, a doktorirao 1959. godine na Tehnološkom institutu u Masačusetsu. Na Univerzitetu Kalifornije je radio od 1961. godine, i tamo otkriva elementarnu česticu omega-pi-mezon, kojoj daje ime „S čestica”. Dokumentaciju o tome značajnom otkriću zaveštao je Istorijskom arhivu u Somboru. Dokumentacija se sastoji od osam kutija i čuva se u „Fondu dr Bogdana Maglića”. Patentirao je aneutronsku nuklearnu energiju (proces fuzije bez radioaktivnosti). Radilo se o kontrolisanoj fuziji, što se objašnjava kao ukroćena energija hidrogenske bombe, na koji način se ostvaruje temperatura reakcije reda veličine oko 100 miliona stepeni celzijusa, što inicira ekspoloziju hidrogenske bombe. Reakcija kontrolisane fuzije je postupak startovanja hidrogenske bombe bez atomske eksplozije i namenjena je isključivo za mirnodopske svrhe, za proizvodnju električne energije.
Bogdan Maglić je izumeo i stohiometrijski tele-analizator. To je uređaj koji nedestruktivnom metodom utvrđuje hemijski sastav materije bez kontakta sa materijom. Ovaj uređaj je predviđen za primenu na aerodromima i sličnim mestima gde je potrebno odrediti hemijski sastav nepoznate materije bez otvaranja torbi ili kontejnera, pa se kao takav i koristi na brojnim aerodromima, posebno u SAD.
Potom je radio na novim principima i metodama za rano otkrivanje maligniteta kod ljudi određivanjem hemijskog sastava tkiva bez biopsije, a metod je nazvan: neutronska dijagnostika.
Bogdan Maglić je bio predsednik Korporacije za višu fiziku u Prinstonu, rukovodilac u NASA Centru za vasionsku tehnologiju u Nju Meksiku, saradnik Američkog udruženja fizičara, kopredsednik Teslinog memorijalnog komiteta, zaslužan je za podizanja spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, predsedavajući Alumni kluba Nju Džerzi pri Institutu za tehnologiju Masačusets, član Nacionalnog upravnog odbora Ripon udruženja, itd. Dobitnik je Priznanja predsednika SAD Džona Kenedija za otkriće omega mezona 1961. godine, odlikovan je Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem, počasni je građanin Švajcarske. Takođe, Bogdan Maglić je nosilac Zlatne medalje Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, a član je i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu. Nakon univerzitetske karijere, osnovao je kompaniju „Hajenerdži tehnolodžiz” (HIENERGY Technologies Inc.). Nikada se nije odrekao jugoslovenskog, odnosno srpskog državljanstva. Bogdan Maglić je 2004. godine kroz privatizaciju kupio somborski hotel Sloboda i promenio je njegovo ime u „Internacion”.
triletrip @ Pon, 27.11.2017. 09:57
akademik bogdan maglić društvo nauka nuklearni fizičar sombor srpska akademija nauka i umetnosti
• Somborskom fakultetu Sretenjski orden prvog reda

Povodom Dana državnosti Srbije predsednik je odlikovao zaslužne pojedince i ustanove.

Foto 30141 Među dobitnicima jednog od najviših državnih priznanja našao se i Pedagoški fakultet iz Sombora koji ove godine obeležava dva veka od preseljenja učiteljske škole Preparandije iz Sente Andreje. Kako je u izjaviza Radio televizuju Vojvodine rekao dekan Željko Vučković, dodela Sretenjskog ordena prvog reda je prijatno iznenađenje. - Mogu da kažem da je ovo priznanje ne samo tradiciji koja traje već dvesta godina, već i svim naporima koje činimo na Pedagoškom fakultetu, da pokažemo da smo dostojni duha i misije srpske učiteljske škole Preparandije i njenog uticaja u srpskoj nauci, prosveti i kulturi - izjavio je Vučković za RTV. Ovo je inače prvi „somborski orden” u poslednjih pet godina.
Kako se navodi u ukazu o odlikovanjima predsednika Nikolića, Sretenjski orden prvog reda se Somborskoj Preparandiji/Pedagoškom fakultetu u Somboru dodeljuje za naročite zasluge u oblasti prosvetnih i pedagoških delatnosti i povodom 200 godina postojanja. Priznanja istog reda dodeljena su još Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odnosno Matici srpskoj, za 175, odnosno 190 godina postojanja.
savamajstor @ Čet, 16.02.2017. 04:26
200 godina matica srpska obrazovanje pedagoški fakultet u somboru predsednik srbije preparandija sombor sretenjski orden prvog reda srpska akademija nauka i umetnosti tomislav nikolić
• Street-art donosi „Likovnu jesen”

Mladi street-art umetnici počeli su u sredu oslikavanje zida između zgrade Gimnazije i Galerije KC „Laza Kostić”.

Foto 29046Foto 29045 U Galeriji savremene umetnosti danas u 13 sati biće svečano otvorena bijenalna izložba „Likovna jesen”. Prava uvertira za glavnu manifestaciju je oslikavanje zida u ulici Laze Kostića, a površine su pod svoje uzeli mladi street-art umetnici Tatjana Armuš, Hard Times 85, Neon - Sanja Stojkov, Linnch - Vanja Vikalo, Jovan Curčić, Bojana Stanković i Zez - Igor Zlatić. Oni su sa radom na svojim umetničkim delima počeli u sredu, a nastaviće sa slikanjem i u četvrtak. U neposrednom susedstvu zida sutra će biti otvorena izložba iz fundusa Srpske akademije nauka i umetnosti, na kojoj će biti postavljena važna ostvarenja likovnog stvaralaštva.
Izložbu u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja otvoriće predsednik SANU, akademik Vlada Kostić i Sava Stepanov, likovni kritičar i selektor Bijenala. Izložba će biti otvorena za posetioce do 28. oktobra.
Kulturni centar „Laza Kostić” ovog oktobra po peti put organizuje Bijenale „Likovna jesen”. Ovu manifestaciju 1961. godine utemeljio je Milan Konjović, i osnovana je s namerom da permanentno ukazuje na najaktuelnija zbivanja u domaćem slikarstvu. Manifestacija je obnovljena 2008. godine na inicijativu slikara Dragana Stojkova.
triletrip @ Čet, 06.10.2016. 02:22
akademik vlada kostić bojana stanković dragan stojkov galerija savremene umetnosti gradski muzej igor zlatić jovan curčić kultura kulturni centar "laza kostić" likovna jesen likovna umetnost sanja stojkov sava stepanov sombor srpska akademija nauka i umetnosti street-art tatjana armuš ulica laze kostića vanja vikalo