Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Vodom, šumom i kaldrmom

Udruženju građana Podunav iz Bačkog Monoštora je na Sajmu turizma u Beogradu dodeljeno priznanje uredništva Serbian Adventures za petodnevni program idealnog odmora u Srbiji.

Foto 35153 Komisija je monoštorski predlog ocenila kao najbolji program kojim se predstavljaju multikulturalnost i prirodna baština. Udruženje Podunav je na konkursu „Pet idealnih dana za odmor u Srbiji” predstavilo projekatpolj „Aktivni odmor u evropskom Amazonu: vodom, šumom i kaldrmom”. Predviđene su aktivnosti tokom šest dana, sa pet noćenja u seoskim domaćinstvima. - Program podrazumeva upoznavanje lokalnog kulturnog nasleđa kroz interakciju sa zanatlijama koji se bave tradicionalnim zanatima, vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, etno-kuća, u Bačkom Monoštoru, kao i posete UNESCO Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje”, biciklom, peške, konjskom zapregom, čamcima - naveli su iz UG Podunav. Pored toga, u program su uključeni i izlet u Bezdan, Sombor i Apatin, sa upoznavanjem znamenitosti ovih mesta.
Posebno zanimljiva je činjenica da se kroz ovu ponudu turisti upoznaju sa kulturnim nasleđem i bogatstvom ovoga kraja, kroz tradiciju Šokaca, Bunjevaca, Roma, Srba, Mađara i Nemaca, kulturnim znamenitostima Sombora i Apatina i prirodnim bogatstvima šuma i voda našeg dela Podunavlja. Namenjen je ljubiteljima prirode i avanturistima, kako porodicama sa decom, grupama mladih, tako i seniorskim grupama i organizacijama koje žele da provedu aktivan odmor u Srbiji – Vojvodini.
savamajstor @ Sre, 27.02.2019. 02:45
aktivni odmor u evropskom amazonu: vodom, šumom i kaldrmom apatin bački monoštor bačko podunavlje bicikl bunjevci društvo kaldrma mađari nemaci pet idealnih dana za odmor u srbiji poljoprivredna gazdinstva romi sela seoska domaćinstva šokci sombor srbi tradicionalni zanati turizam ug podunav unesco rezervat biosfere
• Obeležen Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Srpska čitaonica „Laza Kostić” i UG „Bunjevačko kolo” priredili su u nedelju, 26. novembra svečanu akademiju povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji (obeležava se 25. novembra), jednog od četiri najznačajnija bunjevačka praznika.

Foto 32581Foto 32582 Ovaj dan je izuzetno važan za Srbe i Bunjevce, jer je 25. novembra 1918. godine administrativna vlast predata mesnom odboru Srba i Bunjevaca u Somboru.
Učesnike i goste svečane akademije koja je tim povodom priređena, pozdravili su predsednik Srpske čitaonice „Laza Kostić” Aleksandar Radišić i predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić. Predsednik „Bunjevačkog kola” je istakao da mu je čast biti u Srpskoj čitaonici kao potomak učesnika Velike narodne skupštine 1918. godine. U ime udruženja poklonio je uramljeni primerak proglasa i poziva na Veliku narodnu skupštinu, da podseća sadašnje i buduće generacije na slogu, poštovanje i bratsku ljubav između srpskog i bunjevačkog naroda. Prisutne su pozdravili i predsednik Skupštine grada, dr Zoran Parčetić i narodni poslanik dr Vlado Babić.
O istorijskim događajima koji su prethodili Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine, govorio je prof. Arsen Mijatović, a o Velikoj narodnoj skupštini i događajima koji su usledili posle nje, govorio je Milan Vojnović.
U kulturno-umetničkom programu su učestvovali tamburaški sastav „Kulturica”, vokalna solistkinja Slobodanka Poganj, pevačke grupe „Varošani” i „Varošanke”. Igrokaz o Svetom Mrati i Svetoj Kati priredili su članovi veteranskog sastava GKUD „Ravangrad”. Autorka svečanog programa, Aleksandra Medurić Kalčan pročitala je dve svoje pesme o Somboru.
Nekadašnji fudbaler Mata Mišanji darovao je knjige iz svoje lične biblioteke: na ćirilici Srpskoj čitaonici, a na latinici Bunjevačkom kolu, koje mu je dodelilo zahvalnicu.
Izvor: UG Bunjevačko kolo | triletrip @ Uto, 28.11.2017. 22:58
25. novembar 1918. aleksandar radišić aleksandra medurić kalčan bunjevci dejan parčetić gkud ravangrad kulturica mata mišanji prvi svetski rat sombor srbi srpska čitaonica "laza kostić" svečana akademija ug bunjevačko kolo varošani varošanke velika narodna skupština vlado babić zoran parčetić
• Privredna saradnja želja za budućnost

U sredu, 18. oktobra Sombor su posetili predstavnici i meštani bratskog grada Kišpešte, 19. kvarta Budimpešte.

Foto 32210Foto 32207 Saradnja dva grada traje već 16 godina, a inicijator bratimljenja bila je budimpeštanska Srpska manjinska samouprava.
- Za nas Srbe u Mađarskoj od istaknute važnosti je održavanje dobrih kontakata sa maticom, da bi znali da postojimo, šta radimo, koje su mogućnosti za saradnju. Bratski odnosi sa Somborom su uspostavljeni na našu inicijativu i to je bilo prvo bratimljenje 19. kvarta Budimpešte, Kišpešte, sa nekim gradom izvan Mađarske. Ponosni smo na to, jer se dobri odnosi uspešno neguju od 2001. godine. Na ovaj način smo približili ne samo naselja, nego i narode. Lep primer je razmena učenika tokom leta, a pored dece iz Sombora i Kišpešte u razmeni učestvuju i deca iz Turske, Bugarske, Poljske i Hrvatske – rekao je Borislav Rus, predsednik Srpske manjinske samouprave u Budimpešti.
Srpska manjinska zajednica u Mađarskoj je dosta mala, u celoj državi ima oko 10 hiljada Srba. Takav mali broj uslovila je razmena stanovništva posle Prvog svetskog rata, kada su brojni Srbi sa teritorije Mađarske odlučili da se presele u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
- Naravno, uticali su i drugi faktori, poput mešovitih brakova i preseljenje u gradove, ali je bitno da smo veoma aktivna zajednica, imajući u vidu institucije koje imamo na državnom i budimpeštanskom nivou: gimnaziju, pozorište, novine, radio i TV emisije. Mislim da bi matica Srbija trebalo da nam pruža više pomoći, jer imamo iste korene, imamo iste vrednosti i mi smo oni koji srpsku kulturu predstavljaju u Mađarskoj – rekao je Borislav Rus.
- Manjinske zajednice Srba i Bugara u Kišpešti predložile su da posetimo naše bratske gradove. Ovo putovanje smo želeli da organizujemo još prošle godine, ali tek sada smo uspeli u tome, kako bi se što više naših građana upoznalo sa tim gradovima. Sombor nam je prva stanica, tako da će se pedesetak stanovnika Kišpešte upoznati i sa Beogradom, kao i sa Sofijom i Smoljanom u Bugarskoj – rekao je Đerđ Vincek, zamenik gradonačlenika Kišpešte i dodao da se u Somboru osećaju kao kod kuće.
- Ova poseta može da bude veoma korisna, jer sa nama putuju i rukovodioci institucija, koji su na kraju krajeva i donosioci odluka. Mislim da će se interesovanje za Sombor povećati, jer smo i do sada imali odličnu i živu kulturnu i umetničku razmenu, pored programa koje realizujemo sa decom. Jedan od ciljeva je intenziviranje privredne saradnje, jer mi na određeni način predstavljamo i Budimpeštu, koja je ogromno tržište. Očekujemo da nas uskoro poseti i gradonačelnica Sombora, jer ona do sada nije bila kod nas u Kišpešti – rekao je Đerđ Vincek.
Goste iz Mađarske pozdravio je predsednik Skupštine grada prim. dr Zoran Parčetić, te pomoćnik gradonačelnice Ivan Šimunov. Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice, upoznao je goste sa istorijom Sombora, a tokom boravka u gradu posetili su i neke od institucija kulture.
triletrip @ Čet, 19.10.2017. 01:01
atila pribila borislav rus bratski grad budimpešta dr zoran parčetić društvo ivan šimunov kišpešta mađari mađarska manjina manjinska samouprava pomoćnik gradonačelnika predsednik skupštine grada sombor srbi srbija
• „Svečari kapetana Brankovića”

U ediciji „Somborska baština” Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” je u saradnji sa Istorijskim arhivom Sombor objavio knjigu „Svečari kapetana Brankovića” autora Đorđa Janjatovića.

Foto 27034 Ova knjiga razotkriva pogrešno verovanje o datumu rođenja somborskog kapetana Jovana Brankovića, ukazujući na datum održavanja svečara u njegovom dvoru, koji su predstavljali krsnu slavu Svetog mučenika Trifuna. Na osnovu prepisa sa latinskog i prevoda na srpski jezik dva dokumenta o suđenju Georgu Balažu, koja se nalaze u fondu Bačko-bodroške županije u Arhivu Vojvodine i analize njihovog sadržaja, osporava se da je 12. februar dan rođenja Jovana Brankovića. 
Autor podseća da kada somborski istoričari (N. Vukićević, K. Kostić) govore o „sjajnom dobu Sombora pod upravom grofa Jovana Brankovića” naglašavaju dve činjenice. Prvo, da su u periodu Brankovićeve uprave Somborskim šancem Srbi prvi put uspeli da ostvare puno pravo da ispovedaju svoju pravoslavnu veru i da odbiju sve pritiske na unijaćenje. I drugo, da su u tom vremenu značajno ekonomski uznapredovali čemu je doprineo duži period mira, što je dokumentovao i Slavko Gavrilović. 
Ova knjiga u datom prilogu postavlja pred čitaoca latinski original i prevod na srpski jezik zvaničnih sudskih dokumenata sačinjenih prilikom procesa protiv Georga Balaža, optuženog za ubistvo. Ova knjiga nanovo aktuelizuje pripovest o grofu Brankoviću, njegovom liku i delu i ulozi koju je imao, te upućuje savremenika u okolnosti u kojima se živelo u to doba.
Promocija ovog izdanja Gradske biblioteke zakazano je za 14. februar u 18 časova, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić”.
triletrip @ Sre, 27.01.2016. 02:19
gradska biblioteka "karlo bijelicki" grof jovan branković istorija istorijski arhiv književnost kultura sombor somborska baština somborski šanac srbi
• Projekcija dokumentarca „Oluja nad Bačkom 1941”

Grad Sombor i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuju projekciju dokumentarnog filma „Oluja nad Bačkom 1941.".

Foto 26966 Film govori o ulasku mađarskih trupa na teritoriju Bačke 1941. i sudbini Srba iz Bajmočke Rate, Mišićeva, Rastine i Alekse Šantića, koje je okupaciona vojska Mađarske u Drugom svetskom ratu odvela u radne logore u Barču i Šarvaru. Kroz ove logore prošlo je više hiljada ljudi i više od hiljadu ih je umrlo od posledica teškog rada i bolesti ili je ubijeno. Autori filma su Ðorđe Šibalin, reditelj i snimatelj, Snežana Milivojević urednik, reporter i narator i  Katalin Juhas, montaža. Dokumentarac je snimljen 2013. godine i sadrži svedočenja preživelih žrtava logora i njihovih potomaka. Film je premijerno prikazan na mađarskoj nacionalnoj televiziji, kao i prilikom Meseca srpske kulture u Mađarskoj u septembru 2014. godine. Projekcija je zakazana za petak, 22. januar u 18 časova u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”, a o filmu će govoriti David Kecman Dako.
triletrip @ Sre, 20.01.2016. 02:04
aleksa šantić bajmočka rata barč david kecman dako dokumentarni film drugi svetski rat društvo đorđe šibalin grad sombor gradska biblioteka "karlo bijelicki" istorija katalin juhas mađarska mišićevo oluja nad bačkom 1941. radni logor rastina rat šarvar snežana milivojević sombor srbi
>>
12