Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Treći saziv likovne kolonije „Dondo”

Proteklog vikenda u SRP Gornje Podunavlje održana je Likovna kolonija „Dondo”.

Organizovana po Foto 36564Foto 36565 treći put, manifestacija je ove godine imala međunarodni karakter okupivši umetnike iz Srbije, Mađarske i Hrvatske – prostora koji predstavlja jednu veliku prirodnu celinu,  nezavisno od državnih granica kojima je ovo podneblje podeljeno. U skladu sa time, učestvovalo je oko dvadeset slikara, a sve sa ciljem da se na slikarska platna prenesu prirodne lepote koje nas okružuju i prikažu široj populaciji. Umetnici su proveli tri dana u vikend naselju Dondo, na Čardi kod Švabe, uživajući u prirodnim lepotama i bogatstvu gastronomske ponude Bačkog Monoštora.
Tako su impresije iz okruženja, na platna preneli: Hubert Laszlo, Istvan Kiss, Lajos Viczay, Boško Popović, Josip Dekan, Milan Šola, Ratko Trifunović, Vera Munjas, Petar Jelić Zvonko, Nenad Devrnja, Miloš Runjo, Marija Turkalj – Matić, Rade Dragnić, Stipan Kovač, Janko Laco, Milorad Rađenović, Nenad Stojkov, Branislav Simić i Marica Ilić.
Likovnu koloniju je svečano otvorio dr Forgić Dalibor, na čiju je inicijativu manifestacija ustanovljena pre tri godine. Zamisao je bila da se stvori legat slika koji bi bio u vlasništvu lokalne zajednice, izložen kao stalna postavka za posetioce u galeriji koja je planirano da se ustanovi u Bačkom Monoštoru.
Treba napomenuti da je ovo prva likovna kolonija koja je uspostavljena u Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje od kako je ovaj prostor stavljen na UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere i kao takva je jedinstvena.
Organizator likovne kolonije je Udruženje građana Bodrog iz Bačkog Monoštora, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor i Grada Sombora, kroz programe za kulturu.

Izvor: Zdenka Mitić | tam @ Sre, 02.10.2019. 12:00
čarda kod švabe dr dalibor forgić likovna kolonija "dondo" rezervat biosfere bačko podunavlje sombor srp gornje podunavlje udruženje građana bodrog
• Regeneracija posvećena jedinstvu čoveka i prirode

Regeneracija Dunava 2019 biće održana od 12. do 14. jula u Bačkom Monoštoru.

OvogodišnFoto 36035ji prFoto 36037ogram ekološko-muzičkog festivala, jedanaestog po redu, koji se održava povodom Međunarodnog Dana Dunava i proslave Dana UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje” obuhvata edukativne programe za decu na temu Dunava i Rezervata Biosfere, kreativne radionice izrade i oslikavanja bedževa – „Gipsarizacija sa Kissom”, zabavne animacije za decu, izložbu slika autorke Mine Ševo – Mina Gondvana, izložbu fotografija „Man and biosphere” autora Milice Tepavac i Marka Nađa, radionice izrade skulptura od slame… Prve dve večeri festivala u prelepoj prirodi svojom muzikom obojiće: Raggalution, Fusnote, Baraba Dub Sound System, Low Frequency, Mefa, King Calypso, Show me selecta, Little Shuja, Gigatron, Butchaa, C:Critz, Jah Messenjah Sound, Nadja & Dell, Lewangz, kao i edukativno-muzički projekat pod nazivom Jazzbuka. Poslednjeg dana festivala, na sam Dan Rezervata, u saradnji sa WWF – Svetskom organizacijom za prirodu, biće organizovana prezentacija radova studenata FON-a iz Beograda, na temu održivih biznisa u Rezervatu Biosfere, izložba skulptura od slame, kao i šetnja šumom za sve zainteresovane, kao i koncert u šumi Vokalnog ansambla „Musica Viva”.
Festival se održava u Eko-centru u Bačkom Monoštoru, na samom obodu SRP Gornje Podunavlje, pa je i ove godine na raspolaganju prostor za postavljanje šatora i kampovanje, a ulaz na festival je besplatan.
Regeneraciju Dunava organizuje Udruženje građana Podunav Bački Monoštor, uz podršku Ministarstva poljoprivrede – Republičke Direkcije za vode, Grada Sombora, WWF - Svetske organizacije za prirodu, Coca-Cola HBC Srbija i Mesne zajednice Bački Monoštor.
tam @ Pon, 01.07.2019. 05:33
bački monoštor dan dunava ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode musica viva regeneracija dunava rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor srp gornje podunavlje ug podunav unesco wwf - svetska organizacija za prirodu
• Regeneracija Dunava 11. put

Ekološko-muzički festival koji se 11. put održava povodom Međunarodnog Dana Dunava, Regeneracija Dunava, biće održan 29. i 30. juna u Bačkom Monoštoru.

Foto 33762 Nastao 2008. godine, kao ideja grupe entuzijasta, ovaj festival izgradio je dobro poznati imidž i sinonim je za uživanje u dobroj muzici, pozitivnoj atmosferi i prelepoj prirodi.
Akcenat festivala je stavljen na Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” i UNESCO rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”, što se ostvaruje kroz radionice, edukacije i izložbe, čime se podiže svest posetilaca i javnosti o značaju ovih zaštićenih prirodnih bogatstava. Svake godine, Regeneracija nosi drugačiji pečat, pa je tako ovaj, jedanaesti po redu, festival u ženskom ruhu.
Tokom dana, u subotu i nedelju, biće priređeni edukativni programi za decu na temu Dunava i rezervata biosfere, zabavne animacije, diskusije. Posetioce očekuje i izložba slika Kristijana Kiša, izložbu fotografija autora Ivana Nikčevića, slamarske radionice, a ove godine, tokom Regeneracije održavaju se i Letnji feministički susreti mladih seoskih žena, u organizaciji BeFem – feminističkog kulturnog centra, koji se bave temom povećanja vidljivosti i promocije različitih ženskih inicijativa koje menjaju sliku lokalnih zajednica. 
Za verne ljubitelje muzičkog programa Regeneracije, muziku stvaraju: Zenicafaria Sound System, Haris Pilton, Sandokan Hi Fi, Rasta altitude & Popaj, Rebel sound, Mešoviti omladinski hor „Iuventus Cantat” i još mnogo muzičara iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
Festival se održava u Eko-centru u Bačkom Monoštoru, na samom obodu SRP „Gornje Podunavlje”, pa je i ove godine na raspolaganju prostor za postavljanje šatora i kampovanje, a ulaz na festival je besplatan.
Regeneraciju organizuje UG „Podunav” Bački Monoštor, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor, Grada Sombora, Kulturnog centra „Laza Kostić”, BeFem Feminističkog centra, Heinrich Boell Fondacije, WWF-Svetske organizacije za prirodu i Coca-Cola HBC Srbija.

triletrip @ Ned, 24.06.2018. 10:00
bački monoštor dunav ekologija festival kultura regeneracija dunava rezervat biosfere sela sombor srp gornje podunavlje ug podunav unesco zabava zaštita prirode
• Umesto Urbanizma i Direkcije dobijamo turističku prugu (29)

Grad Sombor će na narednoj sednici Skupštine doneti odluku o likvidaciji javnih preduzeća Urbanizam, odnosno Direkcije za izgradnju grada, koja su i pored svih loših stvari iz obrazloženja za gašenje, ipak zadovoljavajuće radila svoj posao. To se posebno odnosi na Urbanizam koji je u pola veka postojanja sigurno ispunio svoju obavezu zaštite spomenika kulture, odnosno područja Venca, sačuvavši tako jednu od preostalih prepoznatljivosti Sombora.

Foto 17767Foto 1806Odustajemo li ovakvim postupcima od očuvanja i prepoznatljivog urbanističkog nasleđa još niko sa sigurnošću ne može da potvrdi, ali sve sluti da smo na putu da po ko zna koji put platimo kaznu za svoju kratkovidost. Urbanizam će biti jedan u nizu nelogičnih poteza koji se dešavaju kako bi se zadovoljile sujeta i u više navrata dokazano, kratkotrajna politička misija. 
Potvrda toga stiže iz Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i to u vidu neverovatnog projekta vrednog ni manje ni više nego sedam (7) miliona evra! Gotovo istovremeno sa gašenjem Urbanizma objavljena je informacija o predstavljanju završene „Studije opravdanosti za pretvaranje napuštene pruge Sonta - Apatin - Sombor - Bački Breg” u turističko-muzejsku prugu Specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje?! Preduzeće od izuzetnog značaja za očuvanje najočuvanijeg gradskog jezgra u Srbiji prestaje da postoji zbog duga od deset miliona dinara, ali zato na drugoj strani neko „u naše ime” na sva zvona predstavlja potpunu fantaziju tešku skoro milijardu dinara, čija bi reinkarnacija bila započeta sredstvima EU, da bi dalje finansiranje preuzele lokalne samouprave Grad, pokrajina i republika?! Na sreću promoteri tog železničkog poduhvata zaboraviše da putni pravac prošire do Vrbasa, obzirom da se kvalitet pruge i aktuelna brzina kretanja vozova na tom pravcu sigurno mogu svrstati „u čistu egzotiku”. Pruga od Sonte do Bačkog Brega, a potom i do Baje disfunkcionalna je skoro pola veka. Na pojedinim delovima čak ne postoji ni najmanji trag da su se tu nekad kretali šinobusi, koji će verovatno za potrebe ovdašnjeg „šarganskog čuda” bili isterani iz depoa praktično „uništenog” somborskog železničkog čvora. Možda sam u zabludi, ili možda ipak svesno zaobilazim činjenicu da će nova turistička linija somborskom čvoru vratiti stari sjaj, s početka prošlog veka, baš kao što će i neki „budući” Urbanizam, uspeti da oporavi „zaštićeno gradsko jezgro” koje će nikad dokazano Odeljenje za komunalne poslove grada Sombora „sačuvati”. Povrh svega, sa gašenjem Urbanizma i Direkcije pomenuto Odeljenje objediniće nadležnosti i postati „apsolutista” po pitanju planiranja i gradnje. Moćno je to zamišljeno.
Iako se dva dana pre gašenja javnog preduzeća Urbanizam teško može bilo šta promeniti, treba se još jednom vratiti na činjenično stanje, koje je nam je uputio uzbunjivač iz redova zaposlenih. - Grad Sombor nije prihvatio predloženu racionalizaciju, niti realan okvir za očuvanje preduzeća. Gospodin „tri mandata” VD direktora Boris Đurković je sve vreme plasirao lažne izveštaje i dug od 8,5 miliona dinara na kraju 2015. godine, zaposlenima, prikazao kao gubitak od 100.000 dinara. Već u završnom računu, mart 2016. dug je dostigao 9,5 miliona dinara, što znači da je za samo tri meseca preduzeće uspeo da zaduži za dodatnih milion dinara. Njegova poslovna politika se svodila na „probijanje” računovodstvenih konta, stalna zaduživanja, stvaranje negativnih poslovnih rezultata, ali i zapošljavanje podobnih ljudi, koje su vrlo brzo imenovani za „rukovodioce”. U prethodnoj godini je vršio sprovođenje javnih nabavki, za koje bi se moglo reći da nisu usklađena sa propisima niti sa statutom preduzeća, a na sve, pod nepovoljnim uslovima za preduzeće sklopio je ugovor o pružanje knjigovodstvenih usluga sa preduzećem „Saveti SB” d.o.o. iz Sombora, a zatim zaposlio ekonomistu da obavlja iste poslove. Takođe, zaposlio je drugog pravnika, odnosno sklopio ugovor sa advokatom, dok je na drugoj strani smanjivan broj stvarnih stručnjaka. Direktor Đurković još uvek nije uspeo da nostrifikuje diplomu, koja po našem saznanju verovatno ima rang naše srednje škole i pitanje je da li se može uopšte potvrditi, što bi praktično značilo da je pune dve godine vodio preduzeće bez potrebnih kvalifikacija. Mobing nad zaposlenima, omalovažavanje i podcenjivanje iskusnih i zlata vrednih radnika je bila jedini njegova radna „obaveza” - piše u pismu uzbunjivača, koji je želeo da javnost upozna sa „razlozima” za gašenje JP za prostorno i urbanističko planiranje i zaštitu spomenika kulture „Urbanizam”. Hoće li se neko od nadležnih, najzad, pozabaviti proverom ovih navoda?
savamajstor @ Uto, 29.11.2016. 04:42
boris đurković direkcija za izgradnju grada jp urbanizam nostrifikacija diplome odeljenje za komunalne poslove privreda pruga saveti sb sombor sonta - apatin - sombor - bački breg - baja srp gornje podunavlje turističko-muzejska pruga uzbunjivač vd direktora zaštita spomenika kulture
• Prioriteti - poljoprivreda i prehrambena industrija (9)

Prethodne sedmice zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović predstavio je rezultate junsko-julskog istraživanja o zadovoljstvu građana i privrednih subjekata stanjem u lokalnoj samoupravi. Grad Sombor je dobio jedva dobru ocenu - 2,7 i realan prikaz šta je potrebno činiti u cilju unapređenja kvaliteta života svih građana.

Foto 7436- U telefonskoj anketi učestvovalo je 500 građana i 100 privrednih subjekata koji su dali svoje mišljenje o pet oblasti i to: poljoprivredi, infrastrukturi, lokalnoj samoupravi, kulturi i turizmu. Generalno, mi smo kao grad dobili prelaznu ocenu, odnosno ocenu 2,70, čime lično nisam zadovoljan. Ipak, ovo nije negativna ocena, ali mnogo problema tišti Sombor. Lokalna samouprava se najteže nosi sa problemom nezaposlenosti, ali sve činimo da stvorimo uslove za dovođenje investitora i za otvaranje novih fabrika - rekao je Živanović prilikom predstavljanja. On je naveo da se u nove, velike projekte nije smelo ulaziti bez ovakvog istraživanja i najavio da će se lokalna samouprava u narednom periodu posvetiti razvijanju akcionih planova i studija, te organizovanju javnih rasprava koje bi trebalo da doprinesu bržem izlasku iz nezavidne situacije.
Istraživanje, beogradskog ogranka austrijske agencije GFK, u neku ruku, „potvrdilo je ono što svi znamo”. Velika većina ispitanika veruje da bi dolazak stranih investitora imao pozitivan efekat. Građani i privrednici su u svojim odgovorima kao prioritetne sfere razvoja postavili poljoprivredu (ratarstvo), prehrambenu industriju i sanaciju putne infrastrukture. Privrednici su stanje puteva ocenili jedva dovoljnom ocenom - 2,31. U domenu kapitalnih infrastrukturnih radova, ispitanici su prednost, u odnosu na reanimaciju aerodroma, dali izgradnji robno-transportnih centara na kanalu i Dunavu, odnosno povezivanju na vodni koridor 7. Takođe, iskazali su neophodnost hitne izgradnje vodovoda i kanalizacije u svim naseljenim mestima. Istraživanje je „izbacilo” i krajnje zanimljivi podatak, da stanovnike grada, u velikom broju slučajeva, ne dotiču problemi vodosnabdevanja u selima. Građanstvo je slično reagovalo i u ocenjivanju turističkih priredbi. Somborski kotlić, Pozorišni maraton i Somborsko leto su manifestacije po kojima se prepoznajemo i koje mahom svi ispitanici iz grada posećuju. Nasuprot njima stanovnici naseljenih mesta manje obilaze navedene priredbe i ukazuju na nedostatak događaja koje bi bile organizovane van grada. Većina ispitanih (građani i privrednici) kao najveći turističke potencijale vide somborsko zelenilo, SRP Gornje Podunavlje, gastronomsku ponudu, podizanje etno sela, te razvoj banjskog turizma. Anketirane građanke su, kao turističku neophodnost, navele izgradnju hotela visoke kategorije i velikog kapaciteta. Predlog „nije prošao” kod ispitanih muškaraca i privrednih subjekata. Logično, jer i postojeći kapaciteti, nisu dovoljno iskorišćeni
Zabrinjavajuće niske ocene, uz infrastrukturu, dobila je i funkcionalnost lokalne samouprave. Rad gradskih službi može i mora biti daleko bolji - ukazano je u Istraživanju. Ispitanici, u obe kategorije, najviše zamerki imaju na netransparentne i komplikovane procedure kao i brzinu rešavanja zahteva. Odgovor na probleme u administraciji, po navodima istraživanja, već nudi e-uprava, koja je i dalje na u najvećem delu neiskorišćena. U prilogu vesti preuzmite završne izveštaje.
savamajstor @ Čet, 24.09.2015. 03:20
agencija gfk dunav e-uprava gastronomska ponuda grad sombor infrastruktura istraživanja o zadovoljstvu građana i privrednih subjekata kanali kanalizacija poljoprivreda pozorišni maraton prehrambena industrija privreda robno-transportni centar sela sombor somborski kotlić somborsko leto srp gornje podunavlje stanje puteva vodosnabdevanje
>>
123