Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Srpska čitaonica obeležila slavu

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” u sredu je obeležena slava te kulturno-prosvetne ustanove.

Foto 32718Foto 32719 Na praznik Svetog Andreja Prvozvanog, Srpska Čitaonica „Laza Kostić” je proslavila svoju slavu. Slavki kolač je osveštao prezviter Branislav Šijačić. Ovogodišnji kum slave Mića Trišić, predao je kumstvo porodici Vulin.
Nakon rezanja slavskog kolača, otac Branislav Šijačić je održao prigodnu besedu, u kojoj je pozvao na povratak tradicionalnim društvenim vrednostima. Prisutne je pozdravio i predsednik Srpske Čitaonice „Laza Kostić” Aleksandar Radišić.
triletrip @ Čet, 14.12.2017. 00:49
društvo običaj slava sombor srpska čitaonica "laza kostić" sveti andrej prvozvani
• Obeležen Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Srpska čitaonica „Laza Kostić” i UG „Bunjevačko kolo” priredili su u nedelju, 26. novembra svečanu akademiju povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji (obeležava se 25. novembra), jednog od četiri najznačajnija bunjevačka praznika.

Foto 32581Foto 32582 Ovaj dan je izuzetno važan za Srbe i Bunjevce, jer je 25. novembra 1918. godine administrativna vlast predata mesnom odboru Srba i Bunjevaca u Somboru.
Učesnike i goste svečane akademije koja je tim povodom priređena, pozdravili su predsednik Srpske čitaonice „Laza Kostić” Aleksandar Radišić i predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić. Predsednik „Bunjevačkog kola” je istakao da mu je čast biti u Srpskoj čitaonici kao potomak učesnika Velike narodne skupštine 1918. godine. U ime udruženja poklonio je uramljeni primerak proglasa i poziva na Veliku narodnu skupštinu, da podseća sadašnje i buduće generacije na slogu, poštovanje i bratsku ljubav između srpskog i bunjevačkog naroda. Prisutne su pozdravili i predsednik Skupštine grada, dr Zoran Parčetić i narodni poslanik dr Vlado Babić.
O istorijskim događajima koji su prethodili Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine, govorio je prof. Arsen Mijatović, a o Velikoj narodnoj skupštini i događajima koji su usledili posle nje, govorio je Milan Vojnović.
U kulturno-umetničkom programu su učestvovali tamburaški sastav „Kulturica”, vokalna solistkinja Slobodanka Poganj, pevačke grupe „Varošani” i „Varošanke”. Igrokaz o Svetom Mrati i Svetoj Kati priredili su članovi veteranskog sastava GKUD „Ravangrad”. Autorka svečanog programa, Aleksandra Medurić Kalčan pročitala je dve svoje pesme o Somboru.
Nekadašnji fudbaler Mata Mišanji darovao je knjige iz svoje lične biblioteke: na ćirilici Srpskoj čitaonici, a na latinici Bunjevačkom kolu, koje mu je dodelilo zahvalnicu.
Izvor: UG Bunjevačko kolo | triletrip @ Uto, 28.11.2017. 22:58
25. novembar 1918. aleksandar radišić aleksandra medurić kalčan bunjevci dejan parčetić gkud ravangrad kulturica mata mišanji prvi svetski rat sombor srbi srpska čitaonica "laza kostić" svečana akademija ug bunjevačko kolo varošani varošanke velika narodna skupština vlado babić zoran parčetić
• Tri dana književnog praznika

Somborski književni festival biće održan od 11. do 13. maja, a publika će imati priliku da sluša i razgovara sa autorima poput Jelene Lengold i Vladimira Arsenijevića. Manifestaciju organizuje GB Karlo Bijelicki uz podršku Skupoštine grada Sombora.

Foto 30820 Somborski književni festival počeće projekcijom dokumentarnog filma „Šajtinac i tri priče”. Autori filma su Milan Kićevac i Boško Milosavljević. U filmu pisac Uglješa Šajtinac govori o svojim proznim knjigama i o svojim dramama. O književnosti Uglješe Šajtinca govore njegove kolege, pisci i kritičari, saradnici i prijatelji. Poznat i uspešan i kao dramski pisac, Uglješa Šajtinac je knjigama objavljenim u protekloj deceniji postao jedan od vodećih pisaca nove generacije u srpskoj književnosti. Projekcija filma će biti priređena u četvrtak u 19 sati u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, a publika će imati priliku da čuje i jednog od autora, Boška Milosavljevića.
Svečano otvaranje Somborskog književnog festivala zakazano je za petak, 12. maj, u 19:30 časova u sali Srpske čitaonice „Laza Kostić”. Tom prilikom biće dodeljena i nagrada na konkursu za objavljivanje druge knjige sutora mlađih od 35 godina. Nagrada je pripala Aleksandru Petroviću iz Jagodine za rukopis knjige „Bogovi otvorenih prozora”. Pola sata kasnije počeće program pod nazivom „Razgovor i čitanje” u kojem će učestvovati književnici Marko Tomaš, Zvonko Karanović i Marjan Čakarević. O autorima će govoriti Tamara B. Krstić, a razgovor sa piscima vodiće Branislav Živanović.
Zadnjeg dana književne manifestacije, u subotu, 13. maja, gosti će biti Jelena Lengold, Vladimir Arsenijević i Vule Žurić. Autore će predstaviti Dragan Babić, a moderatorka će biti Tamara B. Krstić. Program počinje u 20 sati u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić”. Svečano zatvaranje Somborskog književnog festivala zakazano je za 22 sata.
triletrip @ Ned, 07.05.2017. 22:30
aleksandar petrović boško milosavljević branislav živanović dokumentarni film dragan babić festival gradska biblioteka "karlo bijelicki" jelena lengold književnost konkurs kultura marjan čakarević marko tomaš milan kićevac nagrada šajtinac i tri priče sombor somborski književni festival srpska čitaonica "laza kostić" tamara b. krstić uglješa šajtinac vladimir arsenijević vule žurić zvonko karanović
• Veče posvećeno dr Panti Laziću

Sledeće sedmice, 16. marta, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” biće priređeno veče posvećeno nedavno preminulom dr Panti Laziću.

Foto 8648Organizator večeri posvećene dr Panti Laziću, poznatom somborskom neuropsihijatru i književniku, je akademik Rajko Igić. Na skupu u Srpskoj čitaonici će govoriti ugledni gosti: Aleksandar Radišić, predsednik „Čitaonice”, prof. dr Milan Stanulović, dr Saša Mešterović, akademik Slobodanka Latinović, prof. dr Aleksandar Knežević, prof. dr Stojan Berber, prof. dr Ladislav Fekete, dr Slobodan Dedić, dr Lidija Narandžić-Čanda, dr Gojko Mišković, kao i predstavnici izdavačke kuće „Prometej”, Zoran Kolundžija i Milutin Ž. Pavlov. U programu će učestvovati učenici somborske Muzičke škole „Petar Konjović” i Gimnazije „Veljko Petrović”.
Veče sećanja na dr Pantu Lazića u Srpskoj čitaonici Laza Kostić zakazano je za 16. mart u 18 sati.
triletrip @ Čet, 09.03.2017. 02:32
dr panta lazić istorija kultura rajko igić sećanje skup sombor srpska čitaonica "laza kostić"
• Monografija povodom jubileja Čitaonice

Monografija o Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” autora Milana Vojnovića je još jedna tačka obeležavanja 170. godišnjice osnivanja te institucije. Izdanje je predstavljeno 7. oktobra u Srpskoj čitaonici, a o knjizi su govorili predsednik Upravnog odbora Čitaonice Aleksandar Radišić, dr Jovan Slavković, Petar Arambašić i autor.

Foto 29082Foto 29081 - Protekla godina protekla je u znaku 170 leta od kako je u Somboru, 24. marta 1845. godine utemeljena Srpska čitaonica. U tom povodu zaključeno je da, kao trajnu sećanicu na pređeni istorijski put, Čitaonica obeleži prigodnim izdanjem knjige koja bi povezala njene početke sa današnjim vremenom - kazao je Milan Vojnović.
Predstavljanje monografije privuklo je veliki broj publike, pa je dvornica Sava Stojkov Srpske čitaonice bila mala za sve.
- Vi svojim prisustvom uveličavate ovu značajnu manifestaciju i potvrđujete da Srpska čitaonica ima ugled u ovom gradu. Ona je šest meseci starija od novosadske i jedanaest meseci od beogradske. Ona je jedina koja je za svoju čitaoničku namenu podigla dom u kojem se mi danas nalazimo. U svojoj istoriji imala je lepih, uspešnih ali i teških perioda. U poslednjih deset godina imala je veoma težak period i problem sa neodgvornim i nesavesnim zakupcima, ali marta ove godine Apelacioni sud presudio je u korist Srpske čitaonice. Ona je opstala i traje punih 170 godina, a trajaće još mnogo godina više - kazao je Aleksandar Radišić.
Petar Arambašić, koji je deset godina vodio Čitaonicu, istakao je da je Srpska čitaonica spomenik kulture koji bi trebao da bude neprocenjivo blago jedne države.
Dr Jovan Slavković govorio je o detaljima iz života autora i pročitao odabrane delove iz monografije.
- Knjiga je jedna jedinstvena celina iz dva dela. Prvi deo je onaj koji je Radivoj Plavšić 1960. napisao, a sada Vojnović priredio. On se na to i nadovezao i tako je nastao drugi deo. To su dva različita stila, dva različita poznavalaca istorije ovog grada, dva potpuno različita vremena i dva veka. Vojnović je pisao objektivno i nepristrasno, ali je uneo lični pečat topline i ljudske zrelosti - zaključio je Slavković.
triletrip @ Uto, 11.10.2016. 02:03
dr jovan slavković društvo jubilej kultura milan radišić milan vojnović monografija petar arambašić promocija radivoj plavšić sombor srpska čitaonica "laza kostić"
>>
12